a

Аутор: Биљана Баковић

10. децембар 2017. године

Роми, жене, особе с инвалидитетом и припадници ЛГБТ популације најчешће се заједно помињу на данашњи дан - Међународни дан људских права, као најугроженије категорије када је реч о препрекама у остваривању основних права. Бар је тако било до прошле године. Ове године заштитник грађана Зоран Пашалић у тај контекст смешта и старије особе.

- Нажалост, морамо да призна мо да постајемо све старија нација, једна од најстаријих у Европи, ако не и најстарија. Без обзира на то да ли је пензија већа или мања, старије особе се подједнако налазе у категорији тих угрожених особа и на њих у следећем периоду морамо посебно обратити пажњу - истиче Пашалић у разговору за „Политику".

Он напомиње и да су неке од поменутих угрожених групација у међувремену поправиле свој статус. То углавном зависи, како каже, од способности и агилности оних који руководе и који знају да организују те групације у оквиру националних савета националних мањина или удружења.

- И код ЛГБТ популације је евидентан помак. Видели сте, уосталом, на Прајду, на којем сам и ја учествовао, каква је би ла реакција грађана. То ранијих година није било тако.

Да ли су се организатори Прај да можда изненадили вашим присуством?

Нисам приметио да се ико изненадио мојим присуством.

То питам с обзиром на неке реакције на ваш избор у јулу ове године.

Напротив. То је један од мојих првих контаката као заштитника грађана, са једном од најрањивијих група и мени је врло значајно то што су они показали заиста велико поверење према институцији свакако, али и према мени. И зато је то био један од разлога да све своје време тих дана подредим Прајду.

Једна од последњих иницијатива заштитника грађана је она за уређење примене средстава принуде. Очекујете ли да се у том погледу ситуација измени у неко скорије време?

Немојте да заборавите да преко пута вас седи бивши председник Прекршајног апелационог суда, бивши председник Прекршајног суда, шестогодишњи судија тог суда, неко ко је радио у државној служби и чија је канцеларија била одмах до притворске јединице полиције у Улици деспота Стефана. Знам да је МУП у врху листе институција које су поступале по нашим препорукама. Оно што је важно је да и људи који раде у МУПу имају притужбе на понашање грађана у неким ситуацијама.

Сад сте говорили као заштитник полиције...

Нисам говорио као заштитник полиције него су и полицајци грађани. Ако ја видим, као што сам видео, да приликом затварања улице, а грађани су били обавештени да ће улица бити затворена, и то не зато што је требало да прође неки политичар, него због маратона, да се човек потпуно оглушава о налог полицајца и да пробија колима полицијски кордон, немојте да ме држите за заштитника полиције.

Али признаћете да има лоших навика у третману приведених особа. Мислите ли да их се полиција може решити у скорије време?

Апсолутно да. Полазиште за то је стриктно прописана процедура. То је оно што сте видели више пута у разним емисијама које долазе најчешће из Америке и Западне Европе - стриктно држање процедуре. Прво и основно је: прописана процедура, придржавање процедуре и контрола процедуре. И, свакако, уклањање људи који се, и поред упозорења својих старешина, апсолутно о то оглушују.

Које државне органе бисте издвојили као позитивне и негативне примере што по броју случајева пропуста, што по ажурности поступања по вашим препорукама?

Опет ћете ме прогласити за заштитника полиције, а ја вам могу дати увид у поступање заштитника грађана и можете видети да статистике за ових десет година показују да је управо полиција највише поступала по нашим препорукама.Оно што обрадује, што даје одређену сатисфакцију, јесте што они и траже наше тумачење прописа у ситуацијама које су им нејасне.

Недавно сте, говорећи о толеранцији у нашем друштву, навели да и даље доминира породично и вршњачко насиље, напади неистомишљеника на политичке противнике и новинаре, сексуалне мањине. Да ли сте као заштитник грађана променили став о неким проблемима у друштву у односу на оно што сте мислили као судија?

Када сам приликом избора био критикован да можда нисам за место на које сам изабран, тада нисам истицао, а сад могу да кажем, да се бавим насиљем у породици од 2003. године. То је било кроз поступке који су се водили пред прекршајним судом и они су и довели до тога да прекршајни судови сада изричу затворске казне у случајевима који се дотичу и насиља у породици. Битно је да грађани Србије схвате да само толеранција према другима (у националном, верском, религијском, родном смислу), као и објашњење разлога зашто је то потребно, практично ће укинути ту нетолеранцију која продукује насиље.

