a

Аутор: Немања Рујевић

Након апела сто јавних личности да се кандидује за председника, заштитник грађана Саша Јанковић у интервјуу за ДВ прича о изборима, бесправној градњи и бесправном рушењу, и о томе шта нам то говори о правној држави.

ДВ: Господине Јанковићу, сто значајних уметника, професора универзитета и новинара потписало је петицију којом апелују на Вас да се као нестраначки кандидат кандидујете за председника Србије. Какав утисак овај апел оставља на Вас?

Саша Јанковић: Не могу да кажем да сам изненађем јер последњих неколико дана знам да се припрема апел. Али чини ми се да сваки пристојан човек у Србији, када се суочи са именима која су на том апелу, тешко може да нађе речи. Ја пошто не могу да их нађем, нећу ништа ни да причам да то не би звучало као фраза него ћу да наставим да радим.

Сви Вас питају, али ево још једном: хоћете ли се кандидовати или нећете?

На то питање сам толико пута до сада одговорио. У овом моменту, крајем новембра, као заштитник грађана кажем да је најбитније да избори за председника као и било који други избори у Републици Србији буду фер, поштени, са равноправним могућностима свих кандидата. Кључно је да грађани имају апсолутну слободу да изаберу оно што желе и онога кога желе, да медији треба да дају информације које ће грађанима омогућити да формирају и изразе слободну вољу. Најважније је да демократски избори буду управо то – демократски. А ко је кандидат, то је у свакој демократској земљи ипак мање битно.

Зашто не кажете конкретно да ли хоћете или нећете? Да ли сте донели ту одлуку?

Понављањем онога што сам већ причао испада да ја причам о томе и сутра ће Ваш интервју носити наслов: „Јанковић причао о председничкој кандидатури“. Онда неки људи кажу: „Зашто он то стално потенцира ако неће да одговори", а у ствари Ви мене питате...

Да ли Вас нервира та ситуација у којој Вас сви то исто питају? И мени је то пало на памет, али ми легитимно делује као новинарско питање с обзиром да сви о томе причају.

Легитимно је питање, али је легитимно рећи: „На новинарско питање, Јанковић је одговорио“. Превише сам пута видео „Јанковић каже то и то“. Као заштитник грађана ја немам право да кажем ни да ни не. Сматрам да није примерено да кажем „да“, као заштитник грађана, поготово у ситуацији када председнички избори нису расписани. Ми имамо председника Републике, он ради свој посао, ја радим свој. Не мислим да је коректно меркати било какву функцију са неке друге функције. А немам право ни да кажем „не“, тим пре што се ради о једном грађанском праву, пасивном бирачком праву које има сваки пунолетни грађанин Србије. То је као да при запошљавању питате жену да ли ће остати трудна или ће се удати. Дакле немате право да то неког питате. Као заштитник грађана њима треба да поручим да нико нема право да их притиском тера од било којег прва гарантованог Уставом.

Када кажете притисак, ту пре свега може да се говори о таблоидним написима, прозивкама као да ћете Ви малтене сутра бити противкандидат Вучићу. Са друге стране и многи опозиционари зазивају Вашу кандидатуру. Како коментаришете те две стране?

Не коментаришем. Радим свој посао и то је све.

Да ли је истина да сте се састали са Вуком Јеремићем и причали о изборима?

Објавио је дневник Блиц да смо се састали Вук Јеремић и ја. Састали смо се приватно, у мом стану. Сматрам непристојним објављивање разговора са приватних састанака у медијима.

Друга тема која Вас заокупља ових дана је поступак контроле који сте покренули у МУП-у због одбијања да се локалној самоуправи у Новом Пазару пружи асистенција у рушењу нелегалних објеката Исламске заједнице. Можете ли да прихватите аргумент премијера Вучића да би рушење тих објеката у овом тренутку можда изазвало међуетничке тензије?

Не само да не могу него сам јавно рекао: ако неко брутално крши закон, а надлежни органи који имају извршне судске пресуде одбијају да раде свој посао са образложењем да онај ко крши закон представља неку врсту претње, то значи да је сила јача од права, да грађани нису равноправни пред законом то јест да су они који могу да запрете безакоњем изнад закона. То значи и да председник Владе сам одлучује о стварима о којима би према нашем Уставу и законима морале да одлучују институције на начин прописан законом и у роковима прописаним законом. Нико није изнад закона – то не сме да буде ни верски вођа, ни национални вођа, ни фудбалски хулиган ни особа под фантомком. Наши политичари често имају обичај да кажу да нико није јачи од државе. Ја мислим да нико није и не сме да буде јачи од закона.

Не постоји право грађана на бесправну градњу, али постоји право грађана на заштиту од бесправне градње, заштиту приватне својине, јавног интереса, простора и постоји право грађана да одлуке надлежних државних органа, укључујући и судске, буду извршене. Право грађана је да не буде безакоња, а ако се оно деси, да надлежне државне институције функционишу, а не да страхују да ли неко има већу снагу од државе. Посебан аспекат је уплитање речи „муслиман“ у све то. Бесправна градња није одлика муслимана, она није одлика ниједне етичке или верске заједнице. То је одлика безакоња које су допуштали државни органи. Ако смо као држава решили да безакоња више нема, онда су посебно они на врху јавне и институционалне сцене дужни да крену од себе.

Државна секретарка у МУП-а Јана Лубичић је рекла да сте лицемерни јер се ти објекти нелегално граде већ дуги низ година. Независно од те изјаве – а било је и много горих – зашто је Нови Пазар сада тема када се, истина, гради дуги низ година?

Немојте ме терати да коментаришем изјаве државне секретарке или сличне са таквим изразима, али на други део питања могу да одговорим. Био сам у Новом Пазару и добио притужбу. Уручио ју је председник Општине заједно са документацијом, захтевима, одлукама. Након што је председник Општине приложио документацију која говори да државни органи не раде свој посао, ја сам покренуо поступак као што увек радим.

