a

Власт у Србији не жели било који корективни фактор и свако ко има било какву критичку опаску или, као ја, дужност да контролише рад органа власти, бива проглашен за страног плаћеника, домаћег издајника или опозицију, изјавио је ФоНету Заштитник грађана Саша Јанковић.

Као саговорник у серији интервјуа "Без рукавица", Јанковић је указао да власт у Србији не жели ни парламентарну контролу, ни независно судство, ни независне контролне институције, ни слободне медије, нити невладин сектор.

Поводом Међународног дана људских права, Јанковић је констатовао да 2016. година ни у Србији, ни у другим земљама Европе, неће остати упамћена по поштовању људских права. Према његовом објашњењу, економска криза, миграције и рат у Украјини, као и одлука Велике Британије да изађе из ЕУ, негативно су утицали на примену стандарда у тој области.

У Србији многи грађани још не осећају ефекте бројева и процената које слушамо. Ја сам сигуран да су ти бројеви тачни, али још се велики број грађана осећа економски исцрпљено и на самом рубу егзистенције, напоменуо је Јанковић, који је, као велики проблем, означио и правну несигурност. Чињеница да није баш сасвим извесно да ли ће закони да важе у свакој прилици и да ли ће да важе подједнако за сваког, без обзира на то да ли је ближе или даље од власти, ствара осећај неправичности, па се грађани брину и за будућност и за достојанство, објаснио је Јанковић.

Говорећи о притужбама грађана у 2016.години, он је констатовао да се сваке године број притужби повећава, али да њихова структура углавном остаје иста. Грађани се жале на тешкоће у остваривању економских И социјалних права, али и на рад администрације која троши време и новац грађана, често објашњавајући зашто нешто не може, а не и како може да се уради, прецизирао је Јанковић.

Грађани се суочавају са проблемима у свим областима живота, од остваривања права на здравствену заштиту, до питања легализације имовине...То су ствари које нас чине незадовољним, предочио је Јанковић. У таквим околностима многи кажу зашто бих ја био принципијелан и радио све по пропису, када други, који се тога не придржавају, боље пролазе? Зашто не бих и ја кренуо пречицом? Нажалост, када пречица постане главни пут, онда се можда може брже стићи, али где стижемо сви као друштво и да ли је то оно што смо желели, нисам сигуран, указао је Јанковић.

Он жали и што Влада Србије чека да препоруке које даје служба Заштитника грађана добије и у документима Европске комисије, уместо да пре тога реагује, на основу налаза домаћег државног органа. На моју велику жалост, рекао је Јанковић, Европска комисија много више узима у обзир резултате рада ове куће, него што то ради, барем видно, Влада Србије. Много бих више волео када би се у документима Владе Србије, стратегијама и акционим плановима, позивали на извештаје нашег националног државног органа, него да чекамо да Европска комисија то констатује, рекао је Јанковић.

Према његовој оцени, огромни су проблеми и у медијима, који не проистичу првенствено из економске ситуације, него из тога што власти у Србији не прихватају да медији буду корективни фактор. Медији су начин да грађани сазнају и добре и лоше стране сваке власти, а наше власти већ одавно желе да сакрију лосе потезе, а да преувеличавају добре, оценио је Јанковић. Он сматра да је његова обавеза да на међународном плану укаже на то да се у Србији гасе медији, међу којима и медији на језицима мањина.

Јанковић је објаснио да његово бављење медијима није израз колегијалности, услед чињенице да је и сам био новинар, већ дужност као Заштитника грађана, имајући виду да је слобода медија услов за остваривање права грађана на благовремено и тачно информисање. Медији немају слободу ради себе самих, него да би слободно грађанима презентовали информације на основу којих они могу да доносе одлуке на изборима и не само на изборима. Гашење медија по Србији погађа новинаре, али много веће штетне последице има за грађане Србије и по цело друштво, упозорио је Јанковић.

