a

ТАНЈУГ
Интервју Саша Јанковић, заштитник грађана

За две године више од 7.000 обраћања и 2.300 притужби грађана омбудсману

Заштитник грађана Србије Саша Јанковић изјавио је данас, поводом двогодишњице рада институције омбудсмана, да грађани Србије треба да буду упорни у захтевима за остваривање својих права, и прецизирао да је до сада добио више од 2.300 формалних притужби грађана на неправилан и незаконит рад органа управе.
"Неповерење у институције можемо превазићи једино тако што ће грађани инсистирати на остваривању својих права и у томе имати снажан ослонац у институцијама попут омбудсмана“, рекао је Јанковић у интервјуу Тањугу.

Заштитник грађана је казао да се људска права и слободе у Србији генерално поштују, али да закони гарантују много виши степен права од оних која се заиста и остварују.
"Од тога да ли живите на Дедињу или код Газеле степен остваривања права је потпуно различит, као да не живимо у истој земљи", истакао је Јанковић.
"Државна администрација у Србији је још увек бирократизована и окренута према себи, а не према грађанима; недовољно је организована и грађане исцрпљује процедурама којима често мањка смисла. Од њих се тражи да заврше послове и исправе грешке које су у ствари одговорност администрације", истакао је Јанковић.

Према његовим речима, највећи број грађана и институција пре две године није знао шта је заштитник грађана, док је данас ситуација другачија и грађани све више знају шта могу да траже и очекују од те институције.

Заштитник грађана је државни орган који контролише законитост и правилност других органа који врше јавна овлашћења. Разликује се од других контролних институција по релативно неформалном поступку, прилагођеном особинама сваког случаја понаособ и ширином својих овлашћења. Равнотежу тако широким овлашћењима инокосног органа прави формално необавезујућа природа његових препорука којима указује како пропуст који је утврдио треба исправити. Јанковић ипак напомиње да је у земљама стабилне развијене демократије неизвршавање препорука омбудсмана готово незамисливо.

Он је казао да је од избора на дужост примио више од 2.300 формалних притужби грађана од којих је до сада решено око 1.200, а да је главни разлог што око половина притужби није решена недостатак предвиђеног броја сарадника због непостојања простора за рад.
Јанковић је навео да је његова институција покренула највећи број поступака контроле рада Министарства унутрашњих послова, с обзиром да грађани највише непосредних контаката остварују са тим министарством, и истакао велико задовољство чињеницом да је од 16 досадашњих препорука том министарству, које су садржале преко 30 конкретних упутстава за унапређење рада, њих 15 у потпуности спроведено, а једна, која се односила на начин издавања личних докумената, делимично.
Омбудсман је додао да је за две године остварено више од 7.000 контаката са грађанима.
Према његовим речима, притужбе се често односе и на рад Министарства одбране, Фонда пензијско-инвалидског осигурања, Нациналну службу за запошљавање и органе локалних самоуправа.

Поред МУП- а, заштитник грађана добро сарађује и са другим независним органима - повереником за информације од јавног значаја и заштиту података од личности, Уставним судом, Одбором за спречавање сукоба интереса, али и са Народном скупштином, председником Републике, Врховним судом, Министарством за државну управу и локалну самоуправу, Министарством правде, Министарством одбране. Нарочито блиску сарадњу национални заштитник грађана има са покрајинским и локалним омбудсманима, који су посебне институције.
Јанковић је истакао да Србија мора да посвети већу пажњу остваривању елементарних права рањивих група, а нарочито особа са инвалидитетом које су у веома тешком положају, с обзиром на мале могућности које им друштво пружа за интеграцију.

Према његовим речима, угрожене су и жене у остваривању принципа родне равноправности, особе лишене слободе, и то не само затвореници и притвореници, него и они у установама за ментално здравље, бригу о старима, децу без родитељског старања.

Националне мањине у одређеним деловима Србије, пре свега у Војводини, имају битно остваренија и заштићенија права него мањине у другим крајевима, за шта заслугу сносе пре свега покрајинске и локалне власти, а држава мора да поспеши уједначеност права на целој својој територији, истакао је Јанковић.
Он је казао да у групу маргинализованих група спада и ЛГБТ популација у Србији и да је ту често већи проблем непризнавање постојања кршења њихових права него сам облик нарушавања њихових права.