Шта нам о правној држави говоре два рушења: једно које се очигледно неће десити у скорије време у Новом Пазару, и једно које није смело да се деси у Савамали, али се десило ноћу?

Обрнуо бих Ваше питање: нема правне државе, ако се руши незаконито и гради незаконито, а и за једно и за друго власт налази оправдање. То онда није правна држава већ арбитрарно стање самовлашћа где свако може да процени када ће закон да важи и за кога. То је све супротно од правне државе.

Нисте задовољни што Европска комисија није конкретно поменула случај Савамале у извештају о напретку. Чули смо објашњење Мајкла Давенпорта да они не помињу појединачне случајеве ни иначе – што није тачно. Да ли сте тиме разочарани?

Мислим да је Европска унија пропустила прилику да грађанима појасни своју суштину – да је то заједница заснована на европским вредностима које су иначе уписане у српски Устав. Тамо стоји да је Република Србија такође заснована на европским вредностима, владавини права, поштовању људских права и социјалној правди. Веома је лако заборавити основни разлог што Србија стреми ка Европској унији ако се пропусти да се као пример истакне управо оно што није европска вредност – рушење владавине права. И моји годишњи извештаји обилују конкретним поступцима који су ту да би илустровали појаву, а ја мислим да би Савамала била добра илустрација за појаву. Зато се плашим да ће многи грађани Србије помислити да Европска унија тргује својим вредностима.

Сигуран сам да изостављање тог случаја из извештаја олакшава некии дијалог ЕУ са врхом наше власти. Али ми не идемо у ЕУ ни због европске администрације, нити због српске власти или Заштитника грађана, ми тамо идемо јер Устав опредељује државу Србију ка европским вредностима, а ЕУ је – бар је таква политичка одлука донета – оваплоћење тих вредности. Због тога се не сме дозволити било каква сумња у то шта то стварно значи.

Не провејава ли ту нешто од оног става да ми чекамо да нам странци нешто реше, да нам ЕУ поброји проблеме? Да ли је то узалудна нада јер и они имају неке интересе? Рецимо у случају Вучића су спремни свашта да прогутају због Косова или избегличке кризе...

Када сам изразио жаљење што се пример Савамале није нашао у извештају, то је било више жаљење због њих него због нас. Поступци ЕУ, Вашингтона, Москве или Пекинга нас ни најмање не аболирају одговорности за сопствену државу. Ми смо ти који треба да уведемо правила и оснажимо их у нашој земљи. Други могу да нам више или мање помогну, а могу и да нам одмогну. Са њиховим поступцима немам никакав проблем, само кажем да државни органи Србије морају да раде свој посао.

Како сте укупно почитали извештај Европске комисије? Било је доста замерки, мада власти то читају као низ похвала.

Мислим да је то свеобухватан документ који ономе ко жели да чита јасно показује на чему треба инсистирати и где су мањкавости. Исто тако, некоме другом ко жели да види похвале омогућава да се извештајем хвали. Он и треба да буде дипломатски с обзиром да га је писала Европска комисија. Од нас зависи да ли ћемо схватити поруке које се у њему налазе на овај или онај начин: као прилику да се хвалимо сами себи или прилику да још једном видимо сугестије које су то тачке у држави и друштву неуралгичне и на чему морамо да радимо.

У среду сте били на скупу о миграцијама и прво што је тамо упало у очи јесте да министарства и Комесаријат за избеглице нису послали своје прдставнике што сте Ви и критиковали. Шта нам то говори? Био сам у хангару иза аутобуске станице у Београду што изгледа као слом цивилизације: људи спавају у урину, немају шта да једу, а деца од петнаест година су препуштена сама себи.

Ето, Ви сада кажете нешто што када бих ја рекао, био бих опет критикован од органа извршне власти, дужних да обезбеде боље услове, опет би се нашао неки држвни секретар да каже да сам политикант. Говоримо о кршењу уставне поставке да политичке странке не смеју да непосредно врше власти нити је потчине себи. Схватање државе као сервиса политичких странака је у раду појединих државних органа довело до тога да се и не покушавају сакрити лични однос, страначки однос и политичке пројекције. Потпуно је несхватљиво да, када у Београд дођу међународне институције са мандатом да се баве избеглицама, неко уопште сматра да има право да се томе не одазове мислећи да ће постићи ко зна какав ефекат. Као што ја не бих има право да се не одазовем на такав скуп у организацији неког министарства. При том је заштитник грађана орган успостављен Уставом Републике Србије за разлику од министарстава која су успостављена законом. Дакле Заштитник је виша правна категорија.

Можда нису имали много чиме да се похвале око ситуације са избеглицама?

Ни то није до краја тачно. Србија сасвм сигурно није урадила апсолутно све што је могуће. Али нажалост, имајући у виду шта се дешава у другим земљама, нисмо урадили ни лоше ствари. Србија је тренутно у бољој позицији него рецимо Немачка зато што ови људи само пролазе кроз Србију. Недавно сам у Женеви у једном школском дворишту видео да се игра 14 деце. Осам или девет је очигледно арапског порекла, двоје или троје афро-порекла. Тешко могу да замислим школу у Београду са таквом расном и етничком структуром, а да то за нас не би био потпуни шок. Мораћемо да схватимо да као део Европе нећемо моћи да будемо само транзитна земља. Морамо да схватимо да се свет потпуно мења, чињеницом да се ради о десетинама милиона људи. Ми смо имали Олују којом је истерано петсто хиљада људи из Хрватске. Овде имамо петогодишњу Олују. Морамо да схватимо да Европа неће бити иста и да се припремимо. Када вам међународне институције и заштитник грађана као контролни орган укажу шта још другачије треба да се уради, то је прилика да се ствари поправе уместо да се правимо да не видимо ово што сте описали, понекад веома нехигијенске и нељудске услове.

