a

Политика, 08.02.2015.

Поводом текста ”У дресу мастера практичне политике”

Дужност ми је, као заштитнику грађана, да пратим јавни и стручни дискурс у темама од значаја за заштиту и унапређење права грађана, а када се ради о текстовима уваженог професора Милана Шкулића, једног од наших највећих стручњака кривично-процесног права, то ми је увек и задовољство, па и у случају текста под насловом „У дресу мастера практичне политике”, који је 6. фебруара објављен у ,,Политици”.

Стављајући на страну све ад персонам делове тог текста, што мислим да би и иначе требало да буде чешћи манир у јавном дијалогу, желим да појасним процес у коме се знање о праву и општа разматрања о надлежностима државних органа (што је домен уваженог професора), у поступку контроле законитости и правилности рада органа власти примењују на одређен случај, омеђен веома конкретним правним и чињеничним околностима (што је домен институције коју водим). Из тог појашњења, верујем, видеће се, да правог неслагања између општег, посебног и појединачног – нема.

Неспоран је општи став који проф. др Шкулић износи – „Војнобезбедносна агенција има законски основ да се у једном конкретном случају ангажује ради проверавања да ли се ради (и) о неком кривичном делу које спада у њену надлежност.” За тако нешто, с правом пише професор – потребне су индиције.

Посао заштитника грађана је, такође неспорно, да без икаквих ограничења, која иначе важе за јавност, провери да ли ВБА правилно и законито користи своја овлашћења према грађанима.

У конкретном случају, заштитник треба да, између осталог, преконтролише да ли је ВБА имао конкретних индиција да су општепознати (и срамотни) улични конфликт између неколицине припадника војне полиције и жандармерије и прекомерна употреба силе која је уследила, у ствари више од оног што су обичне очи виделе, односно, да је случај много, много сложенији и да се ради о неком од законом таксативно набројаних кривичних дела којима се бави ВБА, а то су: дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије, против човечности и других добара заштићених међународним правом, кривична дела организованог криминала, прање новца, угрожавање тајних података и безбедности, обавештајно деловање, субверзивне и друге активности страних држава, страних организација, група или лица против МО и ВС, тероризам, екстремизам и други облици организованог насиља усмерених против Министарства одбране и Војске Србије.

Заштитник је требало да провери и да ли је ВБА, ако је имао разумне индиције да се ради о тако нечем, а не о неспоразуму са бруталним последицама, како се чини просечном човеку који је видео снимке догађаја, своје активности и мере према лицима која нису припадници ВС или запослени у МО, предузео у сарадњи са БИА или полицијом и са њима утврдио начин поступања, што, такође, од њих захтева закон.

Заштитник је требало да провери, ако индиције заиста постоје (а њих би, када би му биле саопштене, морао чувати као тајну), да ли је ВБА упозорио цивиле од којих је узимао изјаве да нису дужни да било шта кажу, што, такође, изричито предвиђа закон…

Међутим, уместо да заштитнику грађана, као у свим досадашњим случајевима, ВБА да све податке потребне да оствари своју контролну функцију, Агенција му је покушала, и још увек покушава, дати, по војнички – „Остав!”. Не само да је то „Остав!” и за правну државу и демократски принцип контроле рада власти и поштовања људских права, већ је то „Остав!” и за правну науку која зна да тумачење права не сме да буде безобално.

Да задовољимо и тривију, рећи ћу да није спорно да надзорне камере више не снимају на траке, већ се њихов запис чува на носачима дигиталних записа различитог формата.

Ако заштитник грађана није смео себи да дозволи да у неком од јавних наступа искористи реч видео-траке, можда због подсвесне асоцијације на наслов једног старог и чувеног филма, да ли то значи да професори не смеју рећи скрипта зато што студенти своје белешке одавно не размењују у рукописима, већ преко „Фејсбука”? Наравно да не, писане речи – остају.

Саша Јанковић, заштитник грађана

Сандра Петрушић

Министар полиције треба да скине ознаку тајности са неких докумената. Није ово криза ВБА, већ криза контроле власти. Има индиција да се уништавају службене архиве МУП-а. На основу ког закона припадници војне полиције обезбеђују председника Владе? На ком су војном задатку били припадници ВБА у пратњи браће премијера и градоначелника? На које се задатке носи пиштољ са метком у цеви?