Према његовим речима, откако је почела економска криза све више грађана се и у Србији обраћа омбудсману због проблема у остваривању економских и социјалних права, пре свега оних која проситичу из остваривања радног односа.
"Огроман број грађана нема повезан или уплаћен радни стаж. Подсетићу да је у Србији на снази систем који обесправљује грађане уколико њихов послодавац није уплаћивао стаж, због чега не могу отићи у пуну пензију", рекао је Јанковић.
Омбудсман је истакао да држава мора што пре преузети своју одговорност и обезбедити поштовање закона који налаже послодавцима обавезне уплате у фондове пензијског, здравственог и инвалидског осигурања. Истовремено, ти фондови морају престати да радницима ускраћују пуну старосну или инвалидску пензију, односно покриће трошкова лечења, због тога што је њихов послодавац кршио закон, а држава му то толерисала.
Јанковић је казао да је са недавно изабраном директорком Агенције за борбу против корупције Зораном Марковић већ сарађивао, и да верује да је она добар избор за ту функцију, као и да је са Агенцијом успоставио сарадњу од момента избора Савета Агенције.
Он је подсетио да је Марковићева најавила да ће тежиште рада Агенције бити усмерено на спречавање корупције, истичући да та институција сигурно показати и спремност за конкретне акције, "јер и њено име каже да је ту реч о борби против корупције".

Заштитник грађана је недавно поднео Скупштини амандман на Владин Предлог закона о изменама и допунама закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, са циљем да се успостави заштита за људе који су извори таквих информација.
Он је казао да тај амандман не би смео бити споран, "јер свако ко прича о борби против корупције, о транспарентности и одговорности јавне власти, не може имати ништа против тога да неко ко јавности савесно и одговорно пружи информацију од јавног значаја, дакле не онај ко открије тајну која ће угрозити националну или јавну безбедност, или пословну тајну приватног предузећа, већ онај ко јавности пружи податак који грађани који плаћају порез имају право да знају, не може због тога сносити никакве лоше последице".
Као пример, заштитник грађана је навео да је имао незваничне информације да неки подаци од јавног значаја који су достављени јавности нису били тачни, и то подаци о висинама плата у неким јавним предузећима, али да није могао да тражи од извора тих информација да их дају званично, јер те људе нико не би могао да заштити од губитка посла. Када амандман буде усвојен, онај ко савесно и одговорно да тачну информацију од јавног значаја биће законом заштићен.

Дневни лист "Блиц"
Датум: 05.07.2009.
Аутор: М.Илић

ТИМ ЗА КОНТРОЛУ ЗАТВОРА И ПОЛИЦИЈЕ

Омбдусман формирао тело за борбу против тортуре

Задатак тима је да заштитнику грађана укаже на сурово, нељудско и понижавајуће поступање и кажњавање лица лишених слободе

Заштитник грађана Саша Јанковић формирао је посебан тим који ће надгледати поштовање људских права у затворима, полицијским станицама, социјалним установама и психијатријским болницама затвореног типа, сазнаје „Блиц недеље“.