Чини се да се доста променио однос од тренутка када је Орбан почео да гради ограду што тада није било поздрављено у Европи, а Вучић се истовремено богзна како сликао са избеглицама у парку па до данас када Србија „штити“ своје границе. Ни од једног званичника не можете више чути реч „избеглица“ већ само говоре о економским мигрантима. Да ли се Вама чини да се однос погоршао?

Однос се мења, и Србија све више заузима класичан територијално-безбедносни и еконосмко-реалистички став. Разлог видим пре сега у понашању ЕУ. Она је ту поклекла на сопствнеим вредностима које је сама прокламовала. Толерисала је потпуно неевропске вредности у кругу својих чланица. То је као на другим нивоима: зашто рецимо расте корупција? Расте када видите поред себе неког корумпираног ко напредује, напредује па у једном моменту кажете: „Па нисам ни ја луд, зашто бих радио све како треба?" Дакле ЕУ је пала на испиту кохерентности и доследности принципима на којма је саздана. Србија је после извеног времена ту почела да се понаша реалистички.

Премијер Вучић нема времена за Вас, каже нема ниједан слободан дан до краја године. Какав је однос институција? Пошто је он на челу једне, а Ви друге.

Закон прописује да је свако – а изричито помиње председника Владе – дужан да се састане са заштитником грађана на његов захтев и то у року од 15 дана. Та изјава је била иронично-цинични осврт кој нажалост обележава нашу институционалну стварност. То је још један разлог што упорно из године у годину извештајима показујем да држава не сме да буде један човек, да институције нису приватно власништво, да приватно с неким можете бити јако добри или јако лоши, али да то инстутиционално не сме да мења ствари. Заправо је потпуно апсурдно – одговарам на Ваше питање покушавајући да рационализујем то што се дешава. Неки људи, пре свих председник Владе, потпуно намерно и свесно показују да су држава они, а не оно што стоји у Уставу.

Често сте на мети таблоида. Дуго сте били „Сале Прангија“, онда шетате куче у радно време и ручате рано. Други су ових дана „страни плаћеници“ и „издајници“. Има ли институционалног начина да се томе стане на пут?

Једна од слабих тачака демократије је што није претерано ефикасна у одбрани себе саме када неко њене основне принципе изврће руглу. Она је замишљена тако да су њени основни принципи неупитни. Али шта када неко почне да обесмишљава слободу говора? Или да занемарује разлику државе и грађанина па рецимо као министар каже нешто „приватно“, мало стави шешир грађанина, мало шешир министра? Када правосуђе које мора да буде кичма државе има спондилозу? Право и закони усмеравају људе да се понашају добро када их неко види, али када их не види? Ако људи траже рупе у законима или немају унутрашњу потребу да поштују институције, онда је јако тешко.

Једино могу да кажем: ако не могу да вас победим, не морам да вам се придружим. Треба да покажемо да није сваки јавни посао ријалити шоу. Да популизам није једино мерило, да свакодневна испитивања јавног мњења нису начин за вођење државе јер шта ће нам онда Влада? Дајте онда сваки дан да питамо све грађане. Али у овом моменту нема критичне масе у институцијама да се такво стање промени. Сматрам да оне институције које раде на начин на који ради Заштитник грађана макар могу да покажу да се може и другачије.

Мандат Вам истиче следеће године, после тога више нећете бити на овој функцији. Када сте бирани, да ли сте очекивали да ћете свакодневно имати посла са таблоидним прозивкама и разним балванима који се постављају пред Вас?

Не, нисам. И када...

Чак ни други пут?

Чак ни тада, 2012. када ме је практично изабрала ова политичка већина уз гласове нове опозиције, а претходне власти. Био сам пун очекивања да ће преломни моменат бити грешке које је ранија власт правила и политичка победа која је дошла као казна за те грешке – на које сам иначе изузетно оштро указивао у својим извештајима. Када сам први пут биран 2007. године сасвим сигурно нисам очекивао да ћу десет година касније морати да објашњавам да државни функционер, председник скупштинског одбора, нема право да гради бесправно само зато што је муслиманске вере или да ће ме државни функционери и председник Владе нападати јер браним државни поредак и равноправност свих пред законом.

Да ли се исплатило?

Не ради човек све у животу јер се исплати или не исплати.

Мислим у погледу посла, достигнућа институције коју водите.

Мислим да је за ових десет година показано да институција као што је омбудсман може да функционише иако је јако деликатна – ја немам право да наредим, принудим, ухапсим или казним. Показано је да ми као грађани Србије нисмо осуђени на неку недемократску исподпросечност. Преко 85 одсто мојих препорука бива извршено иако формално-правно огран власти може да одбије извршење. Па ипак препоруке бивају у већем проценту спроведене него, чини ми се, и судске пресуде. Што значи да људи по органима управе, општнама, секретаријатима и министарствима знају да греше, и да то исправе када постоји неко ко их на то подсети.

Ових 15 одсто неизвршених препорука су нажалост по правилу виђене као неке од значаја за политику. Политичари их перципирају као нешто што је значајно у њиховој политичкој равни. И зато ће бити извршена моја препорука да се рецимо у Бановцима руши објекат за који су грађани пријавили да је бесправно саграђен на њиховом имању – ако је то у Бановцима градило неко НН лице. Док као политичка акција бива схваћен захтев да полиција ради свој посао после судских пресуда на највшем нивоу у случају велелепног објекта који се управо дограђује преко пута Градске куће у Новом Пазару, на централном тргу.

Господине Јанковићу, хвала на разговору.