Ако власт не верује жандарима, зашто их све не отпусти

Када је пре две недеље у НИН-у заштитник грађана најавио кривичну пријаву против двојице припадника војске због инцидента са полицијом и када је обелоданио да Министарство одбране одбија да му да документацију и својом не сарадњом онемогућава контролу ВБА, изјавио је да се не осећа безбедно, али да има дужност да то уради. У међувремену се огласио министар одбране речима да нема коментар ни на једну конкретну оптужбу, али да ће се на крају истраге видети Јанковићева „бескрупулозност и безобразлук“. Министар полиције је био нешто блажи, он је објаснио да Јанковић не уме да тумачи документа МУП-а и да је он, Стефановић, једини који то може. У њиховој позадини се чуо и читав оркестар чланова владајућих странака, а директор Покрета социјалиста Братислав Југовић оптужио је Јанковића због судске пресуде коју је донео суд у БиХ и чињенице да Срби не могу на парастос у Ђаковицу. Како је кренуло, пре ће га оптужити за еболу и глад у свету него што ћемо сазнати шта пише у документима који се противзаконито држе под катанцем и да ли су тачна сазнања да ВБА прати лица која не би смела. 

НИН није од Министарства одбране добио одговор зашто су вам ускратили приступ документацији и да ли ће омогућити контролу. Имате ли ви нова сазнања о томе?

Немам. Због тога ће, у тренутку када НИН буде у штампи, министри одбране и унутрашњих послова имати нови допис у ком ћу тражити додатне одговоре и скидање ознаке тајности са неких докумената. Настављам поступак контроле, а сврха и овог разговора је да се контрола, под притиском јавности, врати у институционални ток. Ја примам плату која некима толико смета да бих, а не да не бих, спровео контролу. И поред овог што се дешава и даље имам дужност да тај поступак завршим објективно и потпуно. Србија ће из овога да изађе са чвршћим механизмима контроле власти. Та контрола штити и власт – и од себе саме и од неке друге власти која ће доћи после ње. 

Сада када је кривична пријава против припадника Кобри у рукама тужилаштва, на која питања тражите одговоре?

На основу ког члана закона о Војсци Србије или било ког другог закона припадници војне полиције обезбеђују председника Владе? Они то раде и то није кривично дело, али ако то није њихова надлежност, ради се о кршењу закона.

Следеће питање је – како је тачно гласио војни задатак који је требало да обаве два војна полицајца? Из докумената достављених тужиоцу произлази да су радили „обезбеђење претходнице обезбеђења“. Ако је тако, где је била та претходница, а где само обезбеђење штићене личности када се случај десио? Ако су ишли на војни задатак, да ли је уобичајено да се на њега иде у друштву двојице цивила? Да нису водили цивиле на војни задатак да ли се могло избећи оно што им се догодило? Да ли је њихов пролазак био најављен полицији која је имала задатак да никог не пусти док су они, претпостављам, имали задатак да прођу? Да ли је проблем наступио због недостатка координације, јер се могло очекивати да полиција не би правила проблем да је обавештена да два војна лица на војном задатку треба на том месту да прођу кордон? Такође, они су били у друштву брата штићеног лица, чиме се отвара питање да ли су прекршили правила која захтевају професионалну дистанцу између припадника обезбеђења и штићене личности? Послови обезбеђења личности захтевају професионалан однос, а не другарски. Под којим условима и на које задатке се носи пиштољ са метком у цеви, и то пиштољ који је у једној верзији догађаја испао, а према изјавама жандарма потегнут. Ако је испао, мора се поставити питање да ли је правилно носити метак у цеви пиштоља који може да испадне. Ако је футрола пукла, што сам незванично сазнао да је став ВБА, ко је одговоран за лошу опрему? Једно од питања за МУП је – због чега су и на основу ког прописа жандарми са лица места одведени на разговор са председником Владе? Због чега је оно што је Одељење за безбедност и законитост у Команди жандармерије утврдило о догађају означено са „строго поверљиво“, што по Закону о тајности података сме да се користи само да би се „спречила тешка штета по интересе Републике Србије“? Сва та питања не постављају се ради расветљавања кривичних дела, већ се баве законитошћу и правилношћу у раду органа власти, што је посао заштитника грађана. Није све што је незаконито – кривично дело, постоји право и мимо кривичног законика. Омбудсман и постоји да би испитао све аспекте рада државних органа који се тичу права грађана. Овде постоји сумња да је четворо људи било жртва прекомерне употребе силе и са тим сам се сложио, али морамо да видимо који су то све пропусти довели до тога и да их исправимо. Да сам имао потпуну сарадњу, о свему овоме не бих ни морао да причам јер су то, између осталог, и потенцијални пропусти обезбеђења председника Владе и о њима се јавно не прича ако то није нужно. Али је много већа опасност ако се не дозвољава да неко објективан, неутралан, сагледа пропусте. Није тајна да сам у раду БИА проналазио неправилности, чак и незаконитости, али их нису од омбудсмана крили, критике су прихватали и поштовали препоруке како да их отклоне, па јавност о детаљима нисам ни обавештавао.

Рекли сте да је МУП доставио тражену документацију. Због чега вас је онда министар Стефановић међу првима напао?