– Тим је састављен од правних и медицинских експерата, као и од сарадника заштитника грађана. Они ће континуирано обилазити све установе у којима су смештена лица лишена слободе. Испитиваће третман, услове смештаја, здравствену заштиту и све што је важно за положај тих лица. Задатак тима је и да утврди чињенично стање, укаже на све облике кршења људских права, као и да заштитнику грађана предложи мере како би могао да наложи отклањање уочених неправилности – објашњава за „Блиц недеље“ Милош Јанковић, заменик заштитника грађана за права лица лишених слободе.
Заменик заштитника грађана истиче да у Србији нема системске тортуре, али постоје елементи који указују на сурово, нељудско и понижавајуће поступање и кажњавање лица лишених слободе, у која спадају особе које је задржала полиција, притвореници, лица која служе затворске казне, али и они који се налазе у институцијама социјалне и здравствене заштите.
– Тортура није само када држава чини или подржава насиље, већ и када зна да тако нешто постоји, а не реагује. Најбољи пример за то је случај у Црној реци.
Држава је знала за то злостављање и била је дужна да га спречи – напомиње Јанковић.
Заштитнику грађана годишње стигне од 80 до 100 притужби, најчешће писаних руком особа које се налазе у притвору или на издржавању затворске казне. У једној од ових притужби, притвореник београдског Окружног затвора се жалио да је иза решетака остао 20 дана дуже него што је стајало у судском решењу о његовом лишењу слободе.
– Испитивали смо овај случај и утврдили да је један притвореник држан у притвору и по истеку рока на који је притвор одређен, што је правдано спорошћу комуникације између Министарства правде и суда – износи Јанковић.
Он додаје да се осуђеници и притвореници углавном жале на поступке затворских службеника, пре свега обезбеђења и здравствене службе, али да је тешко накнадно утврдити постојање тортуре.
– Због тога у нашем тиму има стручњака различитог профила – од правника до форензичара – специјалиста судске медицине. Они ће на основу документације и прегледа оштећеног утврђивати да ли је било примене силе која се може окарактерисати као тортура.
Посебан проблем у српским затворима су смештајни капацитети.
Наши затвори су пренасељени и неопходно је одмах приступити изградњи нових и проширењу постојећих капацитета, интензивирати примену алтернативних мера и санкција, као и свих других законом предвиђених института који омогућавају смањење броја затвореника – сматра Јанковић.
Највише притужби на рад МУП-а стиже због примене силе приликом 48-часовног задржавања у полицијским станицама.
– И у овим случајевимa је доста тешко утврдити истинитост навода у притужби, осим у случајевима када је дошло до наношења телесних повреда. Надам се да ће Србија, сходно препорукама међународних тела, испунити своју обавезу и омогућити лекарски преглед чим неко буде приведен у полицијску станицу – каже Јанковић.
Иако практично нема притужби на рад социјалних установа и психијатријских болница, Јанковић каже да то не значи да се у овим установама беспрекорно поштују људска права.
– Пошто је добио информацију да се према корисницима Дома за децу и лица ометена у развоју „Др Никола Шуменковић“ у селу Стамница код Петровца на Млави не поступа према прописима, заштитник грађана је тамо послао своје представнике. Између осталог, они су утврдили да о 427 пацијената брине само један лекар. Још већи парадокс је да је Министарство здравља још пре годину дана забранило стоматолошке и гинеколошке прегледе у овој установи, а до сада није учинило ништа да се овај проблем реши – наводи Јанковић.

Човек са бомбом у Председништву скренуо је недавно на себе, бар за тренутак - као што то код нас уобичајено бива, неподељену пажњу јавности, аналитичара и власти. Након што је бура утихнула, корисно је осветлити неке мање уочљиве аспекте тог догађаја. Посетио је бомбаш“ многе, пре него што је одабрао најгори могући начин да скрене пажњу на свој проблем; био је и код заштитника грађана. Због његовог тадашњег наступа и поступака неколицине других, омбудсман је пре пола године саопштио да грађане више не може примати на својој званичној адреси.
У стамбеној згради на Новом Београду, у коју га је Влада
привремено“ сместила, заштитник грађана није могао гарантовати безбедност ни онима који долазе да се жале на некоректну власт, ни својим запосленима, ни околним станарима који имају право да мирно уживају своју својину. Реаговали су тада само медији. Нико из полиције, која према одлуци Народне скупштине треба да чува ред и мир у згради где омбудсман ради, али то не чини јер зграда није на списку који је саставила Влада (?), није се нашао позваним ни прозваним за апсурдну ситуацију: државни орган имена заштитник грађана“ не може грађанима да пружи ни основну безбедност ни приватност кад дођу код њега! Притужбе се од тада примају у Палати Србија“ (некадашњи СИВ), згради која је све само не пример приступачности грађанима. Надао сам се да смо из догађаја на Андрићевом венцу сви понешто научили, али за сада - неосновано.
Прича о драматичној посети“ Председништву увод је за причу о једној другој посети која даје више повода оптимизму. Кабинету заштитника грађана јавили су се из једне општине у унутрашњости, тражећи да омбудсман прими њихове највише руководиоце и грађанку коју са собом доводе како би сви заједно решили њен проблем. Њиховој молби се изашло у сусрет, а омбудсман се у себи, поучен ранијим искуствима, питао како ли је у својој средини моћна та жена, ако је локални функционери стављају у службени ауто и крећу пут Београда да би са републичким заштитником грађана решавали оно што је тишти?