"Одговор надлежних органа и даље је неефикасан и неправовремен, мере које се предузимају нису адекватне насиљу које жена трпи и углавном су привремене и усмерене на склањање жене жртве из породичног домаћинства на одређен, углавном кратак временски период"

Један од горућих проблема у системској борби против партнерског и породичног насиља јесте неповезаност поступајућих органа након пријаве насиља. Заштитник грађана већ је овог лета представио налазе 14 случајева насиља над женама са смртним исходом, па се испоставило да је у чак 12 дошло до системских пропуста.

Зашто је одговор система на насиље над женама неадекватан, зашто се грешке у систему понављају по истом обрасцу и како то да нам теорија иде боље од праксе, разговарамо са заменицом заштитника грађана Горданом Стевановић

"ВРЕМЕ": Које су најслабије тачке системске борбе против породичног и партнерског насиља?

ГОРДАНА СТЕВАНОВИЋ: Посебно треба преиспитати праксу када јавно тужилаштво случај не окончава кривичним поступком већ диверзијом од кривичног поступка, применом института одлагања кривичног гоњења. Реч је о примени института одлагања кривичног гоњења, углавном кроз обавезу уплате новчаног износа у хуманитарне сврхе. Сматрамо, и то је истакнуто у Посебном извештају заштитника грађана, да јавна тужилаштва треба пажљивије да у сваком конкретном случају испитују да ли се сврха одлагања кривичног гоњења заиста може остварити на овај начин, посебно узевши у обзир да новчана казна неједнако погађа учиниоце различитог имовинског стања, а највише саму жену жртву насиља и њену децу.

Потребно је, такође, да тужилаштва размотре могућност да у већем броју случајева одређују обавезе учиниоцу које ће утицати на смањивање узрока насиља, као што је психосоцијални третман учиниоца насиља. Ова мера се ретко користи иако она делује на узрок насиља и може да утиче на динамику породичног и партнерског односа.

Институције које се баве овим проблемом, воде евиденције које су међусобно неповезане и неупоредиве. Како до тога долази?

Одговор надлежних органа и даље је неефикасан и неправовремен, мере које се предузимају нису адекватне насиљу које жена трпи и углавном су привремене и усмерене на склањање жене жртве из породичног домаћинства на одређен, углавном кратак временски период. Неки од кључних проблема су неостваривање мултидисциплинарне сарадње и непостојање размене и давања повратних информација између органа старатељства, полиције, здравствених установа, тужилаштва и суда, као и недостатак праћења изречених мера заштите од насиља у породици, које (је дужан да) евидентира орган старатељства, али чију примену суштински не прати ниједан орган.

Такође, треба унапређивати сервисе и услуге подршке за жене које трпе насиље, али и предузимати активности рада са извршиоцима насиља, у циљу промене њиховог понашања а тиме и заустављања насиља. Тиме показујемо да се насиљем бавимо целовито, почев од узрока до санирања последица, а истовремено
и превенцијом фактора који доприносе насиљу и његовом сузбијању. Подсећам да кључну улогу у превенцији и заштити жена од насиља треба да имају управо органи на локалном нивоу, где је подршка жени потенцијалној жртви, или жени која је насиље већ преживела, најважнија и где је може добити.

Јединице локалне самоуправе углавном не финансирају посебне услуге за жртве насиља, са изузетком сигурних кућа и прихватилишта, тамо где они постоје, али се финансира низ услуга које могу да користе и жене жртве насиља.

Иако су превентивне мере препознате као значајан фактор у борби против насиља над женама, у већини случајева активности јединица локалне самоуправе своде се на издвајање средстава из буџета за потребе које им назначи ЦСР, али она нису усмерена искључиво на услуге за жртве, мада их и оне користе. Изузетак су градови који из буџета финансирају сигурне куће, прихватилишта и прихватне станице, или (ретко) рад специјализованих женских организација. Наводи се и да се помоћ пружа "рањивим групама", укључујући и Роме и Ромкиње, када постоји евидентирано насиље.

Само неколико посећених општина/градова има службе бесплатне правне помоћи које пружају услугу и женама које трпе насиље. Правници који пружају бесплатну правну помоћ уочавају да расте број предмета, да је "повећан број парница развода бракова, поверавања деце и због неплаћања алиментације", али и да велики број жена које покрену поступке "убрзо, услед недостатка система подршке

– немају посао, немају сигурно место за живот, плаше се коме ће деца бити поверена – одустају од тужби и враћају се у породице у којима трпе насиље".
Све службе бесплатне правне помоћи пишу акте за суд, али не заступају жртве,осим у Новом Саду. Правно саветовање жртве, иначе, представља "општу услугу подршке".

Шта је све неопходно да би одговор система на партнерско и породично насиље био заиста свеобухватан?

Овом приликом бих само желела да истакнем да је став заштитника грађана да је за унапређивање заштите жена и, уопште, жртава насиља у породици, кључно: доследно примењивати све прописе и процедуре које се односе на заштиту, посебно жена од насиља у породици и партнерским односима; увести конкретну одговорност за несавестан рад у надлежним органима и службама, али и омогућити услове за рад свих надлежних органа и служби; додатно унапређивати законодавство и процедуре на основу искустава из примене, а пре свега донети измене Кривичног законика које је предложио заштитник грађана.

Још 2011. године, заштитник грађана тражио је да се Кривични законик измени и допуни увођењем нових кривичних дела, као што су прогањање и сексуално узнемиравање, и нових мера безбедности, као што је удаљавање из породичног домаћинства или обавезан психосоцијални третман. Унапређењем нормативног оквира послаћемо јасну поруку да је држава спремна да санкционише насиље над женама, да се оно кажњава а да ће свака жена добити пуну заштиту од сваког облика насиља у породици и партнерским односима.

Ових дана много говоримо о новом Закону против породичног насиља. Да ли вам се чини да је већ постало фрустрирајуће то што само доносимо нове и нове законе, измене Кривичног законика, протоколе о поступању итд., а да се проблемом примене уопште не бавимо?