Не знам, можда му је замерено што ми је све доставио јер сам из тих података извукао закључак који сами нису – да има елемената за сумњу да су и војни полицајци направили кривично дело. Министар тај закључак оспорава речима да су то изјаве оних полицајаца који су били тамо. Али, ако имате изјаве 30 људи који су били тамо, зар није очекивано да се можда и десило оно што они тврде да се десило? Министар такође каже да само он може да одреди који су документи валидни. Па, неће бити тако, сваки документ који службено лице направи у вршењу своје дужности је „валидан“. Ја се нисам позивао на изјаве жандарма који су суспендовани, већ, између осталог, на одлуку којом су суспендовани и образложење због чега су суспендовани. Ако тај папир није валидан, онда они нису суспендовани и било би нормално да су на свом радном месту.  Не знам зашто министру смета што сам се ја сложио са оним што су његови запослени закључили и што сам на то додао још нешто. Ако се не верује ни тридесеторици жандарма, ни команданту жандарма, ни официрима Одељења за безбедност и законитост, чак ни за толико да се посумња да говоре истину – а кривична пријава се пише да би се у поступку пред правосуђем сумња потврдила или отклонила, онда дајте да поотпуштамо све те људе! Како и зашто би им се веровало када сутра напишу нешто у неком другом случају, утврде нешто за неког другог грађанина? Не знам ни како је очекивао да се Сектор за унутрашњу контролу у МУП-у бави поступањем и кривицом војних полицајаца у Министарству одбране? Зато сада тражим од министра полиције да скине са неких докумената ознаку тајности јер не схватам како би то био тешко угрожен интерес Републике Србије ако јавност сазна шта су овлашћени припадници МУП-а утврдили да се догодило у једном инциденту на улици (у коме, чак, није учествовао ниједан државни функционер), па макар им њихов министар ништа не веровао.

Да ли и премијер утиче на такав став изјавом да се осећа сигурније када га штите Кобре?

Безбедност је и субјективна категорија и када се неко осећа небезбедним, онда није до краја безбедан. Али, то отвара питање и зашто полиција код њега не изазива осећај сигурности, али и шта се ради да се промени ситуација у којој председник Владе нема поверења према припадницима МУП-а. Људски могу да разумем то неповерење у једном периоду и морало се брзо делати да се то поверење поврати. Али, ово стање траје дуго. Свачију безбедност треба да чува законима успостављен систем и у њему надлежни државни органи, а ако постоји сумња да они нису способни за то, онда треба да их оспособљавамо, а не да кршимо законе и правила. Не сумњам да су људи који штите премијера сјајни, неко ко је у таквој јединици сигурно је човек на свом месту. Али, претпостављам да то важи и за другу страну. Немамо ми, ваљда, криминалце за жандарме? Ако имамо, онда за то мора да сноси одговорност онај који их је ту поставио и оставља их. Али међу тим људима има и оних са ордењем за храброст, са ранама са дужности, са наградама за посебне резултате и залагање на раду. И они су ваљда службеници исте државе као и Кобре, све и ако не чувају истог човека. Мислим да је у овом тренутку потребно да се јавно проговори и о томе да одавно постоје сазнања о озбиљним проблемима унутар Жандармерије, о томе да се одређене пријаве о унутрашњим незаконитостима склањају у фиоке, да има недодирљивих и опасних по свакога ко укаже на неправилности. Поступак контроле поводом сумње да се један жандарм незаконито штити од кривичне пријаве не могу да окончам, чак ми је и државни секретар у МУП-у написао да наилази на опструкцију у том случају. Људи који указују на неправилности у МУП-у доживљавају велике проблеме. Уништавају се службене архиве у Одељењу за безбедност при кабинету министра. То је више него забрињавајуће.

Оптужили сте и ВБА да је изашла из овлашћења када је почела истрагу, али неки стручњаци тврде да они имају права на то?

Постоје ситуације у којима ВБА може да узима изјаве од цивила, али се тачно зна у вези са којим кривичним делима то може да ради и како. Када ВБА има потребу да обави било коју службену радњу према лицима која нису запослена у војсци или Министарству одбране, дужна је да о томе одмах обавести БИА или МУП и да заједно са њима утврди начин даљег поступања. И не може то да ради за било шта. ВБА није законом надлежна да документује „ометање војног лица у вршењу војне службе“. Списак кривичних дела које ВБА може да открива, истражује и прикупља доказе за њих таксативно је набројан у члану 6. Закона о ВБА и ВОА и тамо тог дела нема. А и за она дела која су тамо набројана, не сме да се деси да МУП отпочне са истрагом, изађе на терен да би прикупио податке и сазна да их је већ узела ВБА. Можда ти снимци доказују једну или другу причу, ја то не знам, али знам да их ВБА није доставила заштитнику грађана, а морала је.

Да ли сте могли да претпоставити да ће напад на вас бити толико снажан и оркестриран?

