Аутор: Биљана Баковић
10. децембар 2017. године
Роми, жене, особе с инвалидитетом и припадници ЛГБТ популације најчешће се заједно помињу на данашњи дан - Међународни дан људских права, као најугроженије категорије када је реч о препрекама у остваривању основних права. Бар је тако било до прошле године. Ове године заштитник грађана Зоран Пашалић у тај контекст смешта и старије особе.
- Нажалост, морамо да призна мо да постајемо све старија нација, једна од најстаријих у Европи, ако не и најстарија. Без обзира на то да ли је пензија већа или мања, старије особе се подједнако налазе у категорији тих угрожених особа и на њих у следећем периоду морамо посебно обратити пажњу - истиче Пашалић у разговору за „Политику".
Он напомиње и да су неке од поменутих угрожених групација у међувремену поправиле свој статус. То углавном зависи, како каже, од способности и агилности оних који руководе и који знају да организују те групације у оквиру националних савета националних мањина или удружења.
- И код ЛГБТ популације је евидентан помак. Видели сте, уосталом, на Прајду, на којем сам и ја учествовао, каква је би ла реакција грађана. То ранијих година није било тако.
Да ли су се организатори Прај да можда изненадили вашим присуством?
Нисам приметио да се ико изненадио мојим присуством.
То питам с обзиром на неке реакције на ваш избор у јулу ове године.
Напротив. То је један од мојих првих контаката као заштитника грађана, са једном од најрањивијих група и мени је врло значајно то што су они показали заиста велико поверење према институцији свакако, али и према мени. И зато је то био један од разлога да све своје време тих дана подредим Прајду.
Једна од последњих иницијатива заштитника грађана је она за уређење примене средстава принуде. Очекујете ли да се у том погледу ситуација измени у неко скорије време?
Немојте да заборавите да преко пута вас седи бивши председник Прекршајног апелационог суда, бивши председник Прекршајног суда, шестогодишњи судија тог суда, неко ко је радио у државној служби и чија је канцеларија била одмах до притворске јединице полиције у Улици деспота Стефана. Знам да је МУП у врху листе институција које су поступале по нашим препорукама. Оно што је важно је да и људи који раде у МУПу имају притужбе на понашање грађана у неким ситуацијама.
Сад сте говорили као заштитник полиције...
Нисам говорио као заштитник полиције него су и полицајци грађани. Ако ја видим, као што сам видео, да приликом затварања улице, а грађани су били обавештени да ће улица бити затворена, и то не зато што је требало да прође неки политичар, него због маратона, да се човек потпуно оглушава о налог полицајца и да пробија колима полицијски кордон, немојте да ме држите за заштитника полиције.
Али признаћете да има лоших навика у третману приведених особа. Мислите ли да их се полиција може решити у скорије време?
Апсолутно да. Полазиште за то је стриктно прописана процедура. То је оно што сте видели више пута у разним емисијама које долазе најчешће из Америке и Западне Европе - стриктно држање процедуре. Прво и основно је: прописана процедура, придржавање процедуре и контрола процедуре. И, свакако, уклањање људи који се, и поред упозорења својих старешина, апсолутно о то оглушују.
Које државне органе бисте издвојили као позитивне и негативне примере што по броју случајева пропуста, што по ажурности поступања по вашим препорукама?
Опет ћете ме прогласити за заштитника полиције, а ја вам могу дати увид у поступање заштитника грађана и можете видети да статистике за ових десет година показују да је управо полиција највише поступала по нашим препорукама.Оно што обрадује, што даје одређену сатисфакцију, јесте што они и траже наше тумачење прописа у ситуацијама које су им нејасне.
Недавно сте, говорећи о толеранцији у нашем друштву, навели да и даље доминира породично и вршњачко насиље, напади неистомишљеника на политичке противнике и новинаре, сексуалне мањине. Да ли сте као заштитник грађана променили став о неким проблемима у друштву у односу на оно што сте мислили као судија?
Када сам приликом избора био критикован да можда нисам за место на које сам изабран, тада нисам истицао, а сад могу да кажем, да се бавим насиљем у породици од 2003. године. То је било кроз поступке који су се водили пред прекршајним судом и они су и довели до тога да прекршајни судови сада изричу затворске казне у случајевима који се дотичу и насиља у породици. Битно је да грађани Србије схвате да само толеранција према другима (у националном, верском, религијском, родном смислу), као и објашњење разлога зашто је то потребно, практично ће укинути ту нетолеранцију која продукује насиље.