У вези с тим обновили сте иницијативу „Учинити насиље видљивијим". Какве ефекте очекујете?

Очекујем јако добре ефекте. Ово треба да да извесност кажњавања, што ће да осујети, не све, али добар број потенцијалних насилника. Рецимо, од почетка године убијено је 27 жена. На начин који ми заговарамо, жртве ће се ослободити да пријаве насиље, јер углавном постоји страх да би епилог био такав да насилник не би био кажњен, да би се „провукао" кроз поступак.

Добили сте подршку од разних међународних организација за јачање независности институције заштитника грађана. Ко сада највише угрожава вашу независност?

Нико не угрожава независност ове институције, у смислу да утиче на доношење одлука или начин рада.

Шта ће вам онда још већа независност?

Питање независности институције може бити угрожено и на другачији начин, финансијски, кадровски, а може се поставити и питање смештајних капацитета.
Када је у питању надлежност, по постојећем закону ми апсолутно немамо могућност да контролишемо неке институције. Грађанима можемо да помогнемо донекле, а онда дођемо до институције која је за заштитника грађана недодирљива и све то анулира претходни посао.

Ту мислите на судове?

Између осталог и на судове. Али да разјасним то око судова: никоме никада ни у овој институцији, а ни мени лично, није пало на памет да се упушта у меритум, у оно што судија суди, где је независан и где му се нико не може мешати у одлуку. Али, сама организација, сама судска управа, мора имати свог контролора измештеног из хијерархије суда, извршне или друте власти. Да ли то био заштитник грађана или неко трећи, то остављам јавности да одлучи.

Грађани у Шиду жалили су вам се на проблеме прилива великог броја миграната и избеглица?

У Шиду сам разговарао са локалном влашћу, НВО и, најважније, са представницима родитеља деце у чије школе су укључена и деца миграната. Из свих тих разговора закључио сам да није на време објашњено родитељима да држава Србија не жели да деца миграната губе време по камповима, да се не едукују и да им пролазе године. Ми пратимо ситуацију, отићи ћу у Шид још једном до краја године да видим како то напредује.

Рекли сте да имате идеју како би се могло изнаћи решење за положај медија на који, по вашем мишљењу, утиче и однос државних функционера и транзициони период...

Ово питање је врло комплексно. Многи од новинара немају чак ни адекватне уговоре, немају плаћене доприносе, њихов посао је орочен за нечију вољу, како онда да ту не говоримо о свему и свачему, од цензуре, преко аутоцензуре до притисака сваке врсте. Значи, нормативно се то мора уредити и законски и инспекцијски пратити. Друго, новинари су изложени заиста свакој врсти напада, од физичког угрожавања до неваспитаног односа приликом узимања изјаве, и став институције, а и мој, јесте да се новинари морају апсолутно заштитити од свачије самовоље. Али, као што сам рекао и у случају полиције, увек треба посматрати и другу страну. Знате и да су новинари кршили одређена правила своје струке прејудицирајући судске одлуке, осуђујући поједине особе по новинама, а да поступак ниј е ни започет...

За такве случајеве постоје закони, кодекси новинара...

Али, заштитник грађана мора да указује на сваку од тих ситуација, и једну и другу. И када је погрешено спрам новинара и када су новинари погрешили спрам, првенствено, грађана који су се нашли у некој медијски „интересантној" ситуацији. Такво писање које има неки мали сензационалистички призвук њима апсолутно ремети цео живот, као и живот њихове деце, потомака, рођака.

А када је реч о положају новинара и медија, да ли ћете ту идеју формализовати у виду неке иницијативе?

Да. Иницијатива се односи на то да мора постојати једна потпуно независна медијска организација, у чијем формирању кључну улогу морају имати новинарска удружења. Предуслови за тако нешто су промена законског оквира, посебно оног који се тиче безбедности и притисака на новинаре, као и модела финансирања.

