a

"Ситуација врло озбиљна"

Заменик републичког Заштитника грађана Горан Башић, изјавио је синоћ после разговора са текстилним радницима у Новом Пазару да је «сутуација врло озбиљна" пошто су они најавили да ће због неисплаћених зарада радикализовати протест.

"Покушао сам да их убедим да одустану од намере да сваког дана одсецају по један део тела, али нисам стекао утисак да их неко- без неких конкретних мера- може убедити да одустану", рекао је он Танјугу.

Башић је казао да је после разговора са радницима стекао утисак да му они верују, али да неверују државним органима који једини могу да разреше ту ситуацију.

"Мислим да се кроз тај податак сече неколико параметара. Најпре, Роми су једна од најугроженијих категорија и често имају много деце, потом велико је сиромаштво и све је већи број незапослених родитеља. Затим, велики број деце се налази ван система образовања, а инклузија деце са инвалидитетом је тек у зачетку. Онда је велики проценат насиља у породици, све чешће је вршњачко насиље, тако да сви ови подаци упућују на то да је сасвим објективно рећи да су деца до овог узраста најугроженија категорија у друштву"- рекла је Тамара Лукшић-Орландић заменица Заштитника грађана за права детета у изјави за дневни лист "Данас".

 

САВЕТ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА, ЧИЈИ ЈЕ ПРЕДСЕДНИК ПРЕМИЈЕР СРБИЈЕ, НЕ САСТАЈЕ СЕ ВЕЋ ТРИ ГОДИНЕ

Аутор Весна Ташић
Питања „колико нас има“ и „који језик нам је матерњи“ у Србији и даље изазивају битно интересовање већинског српског становништва и великих националних мањина, попут Мађара и Румуна, али готово да не дотичу бројчано мале мањине, попут Египћана и Грка, показала је „Борбина“ анкета..

„Ми Грци, као мала национална мањина у Србији, више имамо проблем с великим националним мањинама, него са већинским народом“, тврди Илија Спасојевић, председник Националног савета грчке националне мањине у Србији. „Велике националне мањине су, наиме, концентрисане у Војводини, и сви којима је централа регистрована негде другде, па и Роми на пример, некако су скрајнути“, тврди Спасојевић.

Заим Хаџисалиховић, председник Савета Бошњака, објашњава да су национални савети чије је седиш те у Војводини у великој мери у предности, пре свега због бољег функционисања покрајинске власти. Они су у предности у погледу коришћења мањинских права, али и кориђћења средстава из буџ ета намењеног мањинама“, каже Хаџисалиховић.

Двонедељни пробни попис становниш тва, који се данас завршава, изазвао је велико интересовање мањинаца због понуђених одговора такозваног затвореног типа. Први пут је у историји пописа у Србији, наиме, на обрасцу, на питања националне припадности и матерњег језика, нуде одговори „затвореног“ а не „отвореног“ типа.

То значи да је на питање националне припадности понуђен одговор „српска“ и „друга“, као и на питање матерњег језика, што није био случај у досадашњим пописима. Поред рубрике „национална припадност“, наиме, у свим досадаш њим пописима стајала је црта коју је затим требало попуњавати мађарском, румунском, ромском, на пример, па и српском националном припадношћу. Варијанта таквог, отвореног одговора, у пробном попису, увертири у велики попис најављен за 2011. годину, изненада је напуштена и предност је дата „затвореном“ одговору који омогућава „индиректни психолошки притисак на грађанство“, тврде мањинци.

На иницијативу румунског и македонског националног савета, Заводу за статистику је упућен захтев да се у главном попису врати тип отвореног одговора, иако у РЗС тврде да им код оптичке обраде података „затворени одговори“ олакшавају процес машинског препознавања текста, те да ће свакако уважити замерке мањинаца уколико анализа резултата пробног пописа покаже да су оправдани.

Саша Јанковић, заштитник грађана, који је упознат с проблемом, каже у изјави за „Борбу“ да не би од целе ствари правио велико питање зато што пробни попис и треба да покаже све могуће мањкавости, како би се главни обавио како треба.

„У контакту смо и са саветима националних мањина и са РЗС. Пратићемо резултате пробног пописа, а поред анализе коју ће радити РЗС, ми ћемо правити и своју анализу. Уколико се испостави да пропуст постоји, даћемо препоруку да се у великом попису та питања измене. Иначе, наша препорука је обавезујућа, тако да ће бити и реализована“, каже Јнаковић.