Очекивао сам подметања и неистине, али нисам веровао да ће ме за напад на отаџбину и перфидно подривање система безбедности по налогу страних агентура оптуживати људи који непосредно врше власт, нити да ће тако отворено задирати у моју приватност и фабриковати податке о мени и мојим укућанима. Нисам први коме се то дешава, али постоји разлика – до сада су „издајнике“ обележавали неки појединци или групе, обично екстремне, које никад није отворено својатао било ко на власти, а овог пута то чини баш представник државе – народни посланик, истакнути члан владајуће партије и члан више одбора у Скупштини.

Наравно да није пријатно размишљати о томе када ће неко да поверује и помогне отаџбини да се реши тог проблема.

На нашој јавној сцени је постало нормално да се на чињеничне тврдње одговара личним дисквалификацијама и да се тако мења теза. Зато је у овом тренутку најбитније да фокус остане на суштини проблема, а не да се прича пребаци на Сашу Јанковића и какав је он, јер ово нисам покренуо да бих истакао себе, већ зато што ми је посао да контролишем рад органа власти, поготово у ситуацијама у којима би људи најрадије окренули главу на другу страну. Ово није криза за ВБА, није ни криза за заштитника грађана, ово је криза контроле власти као једног од основа демократије у свакој земљи.

Како тумачите изјаву премијера да се у време бивше власти у медијима није видело да сте се бавили тиме што Снежану Маловић чувају Кобре, а сада упозоравате да је то противно закону?

У то време није било оваквог одбијања сарадње, па није постојала потреба да са сваком замерком излазим у јавност. Ни сада ми обраћање јавности није био први, већ последњи корак, јер то у питањима безбедности никада није прост рачун. И пре ове власти сам вршио контроле које нису биле по вољи политичара.

На почетку мог првог мандата сам, такође по сопственој иницијативи, сазнавши за један инцидент, отворио контролу рада војне полиције, а са врха Министарства одбране ми је речено – „шта ти мислиш ко си ти, како си изабран тако можеш да будеш и смењен“. Тада сам отишао код председника државе Тадића, који је био и врховни командант, као што је то Николић данас, и рекао: или ћемо градити институције или их ви нећете градити, ја у неизградњи институција не могу да учествујем. Након тога сам урадио контролу, установио да је војна полиција на улици лишила слободе цивила и целу ноћ га држала да би ујутру позвала полицију, која је одбила да га преузме јер је био повређен. Цео поступак сам спровео, узео усмене изјаве од министра одбране и начелника Генералштаба и изрекао оно што заштитник грађана може, и такве ситуације се више нису понављале. Дакле, после почетног проблема, а пре обраћања јавности, успостављена је пуна сарадња и сврха мог постојања је испуњена. Ни сада не бих изашао у јавност да су озбиљно схваћени напори да отклоним препреке у обављању свог посла, а тих напора, јавних и нејавних, било је много. Јавност је последње и најјаче овлашћење сваког омбудсмана, па и заштитника грађана Србије.

5 МИНУТА СА...

САШОМ ЈАНКОВИЋЕМ

Нови Магазин

Јелка Јовановић

Заштитник грађана Саша Јанковић поново је у жижи јавности, овог пута због спора са Војној безбедносном агенцијом и Министарством одбране. Повод је умешаност припадника и тих органа у инцидент током Параде поноса, када су жандарми претукли Андреја Вучића, премијеровог брата. ВБА и Министарство су одбили да Јанковићу доставе документе помоћу којих би окончао законом предвиђену контролу, о чему је он обавестио јавност, али и о сазнањима да ВБА незаконито прикупља податке о активностима политичких странака, војних и цивилних синдиката и судијама.

Синдикати захтевају проверу ваших навода о прислушкивању. Прво питање је како сте дошли до тог сазнања, а друго како коментаришете захтев синдиката?

Када постоји опасност од штетних последица закон ме изричито овлашћује да од других органа заштитим идентитет лица која ми се обрате и ја то сада морам да учиним, тим пре што у Србији нема адекватног начина заштите узбуњивача.

Захтев синдиката да се испита сумња коју сам изнео у јавност је разуман и оправдан, али показује малу дозу збуњености о улози заштитника грађана - управо је заштитник, а у овом моменту сам то ја, контролни орган који треба да испита та сазнања. Ако потврдим њихову истинитост, треба да дам препоруке како да се незаконитости и неправилности отклоне, а ако постоји сумња да је учињено и неко кажњиво дело, да поднесем пријаву органу надлежном за казнене поступке - кривични, прекршајни или дисциплински.

Повод је инцидент који се догодио уз Параду поноса и пребијање Андреја Вучића.