Република Србија потврдила је све најзначајније међународне уговоре који се односе на заштиту жена од насиља, али домаћи правни оквир још увек није адекватно измењен нити је пракса у раду органа власти усклађена са обавезама које је држава потврђивањем међународних уговора преузела. Број жена жртава насиља у породици и партнерским односима у претходним годинама је алармантан и указује на неопходност унапређивања поступања свих органа у систему заштите жена од насиља у породици, на ефикасније примене постојећих прописа и измене закона којима ће се увести ново кривично дело прогањања, пооштравање санкција (уз разматрање да ли је новчана казна примерена за насилника), обавезан психосоцијални третман за насилника и друге одредбе усмерене ка превенцији насиља.

Заштитник грађана је Министарству правде још 2011. године упутио, а затим 2012. године поновио, Иницијативу за измену Кривичног законика у циљу усклађивања домаћег законодавства са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици. Није поступљено по овом, као ни по предлогу да се донесе закон који уређује пружање бесплатне правне помоћи којим би се унапредио положај свих осетљивих група, а пре свега жртава насиља у породици, и по препоруци да се предузму мере ради обезбеђивања одговарајућих услуга прихвата жртава актуелног породичног насиља из Годишњег извештаја заштитника грађана за 2013, 2014. и 2015. годину.

Заштитник грађана је ове године у 12 од 14 случајева фемицида и у 46 случајева насиља у породици утврдио неправилности у поступању надлежних служби. Да ли у тим грешкама може да се уочи некакав образац?

Грешке су најчешће неодговарајуће одлуке органа, непредузимање одговарајућих мера и неадекватан и неблаговремен избор мера за заштиту жена од насиља.

Уочено је да се, нарочито у случају вербалног насиља, жртва насиља упућује да сама води поступке пред надлежним органима, без обзира на обавезе органа да предузимају мере за које су надлежни. Иако је обавеза свих органа у систему заштите жена од насиља у породици и заштите деце од злостављања и занемаривања да сарађују и редовно размењују све информације, утврдили смо да та сарадња често изостаје, или се не спроводи благовремено, као и да се информацијама које се односе на насиље не посвећује дужна пажња, што утиче на ефикасност рада органа и избор мера за заштиту жртве. Заштитник грађана је, такође, утврдио истоветне или истоврсне пропусте полицијских службеника, стручних радника органа старатељства и здравствених радника који указују на неопходност да се одмах приступи процени разлога који су довели до ових пропуста, утврђивању одговорности поступајућих службеника, њиховом санкционисању, као и планирању активности које ће довести до њиховог отклањања или смањења ризика од њиховог понављања у будућности.

Заштитник грађана је надлежним органима 27. јула и 28. августа ове године упутио низ системских препорука како би се отклонили утврђени недостаци који се очигледно понављају и унапредило поступање полиције, органа старатељства и здравствених установа у случајевима насиља у породици и партнерским односима и спречили слични пропусти у будућности.

Сузбијању и превенцији насиља помажу и обуке службеника који се баве овим проблемом. Има ли прецизне евиденције о броју обучених службеника, ефектима обука и, најбитније, о одрживости – да ли су обуке континуиране или једнократне?

Од изузетног значаја је и едукација поступајућих службеника који су у директном контакту са женом жртвом насиља, како би они разумели положај жене која трпи насиље у породици и партнерским односима, неравнотежу моћи између жртве и насилника, динамику насиља и његове последице на жртву – што је у потпуности у складу са Истамбулском конвенцијом.

Заштитник грађана је током 2015. године извршио анализу доступности обука о заштити жена од насиља, њихове ефикасности и обухвата запослених тим обукама, и израдио Посебан извештај о обукама за стицање и унапређење знања и компетенција за превенцију, сузбијање и заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима. Тим извештајем је утврдио недостатке и упутио препоруке.

Заштитник грађана је утврдио, између осталог, и да запосленима у органима није обезбеђен довољан број обука о заштити жена од насиља у породици и партнерским односима, да је приметна неуједначеност у броју обука и обухвату запослених који су обуке похађали у различитим системима, да нису успостављене одговарајуће евиденције о обукама, садржају и циљевима обука и броју запослених који су обуке похађали, као и да органи не врше процену усвојености знања и вештина запослених који су непосредно ангажовани на пословима заштите жена од насиља, нити начин примене стечених знања у пракси.

Заштитник грађана ће у петак 25. новембра одржати скуп на ову тему у Народној скупштини. Шта је циљ овог скупа и какве резултате очекујете?

Заштитник грађана у сарадњи са Народном скупштином Републике Србије, уз подршку Мисије ОЕБС-а, 25. новембра ове године, поводом обележавања Међународног дана борбе против насиља над женама организује конференцију "Свеобухватан приступ борби против насиља према женама". Наш циљ је да окупимо представнике свих надлежних органа у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима, као и представнике независних тела за заштиту људских права, међународних организација и организација цивилног друштва из земље и региона, домаће и стране експерте. Тако бисмо разменили добре праксе сарадње у борби против овог озбиљног друштвеног проблема, системске недостатке и препреке са којима се суочавамо и размотрили могућности за њихово превазилажење, за спречавање насиља и свеобухватну и ефикасну заштиту жртава насиља.

Чланак је објављен у оквиру пројекта "Насиље у породици – Поглед упрт у европско право" који финансира Европска унија (преко Делегације ЕУ у Србији) кроз медијски програм. Објављивање овог чланка омогућено је уз финансијску помоћ Европске уније. Садржај чланка одговорност је искључиво недељника "Време" и ни на који начин не одражава ставове и мишљење Европске уније.