У Београд су, међутим, општински челници довели самохрану мајку минималних примања, неуплаћеног и неповезаног радног стажа и без рођака на високим местима. Беспарица велика, баш као и трошкови двоје деце студената у великом граду; бивше предузеће у стечају, стаж неуплаћен, те и привремена примања минимална... мука заједничка многима у Србији. Није добро прихватила уверавање омбудсмана да данашњи општинари нису директно скривили ситуацију у којој се нашла, али они су на те речи видно одахнули. То је, признали су, био један од циљева њиховог пута. Њој у том моменту то није значило пуно, али чињеница да су је локални функционери довели у Београд да би из уста заштитника грађана чула да они нису криви за неправду која ју је снашла, ма како тај пут економски нерационалан био, даје наду у боље сутра. Ако заиста сазрева свест о одговорности пред грађанима, осећање да смо изабрани да бисмо се бавили њиховим, а не својим проблемима; уколико код функционера, локалних и државних, јача одговорност према конкретним људима, а не само према имплементацијама пројеката“; ако односе са јавношћу успемо да заменимо односом према грађанима, тада смо на добром путу. Тада истински идемо ка циљу који смо декларативно зацртали у Уставу, а који се ретко узима озбиљно - држави којој су остварење и заштита достојанства човека, његових и њених слобода и права, највиши приоритет и једина истинска сврха постојања. Ако те свести и одговорности буде више, напор омбудсмана да надлежне државне органе приволи на ефикасно старање о извршавању законских обавеза послодаваца према запосленима и јавним фондовима наићи ће на плодније тло, а разочарана жена из ове приче добиће основ да поверује у снагу и сврху институција њене и наше државе.

Тема Дана

Гост коментатор

Батине, грађани и Срби

Аутор: Саша Јанковић | 27.05.2009. - 05:00

Снимак бруталности над „штићеницима” организације која себе назива Православно-мисионарски духовно-рехабилитациони центар обишао је Србију. Након што је Свети архијерејски синод СПЦ позвао на затварање Центра који се годинама заклањао иза аутономности цркве, Министарство здравља послало инспекторе на терен, а омбудсман поднео кривичну пријаву против организатора и извршитеља насиља, тешко да ће „стручњаци” за лечење болести зависности из Црне Реке моћи да наставе са својим „доброчинством”.

Када се та страна наше данашњице затвори
, не би требало запоставити чињеницу да су насиље према зависницима многи (по блоговима и коментарима вести на интернету, у писмима и мејловима упућеним Заштитнику грађана), оправдавали као метод последњег избора. Већина верује да тортура заиста лечи зависнике и поткрепљује то подацима о раду Центра које сами прикупљају и анализирају. Треба, наравно, схватити очај породица зависника, које се хватају за сламку.

Историја познаје многе начине на које су
дисциплиновани и лечени непослушни и болесни. У Прагу зато постоји и „Музеј тортуре”. И на нашим просторима се учило реду набијањем на колац, развлачењем коњима на четири стране света, чупањем ноктију, лечило се електрошоковима. Али, данас нико не може легализовати зверско батинање себе или свог детета, па макар и у свом очају био уверен да оно служи добру. Колико год да се чини да понекад може бити лек, насиље је ипак сличније болести која се, ако је нелечена, шири, отима нове и нове делове тела, постаје све дрскија док на крају цео организам не поприми њен облик.

Они који верују да не подлежу општељудским
правилима и вредностима, као и да не делимо универзалне слободе, права и њихова нужна ограничења са остатком човечанства ипак могу мирно спавати. Заштитник грађана неће прихватити њихову поделу људског рода на Србе и остатак света, али ће учинити и чини све да се никада не нађу са било које стране батине за коју сматрају да су богомдани да је држе.