Прошле године сам најавио системску контролну посету ВБА. Током дужег периода дошао сам до сазнања које је требало да проверим у свеобухватној контроли; у таквим контролама сам већ био у БИА, а у ВБА сам до сада водио само поступке контроле у појединачним случајевима. Онда се догодио инцидент током Прајда и ВБА и Министарство су први пут одбили законску обавезу да заштитнику доставе све податке и дају изјаве. У ситуацији када контролисани орган бира шта ће вам дати, а шта не, бесмислено је ићи у системску контролу. Србија дуго гради систем  демократске  цивилне контроле тајних служби, подсетићу вас да је 2002. тадашња војна контраобавештајна служба ухапсила потпредседника Владе, који јесте некада био војно лице, али пензионисани генерал је цивил. Одмах после тога донет је савезни Закон о службама безбедности, а један од главних циљева био је да се војна служба стави под цивилну контролу, да се војска бави војним питањима, а БИА и други цивилни органи цивилним. Донети су и други закони, између осталих и Закон о основама уређења служби безбедности, и првим амандманом који сам икада поднео Народној скупштини, и који је усвојен пре седам година, те службе су потчињене контроли не само извршне власти и парламента, већ и независних државних органа. То је касније појачано низом других закона, између осталог и законом о тајности података, па и Законом о ВБА и ВОА.

Из вашег одговора је очигледно да ни извршна власт не схвата улогу заштитника грађана.

Из мог одговора или из изјава неких челника извршне власти? Након првог одбијања ВБА да достави тражене податке, упутио писмо министру одбране. У писму сам детаљно подсетио на све законске обавезе и на то да нема никаквих препрека да се паралелно води преткривични поступак и контрола, што се и дешавало мноштво пута. Још нисам добио одговор, па изгледа да у конкретном случају има и нечега више од несхватања.

Јесте ли задовољни реакцијом јавности, медија и грађана?

Јесам заиста, и то је велико охрабрење за развој демократије у Србији: грађани и цивилно друштво не могу и не треба, чак ни у земљама у којима су институције најснажније, да буду неми посматрачи. Све што институције раде - раде у име грађана и грађани су коначни контролори. У овој ситуацији јавност је схватила значај тога да не дозволимо уништавање постигнутог степена демократске цивилне контроле који је годинама грађен. Слобода и људска права се не добијају на сребрном тањиру, освајамо их и бранимо као грађани у сваком моменту, а грађани, организације цивилног друштва и медији у Србији то управо раде у овом случају, пружајући подршку државном органу који је гаранција поштовања њихових људских права.

Месецима сте веома критиковани, па и оптужи вани, често у самом парламенту. Како то доживљавате?

Покушавам да раздвојим критику од личних дисквалификација; критика је позитивна ствар, без обзира на то ко критикује, чак и човек за кога мислимо да није етички исправан може да упути исправну замерку. Са друге стране, у нашем јавном дискурсу често се на чињенице одговара личним дисквалификацијама или вредносним судовима, иако на чињенице треба одговарати чињеницама, а органи власти би морали да се клоне вредносних судова и препусте их грађанима. Ми би требало да презентујемо чињенице о нашем раду, а грађани нека цене, критикују, оспоравају, подржавају. Наравно да није уобичајено чути министра или посланика да говоре ствари које су се чуле последњих дана, али достигли смо степен демократије у којем јавност разликује личне дисквалификације од критике. Увреде ме нису погодиле, али оно што је недопустиво, а нисам први мада бих волео да будем последњи коме се то дешава, јесте замена теза да угрожавам националну безбедност, "рушим систем" рушим отаџбину, радим за стране интересе... Тако се на људе ставља мета. То је недопустиво и реаговао сам у свим ситуацијама када се то у прошлости дешавало другим људима.

Да заокружимо: када ћете у ту системску контролу ВБА?

Мислим да Министарству и ВБА још није потпуно јасна ситуација. Данас (уторак) сам добио допис в.д. генералног инспектора у МО, потчињеног министру, који од мене тражи да му доставим сазнања која имам како би он обавио надзор. Уместо да МО испуни законску обавезу и подвргне се контроли од стране Заштитника грађана, имамо захтев из Министарства да Заштитник грађана њима достави своја сазнања да они сами себе преконтролишу. Наравно, за тај захтев нема никаквог законског основа. Контролу ћу обавити након што Министарство и ВБА у већ покренутим поступцима почну да поштују своје обавезе и буде створен бар минимум услова за истинску контролу.

Када се успостави потпуна сарадња у случају на дан Параде поноса, видећемо како да свако свој посао настави да ради на редован начин. Нека од сазнања која сам изнео су неспорна, јавност је сазнала да је ВБА контраобавештајно штитила цивилни скуп у једном хотелу, иако јој ту по закону није било место, то је прекорачење надлежности. То је морала да ради цивилна контраобавештајна служба. У случају Прајда, у документима које ми је доставио МУП стоји да су припадници ВБА разговарали са сведоцима пре полиције и да су одузели снимке безбедносних камера две банке. МУП је испунио своје обавезе. Поставља се питање зашто МО и ВБА нису, шта крију? Тек онда ћу моћи да утврдим који су све пропусти начињени који су допринели да дође до инцидента у којем је, између осталог, дошло до кршења права грађана на правилну и сразмерну употребу силе од стране полицајаца. Треба да утврдим и зашто су припадници Кобри ишли на војни задатак у пратњи цивила ако нису били њихово обезбеђење, а речено је да нису. Они не смеју да обезбеђују цивиле. Сазнао сам и да су били на задатку као обезбеђење претходнице обезбеђења. То је озбиљан задатак у који се не иде у "друштву" цивила. Треба испитати и да ли је постојала координација војске и полиције и је ли утврђено чији службени задатак има приоритет. Ако којим случајем није, што је пропуст, приоритет ван касарни мора да има полиција. Јесу ли се правилно легитимисали. Након што се то десило, полицајци су применили прекомерну силу и зато сам се придружио поднетој кривичној пријави против њих.