Данијел Петровић, председник Савета румунске националне мањине и координатор свих савета, каже да су Румуни, којих је у Србији нешто више од 40.000 хтели само да укажу на могући проблем, не тврдећи да ће до њега и доћи.

„Међутим, индикативно је да сви са закашњењем сазнајемо за оваква питања у попису, а разлог је тај што се Савет националних мањина, чији је председник премијер Србије, а неки чланови министри, није састајао чини ми се већ три године. Да они нешто раде и ми бисмо знали шта се у држави ради“, каже Петровић. Иницијативу Румуна подржали су и Бошњаци, потврђује за „Борбу“ Заим Хаџисалиховић, председник Националног савета Бошњака у Србији.

„Сви национални савети су подржали ту иницијативу, па и бошњачки. Ми смо то урадили више из солидарности с осталима, мада ми сами нисмо отворили то питање“, каже Хаџисалиховић и објашњава да је ствар принципијелног залагања подржати тип отвореног одговора у питањима националне припадности и матрењег језика. „Е сад, то можда и јесте више политич ко него психолошко питање, зато што, судећи према ономе што ја осећам, мене ништа не би омело да се изјасним као Бошњак. А не би ме омело зато што се тако осећам, као и већина људи из мог окружења“, тврди Хаџисалиховић. Османа Селадина, председника Националног савета египатске националне мањине, нико од координатора националних савета није питао шта мисли о пробном попису, али, тврди он, њега свакако ништа не би омело да се изјасни као Египћанин.

„Мени су баба, деда, мајка, отац сви други говорили да сам Египћ анин. У том смислу, мени лично ништа не значи што ће на попису бити истакнуто „српски“.

Јер, ако је моја душа таква, ја ћу свакако написати да сам Египћанин“, каже Селадин и предлаже једну новину у будућем великом попису. „Мој предлог је био да се у пописним комисијама на терену нађу и припадници националних мањина.

Људи би онда били слободнији па нас Египћана не би било 860, како каже државна статистика, него до 25.000 како стоје ствари у реалности“, тврди Селадин. Са иницијативом великих мањинских заједница које су концентрисане у Војводини није упознат ни Илија Спасојевић, председник Савета грчке националне мањине у Србији, али не сматра то веома битним питањем.

Што се изјашњавања о матерњем језику тиче, он тврди да Грцима у Србији ни то није проблем, јер већина и не зна грчки. „Има нас свега 5.000 и већини је матерњу језик управо српски. Немојмо се лагати, има и доста Срба који се изјашњавају као Грци. Нас то уопште не погађа, јер све зависи од друштвеног положаја националне мањине. Мислим да питање није психолошко већ политич ко“, тврди Спасојевић.

Контрола квалитета пробног пописа, како је најављено из РЗС биће рађена од 21.

до 30. априла. Овога пута, на контролном листићу ће бити истакнуто име националне мањине. Како је објашнејно у РЗС, уколико се на лето, када се буду упоређивали резултати, утврди да је овакав пописни образац битно утицао на изјашњавање припадника националних мањина, онда ће у пописници за главни попис 2011. бити промењен. У РЗС тврде да пробни попис и служи томе да се тестира неко решење, како би попис у 2011. био обављен без иједне недоумице.

 

 

Зашто су покушаји расељавања ромских насеља били безуспешни

Расељавање нехигијенских и урбанистички неодрживих насеља у Београду сведено је, у јавним расправама, на расељавање њихових житеља ромске националности. Истраживања указују да је број таквих насеља око стотину и да у њима живи између 20.000 и ко зна колико суграђана. Већина од њих су Роми, а нису малобројне ни „комшије којих никада није било“, јер никада нису уписани ни у какву књигу рођених, никада нису лечени, школовани... Понекад, у новинским извештајима, анализама и изјавама званичника појави се информација да у таквим насељима, поред Рома, живе и грађани других националности, углавном избеглице, расељена лица... И ту је чини се прва зачкољица приступа расељавању житеља ових насеља, односно намеће се питање, да ли су програмима расељавања обухваћени само Роми или пак сиромашни  и  најугроженији?