Смањио сам себи плату

Почела је расправа о буџету за следећу годину, да ли је урачуната ваша плата за коју сте рекли да је превисока? Сам себи сам смањио плату, користећи своје законско право да то урадим, између осталог да бих истакао лош финансијски положај запослених у овој институцији. Успехом сматрам то што по првобитном плану буџета није било предвиђено повећање плата за запослене, сада је предвиђено.

Агенцији за борбу против корупције нису одобрили повећање броја запослених.
Јесу ли вама, ако сте уопште тражили? За сада не јер сматрам да је питање добре организације да уз помоћ онога што имате извучете максимум. Па ако видите да не можете и то егзактно докажете, онда имате право да тражите даље.

Сва људска бића се рађају слободна и једнака у достојанству и правима, и сваком људском бићу припадају сва права и слободе без икаквих разлика на расу, пол, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или друштвено порекло, стоји, између осталог, у Декларацији УН из 1948. године.

Без обзира на позивање на ову и друге међународне декларације, повеље и остале законске списе из области људских права и даље се свакодневно суочавамо са стварношћу која нас упозорава да се зајамчена права у великом броју случајева не остварују. Штавише, да је потребно основати контролне институције које прате да ли се права остварују и у којој мери. Администрација која не одговара на захтеве грађана, неуплаћене зараде и доприноси за раднике, неправилности приликом запошљавања, тежак положај најсиромашнијег дела популације, али и немогућност приступа јавним установама толико неопходног особама са инвалидитетом, само су неки примери од 120.000 обраћања грађана упућених Заштитнику грађана. Отуда је и његова улога између осталог, као независног органа, да уочене неправилности у функционисању државе, које за последицу повлачи и слабљење положаја грађана у свим сферама, не само констатује већ и кориговањем рада државних органа и институција ојача, као уосталом и њих саме.

Упоредо са изградњом институција суочавамо се са предрасудама које су такође често препрека развоју хуманог друштва. Ако је друштво хумано, онда у њему има места за све људе, без обзира на њихову особеност и специфичност. Солидарност међу грађанима не би смела да изостане, без обзира на материјалне тешкоће и недаће друштва и државе. Солидарност треба да постоји не само током празника већ током читаве године.

Сведоци смо нарастајућег насиља које се прелама кроз све друштвене сфере. Оно је видљиво на улици, у школи и породици, однедавно и у највишим државним институцијама. Насилничко понашање све проблеме решава „преко колена“, застрашује неистомишљеника и упозорава оне које то намеравају да буду, шаљући недвосмислену поруку, против - сила је изнад закона.

Насиље у породици, пре свега над женама и децом, код нас тренутно представља најтежи облик угрожавања људских права, права на живот, права на телесни интегритет и душевни мир. Од почетка године у породично-партнерским односима у Србији убијено је 27 жена. Нажалост, ови поразни подаци говоре да ни као држава ни као друштво немамо ефикасан одговор како да се стане на пут овом горућем проблему. Једна од првих мера које сам предузео ступањем на дужност заштитника грађана била је покретање иницијативе против породично-партнерског насиља која је имала за циљ свођења насиља на најнижу разан кроз стварање ефикаснијег кривичног поступка против насилника. Увођење бесплатне правне помоћи жртвама насиља и документовање медицинских доказа од стране судских вештака, уверен сам, поред неоспорне тежине у даљем судском поступку, имаће и превентивну улогу у осујећивању намера евентуалних насилника.

Изузетно важна тема је и положај особа са инвалидитетом, који је и даље незадовољавајући и оптерећен низом проблема, као што су недовољна приступачност јавним установама, неразвијена подршка у образовању, оскудне могућности за запошљавање. Ипак, највеће тешкоће особа са инвалидитетом потичу од неразумевања друштва да их прихвати са свим њиховим особеностима.

Када говоримо о њиховим правима и положају, целокупна јавност треба да зна да се ради о основним људским правима и да то није питање добре воље и хуманости друштва. Уживање права подразумевају, између осталог, и подршку сервиса на локалу, деинституционализацију, образовање и запошљавање, а пре свега присутност на улици и у јавним установама. Подразумева једнакост по свим одредницама широког опсега појма права, коју тражимо и за остале рањиве групе, попут особа лишених слободе, Рома и Ромкиња, итд.