РАЗГОВОР: Милош Јанковић, заменик заштитника грађана, о избегличкој кризи

Аутор: Марјана Стевановић

Власт није испоштовала препоруке о мигрантима

Од почетка избегличке кризе Србија је имала либералан однос према људима који су пролазили балканском рутом, због чега је добила и похвале од међународне заједнице.
Али је такав приступ довео до тога да се број избеглица непрестано повећава, јер су државе с којима се граничи блокирале пут ка Западној Европи, указује заменик заштитника грађана Милош Јанковић.

Како подсећа, само током 2015. у Србији је регистровано око 600.000 избеглих, али се може претпоставити да је тај број био и већи будући да нису сви регистровани.
- Проблем са којим се суочавају избеглице у Србији није проблем власти, него је проблематична целокупна ситуација, из разлога што је заиста дошло до огромних миграторних кретања тзв. балканском рутом. То су одређене ванредне ситуације у којима је јако тешко пронаћи прави начин реаговања. Наше власти су се за разлику од других држава у региону и шире одлучиле за један либералан приступ, онако како су се односиле и одређене европске земље које су рекле да су потпуно отворене за долазак избеглица. Међутим, проблем Србије је у томе што се не граничи са тим земљама, већ са онима које су затвориле своје границе, каже Јанковић.

Као што је познато, Србија није затварала своје границе. Међутим, наводи Јанковић, Србија је крајем прошле године, у сарадњи са другим земљама, такође поставила одређена ограничења.
Осим тога, дошло је и до промене профила тих избеглица. Оне су раније долазили из Сирије и Ирака, а сада већину чине људи из Авганистана и Пакистана.
- Оно што је проблем Србије јесте што концепција која је била прихваћена у поступању према избеглицама није разрадила питање шта ће бити кад се деси, а десило се, да те избеглице буду заглављене на територији Србије, односно када започне процес враћања лица чији су захтеви за азил у западноевропским земљама одбијени, истиче Јанковић.

Он подсећа да је Заштитник грађана 2014. године упутио препоруку надлежним органима о томе како треба поступати кад су у питању избеглице, странци, мигранти који се затекну на нашој територији. Те препоруке, око 30 њих, биле су усмерене на то да се направи одређен систем. Међутим, те препоруке нису поштоване.
- Заштитник грађана је препоручио да се доследно примењује закон и да се врши регистрација свих оних који су незаконито ушли у Србију. Такође, препоруке су да се тим људима омогући пре свега хуманитарно збрињавање и поштовање њиховог достојанства и телесног интегритета, као и подношење захтева за азил, након чега би уследила једна ажурна процедура, објашњава Јанковић. Међутим, како додаје, тако није рађено, па смо имали ситуацију почетком 2015. године да су паушално даване свим избеглицама потврде да су тражиоци азила, иако то нису сви били. Тада је дато 600.000 потврда, али су све те избеглице отишле, што говори да је у Србији немогуће спровести ефикасну процедуру.

- Сад Србија, што је и очекивано, мења свој курс. Мађарска је смањила број људи које пропушта у своју земљу, али их и враћа, тако да је однос отишлих и враћених малтене изједначен. С друге стране, граница са Хрватском такође није проходна, па је изгледно да ће се у Србији број избеглица увећавати, напомиње Јанковић.

У Србији тренутно борави пар хиљада миграната и они су суочени са затвореним границама. Једини мост, како додаје наш саговорник, који им омогућава да наставе пут јесу кријумчари, с којима се Србија истовремено бори. Тренутно, према подацима, 600 до 1.000 избеглица дневно борави у магацинима иза аутобуске станице, у крајње нехуманим условима, а одбијају да оду у неки од прихватних центара из страха да ће бити депортовани натраг.

Либерални приступ Србије у погледу мигрантске кризе с једне стране је похвалан, међутим, објашњава Јанковић, није се увиђало да је такав приступ стварао простор управо за појединце и групе, можда чак и за оне који су повезани с влашћу, да искористе и злоупотребе њихов положај незаштићених, будући да нису били под непосредним надзором власти.

Аутори: Јасмина Лукач и Александар Рокнић

Нисам се одавно видео са Вучићем - Нећу да се правдам што радим свој посао - Синергија између изјава председника Владе, министара Вулина и др Стефановића и писања појединих медија о мени је очигледна

Београд - У најширем смислу, опозиција сам сваком ко себе помеша са државом, а власт са неограниченом моћи. Уставом утврђен посао Заштитника грађана је контрола рада органа власти - не опозиције, медија или грађана (чак ни када грубо крше закон), већ власти. Према томе, само радим свој посао онако како је утврђен Уставом наше земље и како га раде и у другим земљама са неупоредиво већом традицијом институције омбудсмана, каже за Данас Саша Јанковић, заштитник грађана, одговарајући на питање зашто добар део јавности у њему као представнику независне институције и грађанским покретима попут Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ види главну опозициону политичку снагу, а не у политичким странкама које су у опозицији.
Јанковић је у понедељак посетио редакцију Данаса и разговарао са уредницима о раду институције Заштитника, о грађанским правима, владавини права и другим темама.
Заштитник грађана објашњава да власт оне који се позивају на законе, правила, институционални ред, уставну и законску поделу надлежности, једнакост свих пред законом, поштовање демократске процедуре - сама проглашава опозицијом.

