a

3аменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи

Ни 11 година после усвајања Устава држава није обезбедила стварну службену употребу ћирилице, па нас зато радују медијски написи који најављују да ће се по том питању ипак нешто променити. На жалост, већ летимичан поглед на садржаје које поменути наслови најављују указује на суштинско неразумевање проблема увези с применом закона и доследном службеном употребом српског језика и ћириличког писма. А то је, искуство нам говори, увод и плодно тло за нове проблеме, повреде права и друштвене поделе. Издавање латиничних службених аката појединих републичких органа или неких градских служби у Београду довољно говори о апсурдности ситуације. Тој апсурдности још више доприносе објашњења према којима службена употреба ћириличког писма није обезбеђена због пропуста приликом јавне набавке или застарелости информатичке опреме која подржава само латиницу. А један од основних проблема је у томе да Република Србија нема дефинисану језичку политику.

Сама чињеница да је системски закон донет још 1991.године довољно указује на то, док податак да је овај пропис неколико пута мењан и допуњаван (последњи пут 2010), говори у прилог томе дапостоје свест о проблемима у примени и покушаји њиховог превазилажења. Међутим, проблеми не само да нису нестали, него су се повећали. Без јавне расправе, коју би морала да предводи струка, бескрајне измене и допуне самог закона очигледно су јалов посао.

Низ неспоразума настаје и због тога што нису дефинисана два различита појма- ,јавна"и „службена" употреба писма, нити је дат одговор на то какав је њихов међусобни однос. А тај проблем, уз дужно поштовање напора да се стање поправи, не могу решити појединачне локалне самоуправе. Пре свега зато што кад се говори о српском језику и ћириличком писму у називима привредних субјеката, односно фирми, говори се о јавној, а не о службеној употреби. Поред тога, дефинисање та два појма и њиховог међусобног односа није у надлежности локалних самоуправа, а поготово не оних нпр. на територији централне Србије које називе улица,што јесте службена употреба, исписују латиницом и такво поступање правдају недостатком финансијских средстава. То нас доводи до још једне чињенице, а то је да службена употреба српског језика и ћириличког писма, или језика и писма неке мањине - кошта. Зато се не може прописати само обавеза, без обезбеђивања начина на који ће се за то прикупити средства. У Србији суштински није решено ни питање службене (не)употребе латинице. Оно се у овом тренутку креће у веома широком распону. На једном крају је став да је „све уређено" (што је најчешћи одговор државних органа које Заштитник грађана контролише), а односи се на једну једину реченицу из Закона о службеној употреби језика и писама-„. ..латинично писмо на начин утврђен овим законом". При томе се губи из вида да је истовремено, другим посебним законима, омогућена употреба латинице нпр. дасе подаци о презимену и имену могу, на лични захтев подносиоца, у обрасцу личне карте уписати поред ћириличког и на латиничком писму, ако за то постоје техничке могућности. У средини тог распона налази се, рецимо, проблем да порески обвезници неких београдских општина решења о порезу добијају исписана латиницом, што је незаконито. На сасвим супротном крају је пракса да се само примена латиничког писма, а не и свих правила језика и писма неке националне мањине, сматра његовом службеном употребом. Мада се у медијима помињу нормативне активности у овој области, Заштитник грађана, као орган који у поступку доношења прописа даје мишљење у границама својих надлежности, још није примио одговарајући акт. Можемо само да очекујемода ће се овог пута питању службене употребе српског језика и ћириличког гшсма, језика и писама националних мањина, као и латинице, посветити онолико времена и квалитетне јавне расправе колико ово важно питање за грађане,државу и друштво у целини заслужује.

 

Извор Бета

Заменица заштитника грађана Гордана Стевановић изјавила је да је Закон о спречавању насиља у породици, чија примена почиње данас, значајан нормативни оквир за спречавање насиља над женама и децом, али да је изузетно важна улога оних који ће примењивати одредбе тог закона.
„Оно што би Закон требало да донесе је институционална размена информација између свих система који се баве заштитом жена жртава насиља, што раније нисмо имали. Имали смо протоколе који су обавезивали надлежне институције да међусобно размењују информације“, рекла је агенцији Бета Гордана Стевановић.
Она је навела да Закон о спречавању насиља у породици јасно прецизира сарадњу тужилаштва, полиције и свих оних који су у систему заштите жене жртава насиља и деце.

„Имамо хитну меру исељења насилника из стана што раније нисмо имали. Обично је жена која је трпела насиље партнера, напуштала домаћинство. Онда је била прича да ли имамо Сигурне куће где можемо да сместимо жену. Сад се насилник исељава из стана“, казала је Гордана Стевановић.
Она је додала да је и до сада постојао солидан нормативни оквир и да су службеници могли да реагују адекватно.