Тежња ка заштити људског достојанства сваког човека представља темељ на коме се заснива мандат институције Заштитника грађана. Стога ће и основни метод рада, кога ћу се држати све време мандата, бити директан разговор са грађанима.

Отворићу врата ове институције свим грађанима којима је помоћ потребна, онима који се не сналазе у бирократском лавиринту прописа и процедура. По правилу у систему, довољног самом себи, оптерећеног предметима, а не људским правима.

Кључна улога ове институције је да грађанина учини видљивим, а људска и мањинска права темељним вредностима на којој се, поред владавине права и социјалне правде, заснива Република Србија.

Аутор: Жељка Јевтић

Прошло је сто дана од како је на месту заштитника грађана Зоран Пашалић. За „Блиц” прича који су проблеми с којима се суочио, о акцијама које је покренуо, али и шта би требало да се мења да би ојачала институција Заштитника грађана.

Увели сте неколико новина у рад заштитника грађана. Прва одлука по доласку на функцију била су отворена врата за грађане.
Да, међу првима, ако не и прва била је управо одлука да се институција Заштитника приближи грађанима и да са онима који имају проблем успоставим лични контакт.
Сматрам да треба од грађана лично да чујем шта од омбудсмана очекују и траже.
Одлука о дану отворених врата показала се као права.
Када се суоче са проблемом који тешко или никако не могу да реше, људи једноставно желе да се пожале, имају потребу и да у личном разговору са оним кога виде као последњи спас потраже решење. До сада је било око 150 грађана. Још толико њих у овом тренутку је заказало термин.

Почели сте да путујете и по Србији. Да ли постоји нека разлика у проблемима у односу на градове и шта сте таргетирали као најчешћи проблем грађана који вам се обраћају?
Увидели смо и да је многима Београд предалеко, па смо кренули у сусрет грађанима, и обишли Бујановац, Ниш, Нови Сад, Шид, Крагујевац и Пријепоље. Могу да кажем да је процентуално највише проблема имовинске природе. Једноставно речено, до застоја дође у судовима врло често јер грађани не познају своја права. Такође, најчешће се догађа и да се заштитнику јаве тек када је донета пресуда, када је реч о коначној одлуци. Онима који се обрате на време у прилици смо да помогнемо. Не могу да издвојим посебно неку институцију која заказује, али приметно је да код нас има пребацивања одговорности са једних на друге. Тако се грађани нађу у ситуацији да више не знају како и куда даље. Када дођу до те тачке, они заштиту и помоћ траже од заштитника.

Од свих проблема које сте решавали има ли оних који су вас лично погодили?
Проблеми су свуда мање-више исти, али издвојио бих оне са којима се суочавају родитељи деце са сметњама у развоју, деце са инвалидитетом и тешко болесне деце. То је свуда најболнија тема и зато сам представнике локалних власти позвао да се укључе у унапређење сервиса и услуга за подршку родитељима и деци којима је помоћ неопходна. Издвојио бих и један готово невероватан случај госпође која има 86 година и иако је испуњавала сва права на здравствену књижицу, није је имала. Решили смо то.

Покренули сте акцију „Учинимо насиље видљивим“. Да ли сте наишли на подршку других органа и институција који се тим проблемом баве?
На породично и партнерско насиље над женама ми ни као држава ни као друштво немамо ефикасан одговор. Сматрам да је неопходна боља институционална размена информација међу системима који се баве заштитом жена жртава насиља. Разговарао сам са надлежним министрима и представницима релевантних институција. Мој предлог је да се убудуће обезбеди бесплатна помоћ жртвама насиља у области судске медицине и тај сам предлог упутио институтима за судску медицину у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, као и здравственим установама у Пожаревцу, Чачку, Крагујевцу, Новом Пазару и Јагодини. Документовање медицинских доказа омогућује ефикаснији кривични поступак, а у превентивном смислу њихово коришћење утицаће на одвраћање насилника у намери да науди жртви. Ускоро очекујем прве резултате.