У кривичном поступку ће се или доказати или не њихова кривица за кривично дело, али Заштитник грађана треба да утврди који су све пропусти у раду државних органа постојали због којих је до инцидента дошло, или је у питању само непредвидив "људски фактор". И да дам препоруке шта учинити да се последице умање и таква ситуација никад не понови, или бар да је буде ређе. Да је овај поступак контроле ишао како треба јавност не би ни видела резултате који говоре о пропустима обезбеђења. У оваквој ствари главни циљ је утврдити и исправити пропусте, а не обавестити јавност о њима, али због спречавања контроле био сам приморан да то учиним.

Заштитник грађана Саша Јанковић објавио је у четвртак, како је најавио у интервјуу за Радио Слободна Европа, део документације на којој темељи кривичну пријаву против двојице припадника Војне полиције. Јанковић се последњих дана нашао на удару жестоких оспоравања људи из власти после изношења података о наводном кршењу прописа од стране припадника Војно - безбедносне агенције, те о могућности да су њени припадници прикупљали податке о појединим опозиционим функционерима, синдикалним лидерима, судијама. Министар полиције Небојша Стефановић изјавио је тим поводом да документи које је проследио Заштитнику грађана не говоре о ономе о чему сам Јанковић тврде да говоре.

РСЕ: На то Вас је на неки начин навео министар полиције који је устврдио да документи МУП-а не указују на оно о чему Ви говорите. Како је могуће да дође до тога?

Јанковић: Могуће је да министар није обавештен о томе шта ми је послао, пошто је материјал који сам добио достављен са потписом министра Стефановића. Наиме, његова изјава да оно што сам говорио и читао стоји само у изјавама до сада окривљених припадника Жандармерије фактички није тачна, а на чињенице је најбоље одговарати чињеницама.

Између осталих докумената, Закључак о покретању дисциплинског поступка који је покренут против припадника Жандармерије где су они суспендовани, у образложењу наводи управо оно што сам читао. Дакле, да се десио напад на припаднике полиције, односно Жандармерије, а да су они у одбрани од тог напада употребили прекомерну силу, с чиме се слажем.

Не један, него много докумената говори оно што сам рекао и најмањи је проблем данас у савременом свету ставити то на сајт и показати да министар највероватније није прочитао сва документа која постоје унутар Министарства унутрашњих послова.

РСЕ: Како објашњавате одјеке на које је наишао овај случај, пре свега међу људима у владајућој коалицији, одакле долазе и напади на Вас?

Јанковић: Мислим да је то једна ненавикнутост на оно што у свакој демократији треба да чува демократију и права грађана, а то је систем провере и равнотеже, у којем постоје контролни органи који свој посао раде без обзира на било чије захтеве и у односу на које нико нема право да изда наређење.

То се види у изјавама типа – нека Јанковић да документа па ћемо ми да преконтролишемо. Довољно је видети Устав у којем пише да Заштитник грађана контролише. Када у тој контроли дође до одређених закључака, о томе обавештава јавност или подноси пријаве или обавештава друге надлежне државне органе. Рецимо, у односу на Народну скупштину и Одбор за контролу служби безбедности, ја сам им и до сада достављао извештај ради информисања после извршене контроле. Нисам им достављао индиције да неке неправилности постоје па да они изврше контролу и обавесте мене.

То је ненавикнутост да у савременој држави постоје контролни органи који су независни и нису под патронатом Владе и да они раде посао који чува све, па и оне на власти.

РСЕ: Други проблем је да ли је ВБА прикупљала податке о носиоцима правосудних функција, политичких партија и синдиката. Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић изјавио је да ако је ВБА прикупљала податке о носиоцима правосудних функција, политичким партијама и синдикатима за то није добила одобрење надлежних судова. Како да схватимо ову изјаву ако гледамо из угла онога што сте ви претходних дана изнели?