„Међутим, пракса из искуства заштитника грађана је да иако је све прописано и нормирано, поступајући службеници нису преузимали све оно што им је закон давао у надлежност. Закон неће сам по себи решити многе проблеме. Он је значајан алат, али бих акценат ставила на поступајуће службенике“, рекла је Стевановић.

Опширније...

Новинарка: Антонела Риха
30. мај 2017.

Велики број притужби Заштитнику грађана почиње речима „знам да нисте надлежни за мој проблем, али ја ипак се вама обраћам јер ви сте једина институција за коју сматрам да може да нам помогне“. Ако је то одређени индикатор погледа и доживљаја државних институција у Србији, онда то није добро – вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић о годишњем извештају Заштитника грађана за прошлу годину у емисији Нецензурисано на Телевизији Шабац.

Снимак емисије можете погледати на следећем линку
https://www.youtube.com/watch?v=pQCfddhHDrg&feature=youtu.be&t=1m28s 

аутор Радмила Марковић

Београд - Републички геодетски завод и Служба за катастар непокретности Савски венац нису у потпуности сарађивали са заштитником грађана током контроле, а на основу које је и утврђено да су поменуте државне институције незаконито избрисале из евиденције катастра два објекта фирме „Транспорт Перони д.о.о" у Херцеговачкој улици још пре него што их је „Миленијум Тим" порушио.

Наиме, према речима заменице заштитника грађана Владане Јовић, која је и водила поступак контроле, они су се одазвали састанку и доставили информације и изјашњења заштитнику грађана, али њихови искази нису садржали одговоре на сва питања заштитника грађана, нити су доставили сву тражену документацију.

- То је изискивало поновна обраћања заштитника грађана у тежњи да се чињенице везане за конкретан случај потпуно и благовремено утврде и прикупи сва релевантна документација. На пример, Служба за катастар непокретности Савски венац је пропустила да нам достави релевантне информације од значаја за поступак контроле, као што су стање у листу непокретности непосредно пре извршеног увиђаја на терену, а копију решења о упису јавне својине и брисању објеката притужиоца из евиденције катастра непокретности доставила је заштитнику грађана тек 7. априла, наводи за Данас Владана Јовић.

У извештају Заштитника грађана између осталог стоји да је Служба за катастар непокретности Савски венац Републичког геодетског завода грубо повредила право притужиоца, као власника на мирно уживање имовине, будући да о увиђају које је извршило службено лице Катастра није обавестило фирму „Транспорт Перони д.о.о". Упитана да ли утврђивањем свих незаконитих радњи Службе за катастар непокретности постоје и елементи кривичне одговорности, саговорница Данаса истиче да Заштитник грађана није надлежан да то утврђује. Како је навела, то што Заштитник грађана утврди да поступање органа није било правилно или сагласно закону, не подразумева априори елементе неког инкриминисаног дела.

- Такве поступке воде други надлежни органи по посебним процесним законима. Имајући у виду да се препоруке Заштитник грађана увек објављују и да су доступне, како најширој јавности тако и свим државним органима, то ако надлежни орган процени да у неком поступању органа коме је Заштитник грађана утврдио неправилно или незаконито поступање постоје елементи инкриминисаног поступања, може и дужан је да поступа - рекла је Јовић.

Заштитник грађана је већ препоручио Републичком геодетском заводу - Служби за катастар непокретности Савски венац да притужиоцу достави решење о упису јавне својине, као и да, без одлагања, утврди одговорност службених лица за учињене пропусте у поступку брисања објеката притужиоца из евиденција катастра непокретности, као и да у року од 60 дана о томе обавесте Заштитника грађана.
Јовић очекује да ће препоруке бити испоштоване и да неће имати судбину претходних препорука у вези са рушењем објеката у Савамали од пре годину дана.

- Увек очекујемо да органи јавне власти отклоне недостатке у свом раду и тиме унапреде свој рад и омогуће грађанима да ефикасно остваре своја права и на закону засноване интересе, јер то од њих тражи и очекује Устав и закон. Та очекивања су у више од 75 одсто случајева испуњена. О непоступању по препоруци, Заштитник грађана обавештава јавност и Народну скупштину у редовном годишњем извештају. Надамо се да ова препорука неће имати судбину претходне препоруке која се односи на случај Савамала, већ да ће се РГЗ и СКН руководити искључиво стручношћу, професионалношћу и интересима грађана, поручила је заменица Заштитника грађана.

Након објављивања извештаја Заштитника грађана Републички геодетски завод огласио се саопштењем, у коме је навео да поступају по Уставу и законима, као и да ће „настојати да спрече да овај предмет добије политичку конотацију кроз непотпуне и нетачне информације пласиране јавности, које стварају утисак правне несигурности и неповерења у органе јавне власти. Поштујући институцију Заштитника грађана и овлашћења која су јој дата, Републички геодетски завод ће и у предметној ситуацији, предузети мере у складу са законом, поручили су из РГЗ.

Страна 2 од 47