Какав је ваш статус у међународним и европским организацијама? Да ли имате и добијате очекивану подршку?
Имамо и добијамо подршку. Амбасадори и представници међународних организација заинтересовани су за рад институције заштитника и улогу виде као изузетно важну у процесима евроинтеграција.
Састао сам се са многима од њих, разговарали смо о наставку сарадње и, што је најважније, заштитник грађана добио је подршку за јачање независности у свом раду. Посебну пажњу посветио сам унапређењу регионалне сарадње и због тога сам одлучио да моја прва међународна посета буде колегама из Босне и Херцеговине у Бањалуци. Остварио сам контакт и са другим колегама из земаља бивше Југославије, као и са омбудсманом Турске, а надам се и успостављању ближе сарадње са колегом из Бугарске.

Антрфиле : Санкције за институције

Више пута сте говорили о изменама Закона о Заштитнику грађана. Због чега је то важно и шта је циљ очекиваних промена?
Затражићу шира овлашћења за Заштитника, а то подразумева још институција које можемо да контролишемо, али и увођење санкција за непоштовање препорука омбудсмана.
Јача и ауторитативнија институција Заштитника грађана је циљ којем тежим. Зато нам је важна измена Закона о Заштитнику грађана, што је уосталом обавеза Србије по поглављу 23. Та измена између осталог доноси нам нову систематизацију радних места, решавање проблема простора и прецизније и јасније дефинисање овлашћења. О свим тим питањима разговарао сам и тражио мишљење невладиног сектора, као и струковних удружења судија и тужилаца. Важно ми је да поменем да јавност има погрешну представу о платама, и то у Стручној служби Заштитника грађана. Ту постоји нелогичност због чега се ово питање мора другачије уредити. Заправо, наш саветник има исту плату као саветник у већини министарстава, али постоје и она министарства чији службеници и намештеници имају веће плате, па тако долазимо до парадокса да онај који контролише има мању плату од контролисаног.

аутор: Јелка Јовановић

12. октобар 2017. 

Европски парламентарци су ми више пута рекли да је омбудсман тигар без зуба, каже заштитник грађана Зоран Пашалић, и у разговору са Јелком Јовановић и Надеждом Гаће објашњава како ће ојачати институцију коју води нешто више од два месеца Одмах по ступању на дужност заштитник грађана Зоран Пашалић најавио је измене и допуне Закона о омбудсману и рад на подизању видљивости институције.

Пре конкретних објашњења зашто и како, питање колико се посао у Апелационом суду, који је досад радио, разликује од посла заштитника?

"Посао се не разликује много од претходног, јер ми је задатак да организујем све што институција обавља за потребе грађана ради заштите њихових права. Мислим да се нисам лоше показао као председник Апелационог суда, па ћу то покушати и овде", каже Пашалић за Нови магазин.

Као приоритет сте најавили промене Закона о заштитнику грађана. То је говорио и ваш претходник. Зашто и у ком смеру ће промене ићи?

То је и обавеза по Поглављу 23, а треба ојачати и кадровску структуру да би се ефикасније радило, јер је притужби из много области, најавише се односе на рад судова, рад администрације, област грађевине и фискалног система. Иначе, у измене и допуне Закона кренуло је озбиљно 2014. и радимо на томе да заиста донесу новине и већи ауторитет заштитнику грађана, можда у погледу већих овлашћења и увођења санкција за непоступање по налозима заштитника грађана.

Свакако да се ту посматрају прво проблеми који су се јављали у овом десетогодишњем периоду, решења у законима земаља у окружењу и европских земаља, а често и ван Европе, где постоји ова институција. Ингеренције заштитника у неким уређењима су много шире, решења су различита, све до овлашћења сличних нашим, али најважније је појачати могућност деловања.

Грађани се у великом броју обраћају заштитнику, најчешће када су проблеми заиста такви да им друге институције не могу помоћи. Ви сте у систему практично последња институција којој се грађани могу обратити за заштиту права.

Поставља се питање јесмо ли последња или се то тако схвата. Можда би било добро у неком будућем периоду – још размишљам, тек сам 2,5 месеца на овој функцији – да користећи медије грађани буду упознати с правима и да захваљујући томе проблем пред заштитника изнесу док га је могуће решити користећи се ауторитетом ове институције.

У протеклом периоду примили сте 120 грађана. Поменули сте области на које се жале, шта су конкретни проблеми који су их довели до вас?