Војска нема шта да тражи у синдикатима, судству и политичким странкама

Јанковић: Сазнања која имам говоре да се то десило, као и низ других неправилности и незаконитости. Не постоји ни теоретска законска могућност да припадници ВБА прикупљају податке о раду судије. Ако постоји основ за сумњу да се судија бави недозвољеним радњама, то морају радити припадници полиције или евентуално – ако је у питању подривање безбедности Републике Србије, сарадња са страним обавештајним службама и слично – припадници Безбедносно-информативне агенције, али војска нема шта да тражи у синдикатима, судству и политичким странкама.

Претпостављам да је за очекивати да ниједна политичка странка у Србији нема паравојску којом намерава да нападне касарне, а и да је то случај, онда би се то морало наводити у прикупљеним подацима о лидерима те странке. Међутим, то се не наводи. Због тога је, наравно, председник Врховног касационог суда рекао то што је рекао, као и да је ВБА дужна да Заштитнику грађана достави све тражене податке.

Подсетићу, није само оно што је за суд недозвољено. Не постоји само суд. Суд се бави у овом случају кривичним делима, али поред њих постоје незаконистости и неправилности на штету права грађана и тиме се бави Заштитник грађана. Дакле, може се десити да није извршено кривично дело, али Заштитник има задатак да све неправилности које могу да доведу до кршења права грађана идентификује и спречи давањем препорука. Када нешто дође до суда, то је онда највиши степен опасности по друштво.

РСЕ: На шта сумњате? Са којим циљем се ради то праћење политичара, синдикалаца, судија?

Јанковић: Још једном – то су сазнања, говорим законском терминологијом,  која ја као Заштитник грађана имам дужност да проверим, с обзиром да из тих сазнања проистиче да је дошло до кршења права на приватност.

А, зашто се то ради – то је дугачка и помало спекулативна прича. Рецимо да у друштву у којем је из служби безбедности увек извирала једна врста моћи и настајала симбиоза са политиком – подсетићу да су у многим битним случајевима из наше недавне прошлости виновици били управо припадници служби безбедности – у тој симбиози и политика и службе дају и добијају нешто. Оно што политичари углавном не знају је да службе воле да буду злоупотребљене, јер то је свакако двосмерна улица.

Нисам сигуран ни да ли има довољно сазнања о томе шта закон прописује да служба може да ради. Потреба да се безбедност сведе на то ко шта о коме мисли и ко шта о коме прича, потреба да се на тај начин управља политичким животом је јако штетна и за оне који то раде и за оне о којима се ту ради.

Надам се да ће случајеви попут овог у нашем друштву створити претпоставку да се рад тајних служби уведе у демократске оквире. Тајне службе, нажалост, морају да постоје. Не можете се против претњи безбедности које саме делују тајно борити на јаван начин, али постоје јасни законски оквири и стандарди који нам гарантују да службе неће постати претња по нашу безбедност.

РСЕ: Да ли је претерано рећи да сте се Ви у тренутним околностима, а тако изгледа када се гледа са стране, нашли на удару неких од челних људи из власти?

Јанковић: У прошлости се дешавало, и ја сам тада по правилу реаговао веома јасно и видно, да се праве спискови издајника, да се људи етикетирају најгорим могућим етикетама. А знате, свугде па и у Србији, када за некога кажете да је издајник, да атакује на отаџбину, да подрива систем безбедности перфидно када је најкритичније, то је својеврстан позив на линч те особе. До сада су то углавном радиле неке групе, појединци, невладине организације, односно удружења грађана, сада се десило да такве изјаве долазе од преставника владајуће странке и истовремено од функционера, човека који је народни послник. То је, дакле, један нови моменат где ми имамо од стране неког ко јесте носилац власти такву врсту таргетирања.

Ја не верујем и не желим да верујем да ће заиста доћи до практичног угрожавања моје или било чије безбедности. То је једна страшно опасна појава и, још једном, реаговао сам када год се то дешавало раније.

Недавно је Срђа Поповић (председник Центра за примењене ненасилне акције и стратегије) био у сличној ситуацији. Њега је једна политичка организација означила као некога ко планира да изврши преврат у Србији, да атакује на демократски уређену и изабрану власт. Тада сам реаговао говорећи да или је човек то што јесте, извршио атак на безбедност Србије, онда га треба ухапсити, или неко ставља крст на његово чело и каже ’помозимо отаџбини’. Данас је неко други у тој ситуацији али то једноставно ни са које стране и ни за кога апсолутно не може да буде добро.

РСЕ: Може ли се рећи да сте такли у осињак?

Јанковић: То је мој посао. Нисам имао никакве илузије да ће се десити део од овога што се дешава, али управо због тога Заштитник грађана постоји, да би у име грађана вршио контролу рада власти. Ни једна власт не воли да буде контролисана. Питање је само како то показује. Овакви случајеви су преломни и сад се показује чему уопште служе независни контролни органи. За разлику од генералног инспектора за службе безбедности унутар Министарства одбране ја немам било кога ко може да ми нареди. Ја морам по Уставу и закону да гледам само законе и да радим то што ми је посао.