Упитан о критикама извршне власти да не ради добро, да се понаша као опозиција и не штити права грађана, Јанковић је узвратио да не жели да одговара на критике које се износе на увредљив начин и уз нетачности и подсетио да је његова дужност, по Уставу, да контролише рад органа власти. Извршна власт сматра да је њен посао да критикује мој рад, иако Устав и закони кажу нешто друго, истакао је Јанковић и оценио да би било боље да извршна власт ради заједно са Заштитником грађана на унапређењу положаја грађана.

По питању кандидатуре за председника Републике, мислим да сам толико пута то поновио, да је и мени мрско причати. Када одлука за то дође на дневни ред, тада ће бити донета, све друго је беспредметно, поручио је Јанковић. Он је нагласио да је посвећен послу Заштитника грађана, али и да је свестан да су, на основу његовог досадашњег рада и вредности које је заступао, створена нека очекивања.

Било шта да будем радио, нећу променити вредности које заступам, обећао је Јанковић, који верује у вредности записане у Уставу Србије и то, не само као обудсман, него и као грађанин. Јанковић је подсетио да су те вредности владавина права, поштовање људских права и социјална правда и напоменуо да у Уставу пише да је на њима Србија саздана.

Осврћући се на рад Заштитника грађана, Јанковић је оценио да је Србија у протеклих 10 година добила институцију која је у стању да битно утиче на начин рада државе, али не и да га промени, јер то зависи од извршне власти. Мој посао је да детектујем проблеме, упозорим на њих и предложим начин њиховог решења, али извршна власт има алате да промени начин на који ради, рекао је Јанковић.

Он је оценио да Србија данас има институцију за коју се зна, не само у земљи, него и ван ње, да ради независно, то јест ни по политичким, ни по интересним везама, и да коригује рад органа власти. Грађани имају поверења у ову институцију, што говори да Србија није осуђена на недемократске начине владавине, сматра Јанковић, који је уверен да је институција Заштитника грађана показала да владавина права и људска права нису апстракција и да могу да буду важан фактор у животима људи.

Ефикасност поступања у препорукама од преко 80 одсто доказује да вреди ово што радимо и да има смисла, истакао је Јанковић.

Упитан шта његова служба није добро радила у протеклих 10 година, Јанковић је одговорио да се показало да је увек грешио када није довољно упорно у јавности износио неправилности које је утврдио, погрешно рачунајући да ће их власт исправити без превелике галаме. Када год сам тишином пружао простор извршној власти да коригује своје понашање, она то није радила. Само када сам у јавност износио неправилности на највидљивији начин, онда се нешто дешавало. Једна од последица тога су и напади на мене лично, али су се ствари мењале, рекао је Јанковић.

Много тога зависи од наредног Заштитника грађана кога ће Народна скупштина изабрати, предвидео је Јанковић и додао да тај човек може имати другачији приступ проблемима него он и да нико неће моћи да оспори његово право да другачије сагледава метод рада. Садржина рада би, међутим, морала да буде иста. Неправилност је неправилност и незаконитост је незаконитост, предочио је Јанковић. Према његовим речима, у институцији Заштитника грађана ради више од 80 стручних, мотивисаних и, како се показало, непоткупљивих људи. Они су гарант да ће та институција наставити да ради у интересу грађана, ако на место Заштитника седне неко добронамеран и стручан, нагласио је Јанковић.

Упитан о иницијативи посланика највеће странке у власти за смањење плате Заштитнику грађана, Јанковић је одговорио да то сматра маркетиншким потезом и да је 2005. законом уређено да плата Заштитника буде у висини примања председника Уставног суда.

У прошлости се дешавало да се то не поштује и да плата буде мања, али се нисам бунио. Чини се да неко мисли да, ако Заштитник грађана има велику плату, да је прима да би ћутао, а ја управо сматрам да је обавеза Заштитника грађана да буде изузетно гласан, објаснио је Јанковић. Мада, нисам од оних који сматрају да је плата једини или довољан услов за независност, оценио је он и подсетио да је, и када му је плата била незаконито смањена, радио на потпуно исти начин. Мислим да је то потпуно беспотребно губљење енергије времена и да је прављење позоришта од Народне скупштине последње што нам треба, закључио је Јанковић.