a

Политика, 6. август 2017. године

aуторка: Биљана Баковић

Треба мењати Закон о заштитнику грађана, али после свеобухватног сагледавања проблема и без постављања икаквих рокова, прво је што примећује Зоран Пашалић после две недеље на овој функцији, на коју је дошао с места председника Прекршајног апелационог суда. Све промене, како истиче, треба да иду у правцу веће самостал ности и независности ове институције и, најважнијег, већег ауторитета заштитника грађана. Јер, углавном, учинак заштитника грађана се бази ра на његовом ауторитету. Тако је у свим земљама које дуже имају ову институцију него ми, наглашава Пашалић у разговору за „Политику". Раније је већ рекао да се препорукама и саветима често не може много постићи, па се намеће питање да ли онда заштитник грађана треба да има већа овлашћења у изрицању санкција.

b_280_0_16777215_00_images_20170807pasalic.jpegКад сам то рекао, мислио сам да препоруке често нису најделотворније. Најоптималнија је медијација, контакт између „сукобљених" страна. Заштитник грађана је ту посредник који треба да реши те ствари ако може без доласка у фазу препорука. А када дођемо до крајње фазе, а то су санкције, да се види да ли постоји могућност и до које мере треба увести санкцију, да се заштитник грађана не би оптеретио да ради посао неког другог државног органа. И да то, нормално, не би утицало на оно што је и предвиђено да буде заштитник грађана, а то је прво да делује својим ауторитетом.

Мислите ли да ћете успети да изградите такав ауторитет, с обзиром на почетак вашег мандата? Опозиција и део медија су вас дочекали на нож, испливало је штошта, од година студирања, просека оцена, до некакве приче о стриптиз бару...

Ништа није испливало с обзиром на то да тај део моје биографије стоји на сајту Прекршајног апелационог суда седам година, а пре тога на сајту органа за прекршаје две године. Што се тиче „дочекивања на нож", волим да кажем - они који су ме предложили и који су говорили лепо о мени, њих је стварно било пријатно слушати, оне који су били против мог избора и који су говорили „лоше" о мени било је корисно слушати. Да одговорим конкретно на питање, не сматрам да ће то утицати на мој ауторитет. Ауторитет се гради годинама упорним радом и резултатима тог рада. Навикао сам на то и ништа ми то није страшно. А што се тиче стриптиз клуба - никада нисам био власник, сувласник, нисам имао никаквих, ни фактичких ни правних удела на територији Београда, Србије или на територији оне раније Југославије. Нећу да улазим у то, нити ми је значајно, ко је то пласирао и с којим циљем.

Када говорите о потреби изградње ауторитета ове институције, да ли то значи да Саша Јанковић није им ао довољан ауторитет?

О томе не бих да говорим. Он је сада политичка личност. Држећи се стриктно Закона о заштитнику грађана, у члану 10 а, заштитнику грађана и његовим заменицима није дозвољено да дају политичке изјаве. Говорити о политичкој личности је већ давање политичке изјаве. А никада не можете довољно да изградите ауторитет ако не постоји иницијатива која се односи на сталне промене набоље. Тек онда ћете добити праву меру ауторитета.

Ако не можете да говорите о Јанковићу јер је политичка личност, да ли то значи да у будућности не ћете говорити ни о премијеру, председнику, министрима...? И они су политичке личности.

Тако је, они јесу политичке личности, али су и функционери и због тога је потребна измена и допуна Закона, потребан је баланс, а то је говорити о функционерима кроз оно што они раде, а не о њима као о личностима. Дакле, о њиховим конкретним акцијама, делатностима, поступцима.

Можете ли макар да кажете да ли сматрате да су познати случајеви Савамала и Парада поноса добро вођени?

Што се тиче случајева у овој институцији, за мене су сви случајеви у заштитнику грађана исти. Они јесу медијски интересантни, највећим делом је то оно што је таргетирало те случајеве, али као што сам радио у суду било је и ту медијски интересантних случајева, али их нисам издвајао, него су сви били подједнако третирани - тако ће бити и овде.

Да ли ћете можда ипак с посебном пажњом у наставку пратити упрађо ова два случаја, будући да су изазвала толику пажњу и полемику у јавности у претходном периоду?

Пратићу све случајеве подједнако, па и те. А што се тиче самог догађаја, врло добро знате да је том проблематиком баве надлежна тужилаштва и судови. Опет се позивам на Закон, у овом тренутку заштитник грађана нема ингеренцију над судовима, односно, не може да контролише судове и тужилаштво. Можда ће се то у будућем периоду изменити.

Али, МУП није поступио по препоруци заштитника грађана да открије ко је дао налог да се полиција оне ноћи не одазове на позив грађана?

МУП није поступио има томе више од годину дана. Средство које је стајало на располагању је наведено у члану 20. Закона о заштитнику грађана, а то је јавно тражење разрешења функционера. Томе има годину и по дана, ја сам овде само 14 дана. То вам довољно говори.

И нико није тражио, па нећете ни ви?