Стефановић: Не могу спречити Јанковића да објави документе

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је да не може да спречи омбудсмана Сашу Јанковића да објави било који документ који о томе постоји.

Стефановић понавља да оно што је у вези са овим инцидентом изашло из МУП-а "и што има званичан карактер могу бити само документа која су потписали осумњичени припадници Жандрамерије".

"Не постоји документ који је потписао једини орган у МУП који је надлежан за спровођење законитости ...то знају сви који су правници чак и они који нису а то је Сектор унутрашње контроле ", рекао је он.

Стефановић је рекао и да се МУП консултовао са тужилаштвом и да оно "није било за то да ми објављујемо такав документ зато што је поступак у току".

Зато сам изабран. Свестан сам тога. Није први пут да сам стављен у овакву ситуацију. Можда је ово најинтензивнији такав случај, али немам право да се жалим.

РСЕ: Ово је сада већ матрица. И ви сами примећујете да се сви који се усуде да критикују третирају као издајници. Ово што се дешава Вама је само последњи у низу примера. Уколико се ви осећате угрожено, шта онда да кажу обични градјани? Шта да кажу новинари?

Јанковић: Мислим да, као што сам рекао, мој посао јесте да водим овакву врсту битака за правни поредак и права грађана, како би се грађани осећали сигурније. Једино што грађане може учврстити у осећању безбедности и сигурности је да се у Србији поштују закони. Зато служи Заштитник градјана, да се овакве ствари изнесу на површину. Веома је битно што је јако пуно градјана, организација, медија и појединаца препознало ову ситуацију и схвата да се у овом моменту води једна од битака за учвршћивање, сазревање демократије у Србији. Имам заиста искрену наду да ће после овога, последњег у низу, можда једног од најуочљивијих и најдрастичнијих случајева, грађани Србије бити безбеднији, сигурнији, а не небезбеднији. Зато што сам сасвим сигуран да ћемо ову ситуацију увести у институционални оквир, разјаснити ономе коме није јасно, а морало би да буде јасно, шта пише у законима и да закони нису нешто што се поштује слободном вољом, већ зато што је то обавеза.

РСЕ: Министар полиције Вас је позвао да се обратите полицији уколико се осећате угроженим. Хоћете ли то учинити?

Јанковић: Не. Немам никаву намеру у овом моменту да то радим. Подсетићу како сам ја уопште рекао о чему се ради. Дакле, на изричито питање вашег колеге новинара у једном маниру детектора лажи у том моменту, питање је било ‘да ли вам је икада прећено’, рекао сам ‘да, јесте’. И не једном. Ја сам седам година заштитник грађана. Први пут када сам имао непријатну ситуацију такође је то било везано за рад органа безбедности. С друге стране, не мислим да је то тај интезитет претњи који захтева да порески обвезници плаћају обезбеђење. Сигуран сам да полиција ради свој посао и да нема потребе за посебним мерама.

РСЕ: Можете ли рећи од кога стижу претње?

Јанковић: Не. Не још једном.

РСЕ: Да ли су вербалне, писане …?

Подсетићу вас да сам ја имао и са претходном влашћу, у којој је Демократска странка имала водећу улогу, озбиљне конфликте

Јанковић: Заиста не бих говорио о томе и ништа гласније не би требало да буде него што је већ. Још једном, није кључна ствар и није први пут и плаћен сам за то да будем под притиском и чак под одређеном дозом, да тако кажем, изазова независности. Ваљда ме је као Заштитника грађана Народна Скупштина изабрала зато што је очекивала да ћу бити управо у оваквим ситуацијама способан да се одупрем томе. Можда они који су дигли руку, јер ја сам у другом мандату изабран практично једногласно, нису очекивали да ћу се овако понашати у односу на њих. Али овако Заштитник грађана мора да се понаша у односу на сваку власт. Подсетићу вас да сам ја имао и са претходном влашћу, у којој је Демократска странка имала водећу улогу, озбиљне конфликте. Условно речено конфликте, озбиљне сударе.

Неће ово бити први пут да ја објављујем документе да покажем да изјава неког званичника није тачна. Сетите се када сам поднео управо амандмане на Закон о електронским комуникацијама. Два амандмана, један да се мора прибавити одлука суда за задирање у приватност комуникације и други да Повереник за слободан приступ информацијама и заштиту података о личности може имати приступ задржаним подацима. Овај други је прихваћен, први је у Народној Скупштини одбијен, али је претходно председница парламентарне групе Демократске странке рекла да је нетачно да сам уопште поднео амандмане. Па сам ставио на сајт документ са заводним печатом Скупштине и датумом пре њене и моје изјаве. Дакле, на жалост, или на срећу, ово је очигледно неки пут који мора да прође демократија у Србији. Неки људи су се добровољно прихватили овог посла. Ја међу њима. И не сматрам да је ово за мене проблем.

Страна 9 од 45