Различити, грађани се најчешће притужују на област правосуђа, затим на рад одређених институција, често у локалу, које су се оглушиле о одређено право. Углавном, сви они који су дошли не могу другачије да реше проблем; неке од тих проблема заштитник грађана може да реши, неке не, па је важно грађанима то јасно рећи, не доводити их у илузију да заштитник грађана може да реши све њихове проблеме.

Да ли вам је, док сте били у правосуђу, изгледало да је оно највећи проблем грађана?

Не кажем ни сад да је највећи, али извесно је да сам и тада примао грађане као странке, не само из области прекршаја већ и по многим другим захтевима. И јасно се види да је правосуђе проблем. Није ме ни сада то изненадило, једино што овде гледам из другачијег ракурса. Као председник суда могао сам да помогнем да се нешто убрза, а овде се очекују разне врсте помоћи.

Сем правосуђа, шта их још мучи?

То је оно што се зове – добра управа; неки пут је грађанима довољно да неко саслуша њихов проблем јер су више пута апеловали на многе институције које нису нашле за сходно чак ни да их саслушају.

Примате ли само грађане који су поднели притужбу или све?

Свако може да дође. Очекивали смо да ће бити довољан један термин месечно, за 30-35 грађана, али испоставило се да смо морали да дамо нове термине, сада имамо два, размишљамо о трећем. Сваки пут је све више оних који желе да се виде лично са заштитником.

Има ли конкретних резултата од тих сусрета?

Да, тамо где је заиста могуће помоћи. Конкретно, у контроли рада судова немамо ингеренције, у пресуђеној ствари заштитник грађана не може да помогне. Најтеже пада то кад видите да људи заиста имају тежак животни проблем, а ви нисте у ситуацији да им помогнете.

Ако то повежемо са изменама закона, хоће ли ту бити новина?

Има више модела у свету, почев од тога да омбудсман контролише рад судова, чак и у меритуму, конкретно у поступку, па до контроле судске администрације. Код нас се истиче проблем суђења у разумном року. Поменули смо и закон који још није донет о бесплатној правној помоћи; сарадници ми кажу да би тим институтом многи проблеми били решени јер би тако грађани могли да се обрате неком ко заиста може да им пружи правну помоћ. То су људи који немају новца да се обраћају професионалним адвокатима, а заштитник грађана нити може, нити сме, нити има право да узима тај посао. Нити бих то тражио у изменама закона, али ишли бисмо у том правцу да и ми можемо да дамо грађанима неку врсту правних упутстава и савета.

Треба знати, то су ми и европски парламентарци више пута рекли, заштитник грађана је тигар без зуба. Нема много ингеренција, нема могућност да делује више од препоруке. Постоји само могућност разрешења функционера, а за десет година постојања заштитника грађана само су три разрешења тражена. Тражена, наглашавам, тако да је могућност увођења неке санкције – не казне него санкције – можда пут јачања ауторитета заштитника грађана.

Колико је битно јачање мреже омбудсмана. Војводина, Београд и још неколико градова имају ту институцију, не све општине, а има и неколико ваших канцеларија.

Постоји закон о локалним омбудсманима, они поступају по прописима локалног карактера, покрајински по покрајинским прописима; једини ко има права да поступа по републичким законима је републички заштитник, односно ја у овом случају. Пре месец дана састао сам се са свим локалним омбудсманима, замолио сам их да дају своје предлоге и да их евентуално уведемо у измене и допуне Закона. Обратили смо се и водећим невладиним организацијама у овој области, да и цивилни сектор да примедбе, мишљење и предлоге. Нећемо јурити са изменама јер нови закон треба да траје дуже.

Поменули смо на самом почетку вашу намеру да институцију учините видљивијом. Шта подразумевате под тим и како ћете то учинити?

Информације о институцији углавном се везују персонално за заштитника, што је и логично јер је то инокосни орган, али свакако треба видети и остале људе. Покушали смо то на првом пријему грађана тако што смо позвали све медије да сниме институцију, просторије у којима раде запослени. Не заборавимо да је налажење адекватне зграде обавеза и по Поглављу 23, али још је важније да постоје одговарајући услови за рад. Позвали смо медије и да прате поступак од притужбе до одговора. То је један начин постизања видљивости, други је одлазак заштитника у друге градове и општине јер ја нисам заштитник само грађана Београда. Конкретно, 12. октобра крећемо у обилазак подручја у која треба отићи, прво је југ Србије, а онда ћемо даље, обићи ћемо целу Србију.