- Вероватно има више разлога за то. Прво, неки људи нису навикли да постоји орган власти који критикује рад других органа власти, већ им искуство говори да је онај који критикује власт - опозиција. Да је само то у питању, са мало едукације лако би тај проблем решавали. Међутим, овде је суштина нешто друго:
оно што ради моја институција, и још неке, сама власт проглашава за опозиционо деловање! Не пада ми на памет да њима нешто објашњавам, још мање да се због тога правдам, јер знам да то раде свесно, мислећи да ће тако лакше да се бране од критике. Отприлике - „није Јанковић утврдио пропусте у раду Полиције у Савамали што их је стварно било, већ зато што је опозиција и жели да руши власт, а та опозиција док је била власт она је...“. Можда понекога и збуне том вишеструком заменом теза, али штета је много већа. Наиме, ако за опозицију проглашавају неког ко тражи да однос грађана са државом буде заснован на предвидивим и фер правилима, која важе исто за свакога, а не на самовољи, корупцији, сили и људима изнад институција и закона, шта тиме говоре какву то власт они, као супротност таквој „опозицији“, граде? Тако оне који не устукну пред таблоидним утеривањем страха јавност препознаје како супротност уобичајеном понашању. Али не као политичка опозиција, већ опозиција систему „вредности“ који признаје једино силу, замену теза и новац.

Са чиме се суочавате због те потребе јавности да се за вас политички везује? И коју штету (или можда и корист) од тога има институција Заштитника грађана?
- Са више напада власти и више видљивости. Напади наносе штету институцији, не само мени лично. Неосновано политичко етикетирање настоји да поткопа сам њен темељ. Нисам присталица ПР теорије да је свака видљивост добра. Али још мање је добро да се повлачењем пред голом силом од институције направи крпа. Такав став данас привлачи пажњу и нападе, али и подршку.

Како коментаришете наводе власти да сте у отвореној кампањи за председника зато што учествујете на низу трибина по Србији, што сте говорили у Британском парламенту, те да је за потребе кампање Бојана Маљевић снимила и предизборни спот?
- Чије наводе? Немам намеру да се правдам због тога што радим свој посао, на начин на који сам га увек радио, само то неко можда није примећивао. За скоро
10 година посетио сам преко 25 градова и општина у Србији, многе више пута; разговарао са челницима локалних самоуправа, представницима медија и локалних удружења, примао притужбе, представљао годишње извештаје. Ишао сам и на положаје на копненој зони безбедности, и у затворе и у касарне, једино нисам на овој дужности спавао у њима нити мислим да треба, можда је то проблем? Посебно немам намеру да коментаришем непостојећи „спот“. Најмање три године покушавали смо да нађемо средства, не за спотове, већ едукативне и превентивне емисије о темама и случајевима из рада Заштитника грађана, по угледу на аустријског омбудсмана који једном седмично на националној телевизији, у ударном термину, пола часа представља интересантне случајеве и то има огроман превентивни ефекат. У буџету никад није било пара, одбиле су нас неке амбасаде, на пример Норвешка, јер објективно и немамо капацитет да се бавимо ТВ продукцијом; причао сам о тој идеји свима, сећам се рецимо продукцијске групе Мрежа која је ипак одлучила да ради случајеве Европског суда за људска права. Рекао сам за ту идеју и госпођи Маљевић, она је написала пројекат, нашла средства, окупила фантастичну глумачку екипу... ми смо одабрали случајеве, моји сарадници су ишли на снимања, неки сјајни људи из јавног живота који истински цене људска права и правну државу, колеге повереници... али вишак сам у програму некоме био само ја и ја сам се и повукао. Да би грађани Србије уопште имали прилику да виде такву емисију.

Ако одлучите да искористите своје уставно право и кандидујете се за председника Србије, када ћете то објавити?
- Ако и када и одлучим. Толико пута сам то већ рекао.

У опозиционим партијама Данасу су рекли да сте већ одлучили да будете независни председнички кандидат. Били сте љути због те информације коју смо објавили.
- Да сте је објавили како сте сада рекли, не бих имао основ за деманти, само бих можда био непријатно изненађен брзоплетим објављивањем нетачне и непроверене информације из анонимних извора о нечему што није хитно, и што сте лако и у разумном року могли да проверите. Мада, искрено, било би ми чудно што очекујете да потврдим или порекнем паушалну тврдњу анонимних извора, али за Данас бих то учинио, јер се то срећом не дешава често, чак мислим да ми у прошлости тако нешто никад нисте ни тражили.

Сматрате ли да је оштар тон и објављивање преписке са нашом новинарком коректан однос према медијима, а посебно према Данасу који веома цени и подржава ваш рад?
- Могао бих ја да питам да ли је објавити без моје потврде на насловној страни „Саша Јанковић одлучио да буде независни кандидат“, и то без икакве резерве нити цитирања извора, коректан однос листа према дугогодишњем саговорнику, а да то још и није тачно? Даље, тежимо објективности и Данас и ја и стога ни помињање подршке досадашњем раду у оваквом контексту није сасвим принципијелно. За јавни интерес за који радимо није пресудно у каквим смо „односима“, већ да ли је јавност објективно, потпуно и истинито информисана, што је право грађана које морамо да поштујемо, а само за нас је ваљда битно да ли смо непријатност могли избећи. Коначно, нисам објавио никакву приватну преписку, већ новинарско питање, као што би и новинарка објавила мој одговор, да га је сачекала. Не схватам зашто би то шта ме је службено питала новинарка било тајна? Одговор на прво питање је сигурно „не“, а на друго мислим да је позитиван, могли смо и требало је.

Ви сте један од људи против којих се у таблоиду Информер и на ТВ Пинк константно спроводи страховит медијски линч. Како је живети под таквим притиском?
- Другима је можда теже. Ја имам неке јаке ослонце, у породици, домаћој јавности, неким домаћим и страним институцијама. У време највиднијих напада, добио сам и највреднија признања. Многи немају никакву шансу да одоле кампањама. Неки од њих су ми се обраћали, али ја немам овлашћења ни над медијима ни над судом, а представнике власти који су кршили њихова права ја немам моћ да казним. Они се чак, ироније ли, пред необавештеном јавношћу позивају на своје грађанско право изражавања. Због других људи који су то прошли, немам право да говорим о себи.