Ја не кажем да нећу радити оно што ми је по закону обавеза да урадим. Напротив. Моја мера су закон и Устав.

Промена Закона је и начин да се оствари ваша жеља да имате мању плату?

Ако на апропријацији за плате заменици и заштитник грађана, значи нас петоро, имамо једну трећину од укупног фонда плата, а 90 запослених две трећине, ако је просечна плата запослених у овој институцији пет пута мања од плате заштитника грађана, ако имате институцију која треба да контролише друге институције, што значи да буде кадровски добро оспособљена, онда морате да имате ако не најбоље а оно заиста квалитетне људе. Не кажем да их овде нема, напротив, има их. Питање моје плате је мој лични чин, оно се односи само на мене...

Не и на ваше заменике?

Не. На тај начин сам хтео да скренем пажњу на ово што сам вам претходно рекао. Плата заштитника грађана јесте регулисана законом, чланом 36, али тамо стоји да заштитник грађана „има право" на плату председника Уставног суда. Кад кажете да неко има право то не значи да он увек мора да се користи својим правом.

А шта још желите да поручите када кажете да је плата заштитника грађана непристојно висока? Да ли треба да се осете прозваним или повређеним гувернерка НБС, људи из Контроле летења, друге независне контролне институције, председник и судије Уставног суда...?

Не значи то. Говорим само о институцији на чијем сам челу, желећи да промовишем институцију. Ово није демагогија, институција је та која треба да јача, она је битна, а не персонал на решења. Дакле, бавим се сопственом институцијом која има за циљ да штити широку област људских права и желим да то подигнем на највећи могући ниво. А другим институцијама нека се баве други.

Кад помињете кадрове у овој институцији, да ли сте већ нешто мењали?

Не.

Повереник Родољуб Шабић, с којим треба да се договорите о заједничком кандидату за члана Одбора Агенције за борбу против корупције, каже да неће одустати од ранијег предлога да то буде Вида Петровић Шкеро. Можете ли се договорити?

Кад људи седну и изнесу аргументе до неког закључка ће се свакако доћи. Господин Шабић је до скоро био на одмору, ја ћу га контактирати и ми ћемо сести и разговараћемо о томе.

Оптимиста сте?

Увек сам био оптимиста.

Занимљива чињеница у вези с вама је да сте „преживели" реформу правосуђа, били сте председник Прекршајног апелационог суда у време власти ДСа па после за време СНСа. Неки мисле да је то знак вашег квалитета и способности, други - ваше прилагодљивости, као што се с тим доводи у везу и ваш прелазак из скупштине Црвене звезде у скупштину Партизана...

Кад кажете прилагодљивост, сматрам да то није лоша особина, ако није у циљу сопственог пробитка. Ако је у циљу институције на чијем челу се налазите и чији развој желите, онда то има сасвим друго тумачење. Уосталом, добронамерни ће, ако пажљиво читају моју биографију, видети шта су моји сарадници заједно са мном учинили за Прекршаје. Кад сам дошао, то је био један орган где су и судије и они који су руководили могли бити смењени, како смо се ми шалили, сваког четвртка на седници владе. Сада су прекршаЈни судови део правосудног система. Једино што нисам успео да променим, али иза мене остају бољи од мене, они ће то променити - то је да се изједначе с платама са осталим судијама.

Шта вам је била основна мотивација да се прихватите функције заштитника грађана?

Као што у судским поступцима често волим да извршим медијацију и помирим људе тамо где је то могуће (не говорим о казненим поступцима), тако мислим да тај неки јаз који постоји треба покушати решити мирним путем. Није ни мени проблем, верујте, да јавно иступам с нечим што је медијски интересантно. Овде је много случајева, лако их је пробрати и себе експонирати на тај начин. Али не знам колико је то добро за грађане Србије, односно за институцију заштитника грађана.

Свесни сте да ће такав став многи протумачити као најаву да се нећете сукобљавати с властима?

Ко хоће да гледа, слуша и да разуме - разумеће.

Да ли можете да поведете више рачуна о правима радника у Србији, можете ли да помогнете да ти људи имају неки пристојнији третман?

Право на рад је право које је гарантовано Уставом, као и сва остала права. Мени је врло значајно то право и мислим да му треба посветити већу пажња. Грађани у притужбама заштитнику грађана указују на повлашћене послодавце који не извршавају своје обавезе исплате зарада и доприноса за социјално осигурање. Велики број радника у Србији ради на црно, а положај радника, како наводе у притужбама, додатно отежава и неефи касно поступање инспекције рада и недовољно развијена сарадња органа надлежних за заштиту права по основу рада и социјалног осигурања. При том, можемо говорити и о положају самих послодаваца. У овој земљи постоји регистровано близу 240.000 предузетника, који обично немају више од неколико запослених, али опет долазимо до броја од милион грађана Србије који раде. Њихов третман код послодаваца, без обзира на то колико је тај послодавац велики, значајан, на сваки начин значајан, треба подједнако третирати. Заштитник грађана ће се у будућем периоду бавити и овим проблемом, али тек кад буде имао јасне параметре.