Влада Србије је у оквиру Стратегије за смањење сиромаштва предвидела бројне мере, међу којима су неке усмерене ка унапређењу становања ромских породица. Посебну стратегију, посвећену унапређењу положаја Рома, иако је била најављена још 2002. године Влада или Народна скупштина никада нису усвојили. Делотворан национални механизам би бринуо о томе да је Србија једина држава у Декади Рома, која реализује акционе планове о образовању, становању, здрављу Рома, а да није усвојила Националну стратегију. Министар задужен у Влади Србије за људска и мањинска права најавио је да ће ускоро она бити усвојена и то свакако представља снажан подстрек свима који настоје да допринесу развоју ромске заједнице, али представља и огромну обавезу за предлагача, јер стратегија је тек први корак у том процесу, а уколико она не буде ваљана и реално пројектована њене слабости ће друштво и институције убрзо осетити..

Да потреба за смисленом стратегијом унапређења положаја Рома постоји сведоче и догађаји који прате расељавање насеља испод моста „Газела“. Иако услови у којима живе ови људи не досежу минимум људског достојанства, то нису најбеднија сиротињска насеља у Београду. Претходно, важно је подсетити да је у исто време када су градске власти наговестиле расељавање насеља испод „Газеле“ најављено и расељавање суседног насеља, које је било лоцирано на углу Тошиног Бунара и Трећег Булевара. Неколико покушаја да се житељи ових насеља раселе на локације Камендин, др Ивана Рибара И друге окончане су протестима грађана, петицијама и неефикасним и немуштим одговорима надлежних.  Да је у то време било ваљане стратегије и за њу задуженог националног механизама ваљда последице не би биле следеће: прво, становници насеља Тошин Бунар јесу расељени, али нико не зна ни где, ни како, једноставно нема их; друго, покушај градских власти да расели Београђане са привремене адресе испод моста „Газела“ на стало пребивалиште у другом делу града у Овчу која припада општини Палилула наишла је на негодовање и отпор мештана.

Грађани који из својих зарада издвајају за рад разних државних, покрајинских, локалних ресора с правом очекују да им они узврате добрим управљањем. У поменутом случају добро управљање је значило и то шта пресељење ромског насеља на поменуту локацију значи за грађане који се расељавају, па макер они били сиромашни, неуки и непросвећ ени. Наиме, реч је о голој ледини удаљеној 22 км. од њиховог нехигијенског пребивалишта. Ледина је на зиритној земљи поред канала који је део система за наводњавање и голим оком је видљиво да реч о порозном И подземним водама богатом земљишту. Осим пута који спаја Овчу са магистралним путем друге инфраструктуре нема. Међутим, „предвиђено“ је да се подигну трафо станице,доведе вода, изгради систем одвода отпадних вода и фекалија, шта више „предвиђено“ је да се у оквиру насеља, које би требало да има и издвојене јединице општинских служби социјалне и здраствене заштите, подигне и фабрика за рециклажу отпада. Грађанима Овче обећано је, вероватно неформално, и да ће град подржати развој бање у Овчи и изградњу трговинског центра. Не би вероватно ни становници Овче имали шта против таквог плана и вероватно би спремнији прихватили Роме да је фабрика за рециклажу подигнута, да је трговински центар изграђен, а да бања има капацитете. У оваквој ситуацији оправдано је страховање да би пресељење ромског насеља на ову локацију изазвало гетоизацију Рома, брзу демографску експанзију насеља, која би обесмислила план друштвене интеграције. Најзад, да ли се могло промислити о томе зашто су претходна расељавања ромских насеља била неуспешна? Зашто су изазивала противљење суграђана? Зашто од 2003. године до данас нема примера добро расељеног ромског насеља у Београду? Зашто су се у неким случајевима пресељењу противили и Роми? Да ли је модел расељавања Рома с ђубретом затрпане ледине, али на атрактивноји скупој градској локацији, на удаљену приградску локацију, опремљену јефтином инфраструктуром, али без икаквих гаранција за њено очување, примеран и да ли задовољава интересе грађана? Недавна најава да ће житељи из „Картон цитy“ насеља бити расељени на различите локације у станове намењене за социјално угрожене најава је неког новог приступа који би, поред социјалног приступа примереног принципима Декаде Рома којом Србија тренутно председава, требало да води рачуна и о другим аспектима важним како за стварање услова за превазилажење екстремног сиромаштва Рома, тако и онима који им омогућавају очување идентитета.

                                                                                                                                  Др Горан Башић