У вези с тим обновили сте иницијативу „Учинити насиље видљивијим". Какве ефекте очекујете?
Очекујем јако добре ефекте. Ово треба да да извесност кажњавања, што ће да осујети, не све, али добар број потенцијалних насилника. Рецимо, од почетка године убијено је 27 жена. На начин који ми заговарамо, жртве ће се ослободити да пријаве насиље, јер углавном постоји страх да би епилог био такав да насилник не би био кажњен, да би се „провукао" кроз поступак.
Добили сте подршку од разних међународних организација за јачање независности институције заштитника грађана. Ко сада највише угрожава вашу независност?
Нико не угрожава независност ове институције, у смислу да утиче на доношење одлука или начин рада.
Шта ће вам онда још већа независност?
Питање независности институције може бити угрожено и на другачији начин, финансијски, кадровски, а може се поставити и питање смештајних капацитета.
Када је у питању надлежност, по постојећем закону ми апсолутно немамо могућност да контролишемо неке институције. Грађанима можемо да помогнемо донекле, а онда дођемо до институције која је за заштитника грађана недодирљива и све то анулира претходни посао.
Ту мислите на судове?
Између осталог и на судове. Али да разјасним то око судова: никоме никада ни у овој институцији, а ни мени лично, није пало на памет да се упушта у меритум, у оно што судија суди, где је независан и где му се нико не може мешати у одлуку. Али, сама организација, сама судска управа, мора имати свог контролора измештеног из хијерархије суда, извршне или друте власти. Да ли то био заштитник грађана или неко трећи, то остављам јавности да одлучи.
Грађани у Шиду жалили су вам се на проблеме прилива великог броја миграната и избеглица?
У Шиду сам разговарао са локалном влашћу, НВО и, најважније, са представницима родитеља деце у чије школе су укључена и деца миграната. Из свих тих разговора закључио сам да није на време објашњено родитељима да држава Србија не жели да деца миграната губе време по камповима, да се не едукују и да им пролазе године. Ми пратимо ситуацију, отићи ћу у Шид још једном до краја године да видим како то напредује.
Рекли сте да имате идеју како би се могло изнаћи решење за положај медија на који, по вашем мишљењу, утиче и однос државних функционера и транзициони период...
Ово питање је врло комплексно. Многи од новинара немају чак ни адекватне уговоре, немају плаћене доприносе, њихов посао је орочен за нечију вољу, како онда да ту не говоримо о свему и свачему, од цензуре, преко аутоцензуре до притисака сваке врсте. Значи, нормативно се то мора уредити и законски и инспекцијски пратити. Друго, новинари су изложени заиста свакој врсти напада, од физичког угрожавања до неваспитаног односа приликом узимања изјаве, и став институције, а и мој, јесте да се новинари морају апсолутно заштитити од свачије самовоље. Али, као што сам рекао и у случају полиције, увек треба посматрати и другу страну. Знате и да су новинари кршили одређена правила своје струке прејудицирајући судске одлуке, осуђујући поједине особе по новинама, а да поступак ниј е ни започет...
За такве случајеве постоје закони, кодекси новинара...
Али, заштитник грађана мора да указује на сваку од тих ситуација, и једну и другу. И када је погрешено спрам новинара и када су новинари погрешили спрам, првенствено, грађана који су се нашли у некој медијски „интересантној" ситуацији. Такво писање које има неки мали сензационалистички призвук њима апсолутно ремети цео живот, као и живот њихове деце, потомака, рођака.
А када је реч о положају новинара и медија, да ли ћете ту идеју формализовати у виду неке иницијативе?
Да. Иницијатива се односи на то да мора постојати једна потпуно независна медијска организација, у чијем формирању кључну улогу морају имати новинарска удружења. Предуслови за тако нешто су промена законског оквира, посебно оног који се тиче безбедности и притисака на новинаре, као и модела финансирања.
Смањио сам себи плату
Почела је расправа о буџету за следећу годину, да ли је урачуната ваша плата за коју сте рекли да је превисока? Сам себи сам смањио плату, користећи своје законско право да то урадим, између осталог да бих истакао лош финансијски положај запослених у овој институцији. Успехом сматрам то што по првобитном плану буџета није било предвиђено повећање плата за запослене, сада је предвиђено.
Агенцији за борбу против корупције нису одобрили повећање броја запослених.
Јесу ли вама, ако сте уопште тражили? За сада не јер сматрам да је питање добре организације да уз помоћ онога што имате извучете максимум. Па ако видите да не можете и то егзактно докажете, онда имате право да тражите даље.