Зашто не тужите медије који вас, попут Пинка и Информера, оптужују чак за саучесништво у убиству? Драган Ј. Вучићевић то што га нисте тужили доживљава као „доказ да су њихови наводи тачни“.
- Како тај човек нешто доживљава заиста не знам. Могао бих заиста да тужим и њега и много других из те школе понашања за клевету, увреду, да тражим накнаду штете и сличне ствари. Али по питању клевете - ако неко заиста верује шта на тим страницама пише - нека верује, мени се чини да је оно увреда за интелигенцију сваког мислећег човека. Не осећам се ни увређеним - људи одређених особина не могу емоционално да ме повреде. Страшно тешка ми је и данас смрт блиског пријатеља и бол његове породице, али шта о томе пишу и причају Вучићевић или Митровић, заиста ме не дотиче.

Мислите ли да је тај однос „режимских“ медија према вама одлука само тих медија, или је у питању одлука на некој „вишој“ инстанци?
- Синергија између изјава председника Владе, министара Вулина и др Стефановића и писања појединих медија о мени је очигледна. Да ли је случајна, свако нека цени за себе.

Власт вас константно напада а напади су интензивирани након што сте објавили извештај о Савамали. У каквим сте односима с премијером?
- Нисмо одавно имали састанак.

Једно време сте сумњали да вас прате. Да ли је тај случај разрешен и каква је тренутна ситуација? Осећате ли се безбедно у Србији?
- Не бих о томе причао. Ово је моја земља и у њој сам, без обзира на све, свој на своме.

„Фантомско“ рушење у Савамали ни шест месеци после није решено, мада је ваша контрола утврдила да постоји нека веза рушитеља и полиције. Како данас видите тај случај?
- Као парадигму погрешног пута ка напретку. Преко леђа правне државе, сигурности грађана, интегритета институција, поверења, истине, здравог разума.
Власт у Србији требало би да је довољно снажна да призна свима очигледну грешку, исправи је и без терета крене даље. Сваки дан је све теже да се то уради.

Очекујете ли било какав епилог афере Савамала и зашто надлежни тај случај толико одуговлаче, чак се, чини се, инате?
- Не знам зашто неко други нешто ради, ја немам исту логику као они. Рекао бих да се то могло врло брзо решити, а зашто није, не схватам. Полиција и правосуђе ове земље то могу и знају да ураде за трен, а не да, како одређени увек „добро обавештени“ листови пишу, сазнања о томе полицајци предају страним службама зарад „заштите“.

Власт сматра да су протести Иницијативе НДБГД плаћени из иностранства да би дестабилизовали Србију. Били сте на једном протесту као заштитник грађана.
Какав је ваш утисак о том бунту?
- Пратио сам један протест са сарадницима у сврху контроле поштовања Уставом гарантованог права на окупљање. То посебно због тензија и опасних тврдњи о издајницима, плаћеницима, које су се са државног нивоа чуле према људима који се окупљају да би у ствари тражили државу, тражили да сваки њен орган ради посао због кога је основан и примењује закон подједнако на све, јер нас само то чува од идућег ноћног рушења ко зна чега. Било је и информација са претходних сличних скупова да су поједина лица, можда чак и службена, спречавале окупљање и кретање грађана. И задовољан сам што сам установио да су органи безбедности и градске службе на самом скупу радиле коректно, то сам без одлагања саопштио.

Како ћете случај Савамала представити у годишњем извештају о раду омбудсмана који подносите парламенту Србије?
- Увек отворено и детаљно, јер имам два циља. Један је да одговорни за пропусте у органима јавне власти сносе одговарајуће последице, а други да се таква манифестација гажења, приватизовања и потчињавања правне државе и грађана маскираним интересима више никада не деси. Ти циљеви су нераздвојиви.

Скупштина није расправљала ни о претходна два ваша извештаја, али је владајућа странка поводом последњег изнела низ замерки на скупштинском одбору, од којих су неке биле потпуно бизарне, попут оних да у радно време шетате пса. Како коментаришете такав однос владајућих посланика?
- Не знам како да коментаришем такву таблоидизацију највиших институција, ако не могу да је спречим, бар у њој не морам да учествујем, па ћу о томе да ћутим.

Да ли очекујете да ће Скупштина у догледно време заказати расправу о извештају за 2015?
- Народна скупштина није разматрала ни извештај за 2014. годину, камоли 2015, а ево при крају смо 2016. године. То је не само кршење прописа, већ потпуно несхватљиво понашање, чији даљи ток не могу и не желим да предвиђам. Садржина извештаја је јавности доступна, медији и грађани су веома заинтересовани за њих.

Антрфиле : Спекулације

У 2017. вам истиче мандат омбудсмана. Јавност спекулише чиме ћете се бавити посла тога. Шта бисте ви волели да радите?
- Заштита права грађана је мој позив ево скоро 10 година, а радим за државу или се њом бавим преко 20. Верујем да ћу и даље да радим на заштити и унапређењу права грађана, изградњи демократских институција, посебно изградњи поверења грађана у њих. Сматрам се привилегованим, јер радим посао који волим и у чију сврху, упркос свим изазовима, дубоко верујем.

Стање

Како бисте оценили стање грађанских права у Србији?
- Стање права грађана у Србији обележавају економске недаће великог броја људи и мањак правне сигурности. Поред традиционалних рањивих група - јако сиромашних, деце без родитељског старања, жена, интерно расељених, Рома... може се рећи да је најугроженији „обичан грађанин“, дакле онај ко нема или не тражи везу, ко очекује да ће до истека прописаног рока његов захтев бити решен, ко у болницу иде само са здравственом књижицом, ко фирму отвара због зараде, а не субвенције; ко је градио легално, ко од последњег динара враћа дугове и плаћа порезе... Има земаља у којима је много горе, али ми можемо, имали смо предуслове за много боље.

Страна 6 од 48