a

Аутор: Р. Марковић

Положај старијих у Србији је изузетно тежак и за многе од њих безнадежан. Овакво стање последица је општег сиромаштва друштва као и све веће кризе традиционалних моралних вредности која наше друштво задњих пар деценија прожима. Највећи број старијих прима мизерно мале пензије, које су недовољне да би обезбедиле, често и голу егзистенцију, а често су приморани да својим финансијама издржавају већ одрасле потомке, каже за Данас заменица заштитника грађана Владана Јовић.

У чему се види њихов положај? Да ли су и у којој мери нарушена њихова права као грађана?

Низак животни стандард узрокује нарушавање права, пре свега из области економске, социјалне и здравствене заштите. Често су лекови ти које сами себи укидају како би обезбедили храну и платили комуналне услуге. Партиципација за многе од тих неопходних лекова за њихова примања је често сувише велика.

Решавање здравствених проблема који су свакодневица у том животном добу је отежано а често и изузетно тешко. Смањење запослених у здравству и социјалној заштити често онемогућава свим грађанима а посебно старијима одговарајућу здравствену заштиту. Потребе за социјалним услугама су велике јер су старији суграђани све усамљенији и све слабији а комплексне здравствене тегобе онемогућава им да се самостално брину о себи. Нажалост социјалне услуге су у свом рудименту и недовољно и неравномерно су распоређене на територији Србије.

Поред недовољно средстава које локалне самоуправе улажу у развој истих, миграције младих из руралних средина ка градовима или пак ван земље, у потрази за послом, додатно отежавају живот старијих суграђана у тим срединама. Становништва је ту све мање, посебно младих, самим тим ни потребне подршке.

Да ли се старији људи обраћају Заштитнику грађана и због чега?

Старија лица се обраћају Заштитнику грађана, али не у мери која би показала тежину проблема са којима се суочавају. Они су недовољно информисани о својим правима, као и о томе коме и где се могу обратити ако су им права ускраћена.

Истрошени свакодневном борбом са здрављем и егзистенцијом, често немају ни снаге да се боре за своја права, нити верују да могу шта да промене. Навикли су да ћуте и да се много не жале јер се осећају као терет деци која већ воде тешку битку за своју егзистенцију и егзистенцију своје деце. Неретко притужбе подносе преко деце и оне се, углавном односе, на остваривање или повреду права из области пензијског и инвалидског осигурања и социјалне заштите. Иако је по различитим истраживањима насиље у породици према овој популацији доста распрострањено, о чему говоре и подаци званичних институција (полиција, центри
за социјални рад), ретке су притужбе које указују на исто.

Да ли Заштитник грађана поступио у скорије време по пријави која се тиче угрожених права старијих особа ?

У континуитету поступамо по притужбама на угрожавање права старијих и то најчешће у области пензијског и инвалидског осигурања, те је последњих година овај орган упутио неколико значајних системских препорука у овој области, Фонду ПИО. Већина њих је испоштована и остварена је доста ефикасна сарадња у овој области, са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Такође честе су притужбе на права из социјалне заштите. Једна од последњих значајних препорука системског карактера упућена је Градској управи града Београда. Заштитник грађана поступио је по притужби у којој је притужилац указао на повреду права на услугу социјалне заштите - помоћ у кући. Наложено је да притужиоцу и осталим грађанима којима је право на услугу помоћ у кући признато решењем надлежног органа, Градска управа обезбеди пружање наведене услуге, као и да се будућим корисницима наведена услуга пружи без одлагања по
правноснажности решења.

Како побољшати положај старијих?

Међугенерацијска солидарност је основ даљег развоја сваког друштва. Неопходно је да држава и друштво препознају значај моралних и интелектуалних вредности које носе наши старији, да схвате да старије генерације нису наш терет већ богатство. Приоритет државе мора бити обезбеђивање достојанственог и квалитетног живот старијима, кроз промоцију активног старења, развој сервиса подршке у социјалној заштити, и развој превентивне здравствене заштите старије популације. Посебан фокус треба бити борба и превенција деменције и шећерне болести, али и других болести које најчешће прате старење. Ово је једна мултисекторска акција коју морају сви релевантни државни и локални актери да развију и спроводе. Зато је неопходно што пре израдити Националну стратегију за старије која би плански осмислила како најефикасније, са најмање утрошених средстава и са што већим укључивањем саме популације за коју се стратегија прави, да се развију политике као и да се исте спроведу.

И држава и друштво морају бити свесни да демографска кретања како у свету тако и код нас иду у правцу све старијег друштва, и да уколико се ова чињеница на време не спозна као битан фактор економских, социјалних и образовних политика, економски развој друштва биће све упитнији, сиромаштво друштва све веће, а што наравно за собом директно утиче и на лепезу права грађана и ниво остваривања истих.

Савет за старије особе

Најавили сте оснивање посебног Савета старијих особа. Чиме ће се бавити и шта мислите о најавама Град Београда да оснује исти Савет?

Савет Заштитника грађана за старије, имаће саветодавну улогу. Циљ је да помогне институцији Заштитника грађана тако што би указивао на реалне проблем са којима се сусрећу наши старији грађани, чиме би исти постали видљивији, те кроз деловање ове институције и сарадње са другим надлежним органима омогућило ефикаснији рад на унапређивању остваривање права старијих лица.