Да ли су људи с којима сте разговарали само из Београда?

Хвала за ово питање; они долазе и из унутрашњости и нама је најтеже када дођу људи којима не можемо да помогнемо, при томе пут кошта, а они су слабијег материјалног стања. То је један од разлога што ћемо им ићи на ноге, да их саслушамо у местима у којима живе….

И где проблем настаје?

Баш тако, једно је видети на фотографији проблем на који указују, а друго уживо. Имате случај, рецимо, да неко подигне зграду и затвори улаз у неку предузетничку радњу, онемогући човеку да живи и ради. То се на фотографији не види јасно. Разговараћемо са челницима локалних самоуправа да ли и како проблем може да се реши, а често може и без потезања мера које би биле непопуларне. То није ванинституционално деловање већ могућност да се помогне људима у складу са законом.

Хоћете ли бежати од предлога за разрешење, посебно кад се на лицу места утврди одговорност?

Ако постоји законски основ и грубо кршење закона, свакако нико неће бежати од предлога за разрешење, ја најмање, само врло је значајно правилно утврдити чињенице. Ми радимо на основу Устава и закона, чланом 10а није дозвољена политизација овог посла, заштитнику и његовим заменицима није дозвољено давање политичких изјава и најважније је наћи баланс да се предлог не схвати политички већ стручно, утемељено на Уставу и закону.

Јесте ли се запитали у разговору с људима који су долазили "да ли је ово могуће"?

Нажалост, нисам јер сам се и у претходном послу који сам радио, адвоката и прекршајног судије, често сретао с тим што се зове маргина друштва. Мада, код нас долазе људи који су притерани уз зид, често су свесни да је немогуће решити проблем, али значи им и да их неко саслуша; дешава се да на другим местима не буду примљени на начин који подразумева достојанство грађанина. И да допуним, нису то само грађани који су поднели притужбе, често дођу мимо тога и на лицу места формирамо предмет.

Имате ли актуелних случајева за које јавност треба да зна, а на маргини су интересовања?

Има, али то би значило да говорим имена, а то не смем и нећу. Рећи ћу само да има људи који нису заслужили третман какав имају, много су учинили за културу и уметност ове државе, а живе у беди. Или, неко ко је по другом основу провео радни век часно – једва преживљава.

Колико људи уопште знају права?
Махом не знају и изменама Закона би требало омогућити заштитнику да грађанима сигнализира шта су њихова права и како да их заштите пре него што исцрпу све правне могућности.
Омбудсман има права на предлагање закона из своје надлежности; имате ли план у законодавној активности и јесте ли стигли да проверите шта је било са пређашњим предлозима у тој сфери?
На законе из своје надлежности, а она је широка; наша обавеза је и да дајемо мишљење о новим законима, а новина коју сам увео је да се лоцира евентуални проблем који би могао настати применом неког прописа.

На пример?

Има ту много закона; о дуалном образовању, о полицији, о катастру, порезима… Приметио сам да постоји велика доза сарадње предлагача и поносни смо што су многе наше примедбе прихваћене и унете у те законе. И радићемо на јачању тог нормативног дела посла, сад се ради, али може више и треба довести људе који су најбољи у том нормативном послу.

Све што кажете тражи знатно већи буџет.

Не мора да значи, битно је не радити произвољно већ тачно утврдити где су потребна појачања. Рецимо, и поред великог труда, многи из овог тима не познају довољно катастар, фискални систем, електропривреду, а ту је много предмета.

Похвалили сте предлагаче закона, а парламент? Већ трећу годину не разматрају извештаје заштитника, повереника и поверенице. Јесте ли разговарали на ту тему, очекујете ли да се разматра ваш извештај?

Очекујем, врло је значајно да скупштина разматра извештаје и разговара о њима, то им је и обавеза. Но, јавност не зна да је институција омбудсмана у многим земљама у дефанзиви, у Хрватској парламент такође не разматра извештај, не знам због чега је тако…

Можда су превише приљежни у послу?

Могуће.

За крај врућ кромпир – Савамала.

Није Савамала врућ кромпир, бар не једини: још 19. фебруара тај је случај са позиције заштитника архивиран, исцрпљена су сва средства која су нам била на располагању осим тог јавног захтева за разрешење који се може тумачити на више начина. У овом тренутку Савамала је у рукама полиције, тужилаштва и суда, а ми очекујемо да нас полиција извести по примедбама које су упућене.

Кад полиција заврши посао, а већ се зна да у њиховом извештају нема назнака одговорних, онда за вас наступа нова фаза – по појединачним притужбама оштећених, зар не?

Апсолутно, предмет је архивиран у смислу досадашњих процедура, али то је глобални случај који ће изродити много појединачних и свакако да ће заштитник грађана поступати по притужбама свих који се буду јавили.

Учинити насиље видљивијим

Обновили сте иницијативу "Учинити насиље видљивијим". Зашто?

Велика је ескалација насиља у породици, често с трагичним последицама, смрћу, убијене су неке особе, убијене су жене на најсуровији начин. Ми морамо да се укључимо и да превенирамо. Како? Кроз пројекат о којем говорим: жртве морају да знају где ће се упутити кад до насиља и повреда дође, то је институт за судску медицину који даје везу између радње и последице, односно конкретизује да је неко лице учинило то што је учинило некој жртви. Шта се тиме добија? Жртва се охрабрује да пријави насиље јер би докази на суду били ојачани релевантном експертизом и спречила би се секундарна виктимизација жртве, саслушање, исказ на околности којих се она нерадо сећа или он, ако је мушкарац жртва. Истовремено, тиме насилника треба одвратити он насиља јер ће у једном тренутку видети да је епилог такав да се неће, колоквијално речено, провући. Пилот-пројекат почињемо у Београду, а циљ је цела Србија.

То значи да се нанете повреде учине видљивим у систему који може да заштити жртву и казни насилника?

Тако је. За то је неопходна сарадња са свима у систему, а посебно с повереницом за заштиту равноправности Да, најважније је убрзање судских поступака, а то је могуће само ако сарађују сви у ланцу. У праву сте, у овом делу се ингеренције заштитника и поверенице поклапају, али то је разлог више за сарадњу. Охрабрује то што се у многим ресорима већ спроводи обука запослених за поступање у случају насиља.

Тим и зараде

Супротно "препорукама", нисте променили тим који сте затекли. Шта ћете радити у кадровском смислу ако се прошире ингеренције?

Нисам мењао тим из једног разлога који јавност не зна – велика флуктуација људи, статистички гледано, врло је лоша по институцију јер је за десет година отишло 40 људи, а ово време како сам ја ту троје. Разлог су првенствено неадекватне плате јер ако контролишете институције у којима се зарађује много, ви се осећате деградирано.

Увођење зарада у институцији омбудсмана у другачији систем, издвајање из Закона о платама државних службеника, као што су неке државне институције већ учиниле, такође је могућ правац измена закона.

Плате челника независних институција честа су тема. Ваш претходник је предлагао максимизирање прихода из буџета за све државне функције. Јесте ли ви размишљали о некој врсти уравнотежења зарада тим путем?

То апсолутно није мој део посла, али треба размотрити праведнију расподелу плата и најважније је да буду мотивишуће, не само заштитника и заменика већ за све запослене – јер без њих се ништа не може урадити. Преовлађују млади људи врло високог образовања и мени је најважније да њих задржим и да доведем нове са специфичним знањима. А неће доћи ако плате буду какве јесу. Људи имају интерес за јачање тима, разговарао сам с њима, желе да се образују и треба их специјализовати за одређене области. Не кажем да су њихова знања недовољна, али једно је ствари посматрати из аспекта експерта за битне области, а друго је радити као досад. Посебно охрабрује ентузијазам људи, потреба да помогну, спремни су да раде и ван радног времена кад примам странке, понекад и до поноћи.

Страна 1 од 49
Neurontin prevents the development of convulsions by suppressing the excitability of the brain neurons. It is used for monotherapy, or as part of a combined epilepsy treatment scheme. Neurontin Online - Gabapentin without prescription The disadvantage of the medicine is the slow duration of the therapeutic effect. The peak of the action is gained in 30-60 minutes. Ventolin Inhaler Albuterol