Сматрам да је идеја Града Београда да оснује овај савет одлична, јер се на тај начин унапређује партиципација грађана у доношењу одлука и активностима Града које се односе на услуге овој групи грађана.

 

 

Политика, 6. август 2017. године

aуторка: Биљана Баковић

Треба мењати Закон о заштитнику грађана, али после свеобухватног сагледавања проблема и без постављања икаквих рокова, прво је што примећује Зоран Пашалић после две недеље на овој функцији, на коју је дошао с места председника Прекршајног апелационог суда. Све промене, како истиче, треба да иду у правцу веће самостал ности и независности ове институције и, најважнијег, већег ауторитета заштитника грађана. Јер, углавном, учинак заштитника грађана се бази ра на његовом ауторитету. Тако је у свим земљама које дуже имају ову институцију него ми, наглашава Пашалић у разговору за „Политику". Раније је већ рекао да се препорукама и саветима често не може много постићи, па се намеће питање да ли онда заштитник грађана треба да има већа овлашћења у изрицању санкција.

Опширније...Кад сам то рекао, мислио сам да препоруке често нису најделотворније. Најоптималнија је медијација, контакт између „сукобљених" страна. Заштитник грађана је ту посредник који треба да реши те ствари ако може без доласка у фазу препорука. А када дођемо до крајње фазе, а то су санкције, да се види да ли постоји могућност и до које мере треба увести санкцију, да се заштитник грађана не би оптеретио да ради посао неког другог државног органа. И да то, нормално, не би утицало на оно што је и предвиђено да буде заштитник грађана, а то је прво да делује својим ауторитетом.

Мислите ли да ћете успети да изградите такав ауторитет, с обзиром на почетак вашег мандата? Опозиција и део медија су вас дочекали на нож, испливало је штошта, од година студирања, просека оцена, до некакве приче о стриптиз бару...

Ништа није испливало с обзиром на то да тај део моје биографије стоји на сајту Прекршајног апелационог суда седам година, а пре тога на сајту органа за прекршаје две године. Што се тиче „дочекивања на нож", волим да кажем - они који су ме предложили и који су говорили лепо о мени, њих је стварно било пријатно слушати, оне који су били против мог избора и који су говорили „лоше" о мени било је корисно слушати. Да одговорим конкретно на питање, не сматрам да ће то утицати на мој ауторитет. Ауторитет се гради годинама упорним радом и резултатима тог рада. Навикао сам на то и ништа ми то није страшно. А што се тиче стриптиз клуба - никада нисам био власник, сувласник, нисам имао никаквих, ни фактичких ни правних удела на територији Београда, Србије или на територији оне раније Југославије. Нећу да улазим у то, нити ми је значајно, ко је то пласирао и с којим циљем.

Када говорите о потреби изградње ауторитета ове институције, да ли то значи да Саша Јанковић није им ао довољан ауторитет?

О томе не бих да говорим. Он је сада политичка личност. Држећи се стриктно Закона о заштитнику грађана, у члану 10 а, заштитнику грађана и његовим заменицима није дозвољено да дају политичке изјаве. Говорити о политичкој личности је већ давање политичке изјаве. А никада не можете довољно да изградите ауторитет ако не постоји иницијатива која се односи на сталне промене набоље. Тек онда ћете добити праву меру ауторитета.

Ако не можете да говорите о Јанковићу јер је политичка личност, да ли то значи да у будућности не ћете говорити ни о премијеру, председнику, министрима...? И они су политичке личности.

Тако је, они јесу политичке личности, али су и функционери и због тога је потребна измена и допуна Закона, потребан је баланс, а то је говорити о функционерима кроз оно што они раде, а не о њима као о личностима. Дакле, о њиховим конкретним акцијама, делатностима, поступцима.

Можете ли макар да кажете да ли сматрате да су познати случајеви Савамала и Парада поноса добро вођени?

Што се тиче случајева у овој институцији, за мене су сви случајеви у заштитнику грађана исти. Они јесу медијски интересантни, највећим делом је то оно што је таргетирало те случајеве, али као што сам радио у суду било је и ту медијски интересантних случајева, али их нисам издвајао, него су сви били подједнако третирани - тако ће бити и овде.

Да ли ћете можда ипак с посебном пажњом у наставку пратити упрађо ова два случаја, будући да су изазвала толику пажњу и полемику у јавности у претходном периоду?

Пратићу све случајеве подједнако, па и те. А што се тиче самог догађаја, врло добро знате да је том проблематиком баве надлежна тужилаштва и судови. Опет се позивам на Закон, у овом тренутку заштитник грађана нема ингеренцију над судовима, односно, не може да контролише судове и тужилаштво. Можда ће се то у будућем периоду изменити.

Али, МУП није поступио по препоруци заштитника грађана да открије ко је дао налог да се полиција оне ноћи не одазове на позив грађана?

МУП није поступио има томе више од годину дана. Средство које је стајало на располагању је наведено у члану 20. Закона о заштитнику грађана, а то је јавно тражење разрешења функционера. Томе има годину и по дана, ја сам овде само 14 дана. То вам довољно говори.

И нико није тражио, па нећете ни ви?

Ја не кажем да нећу радити оно што ми је по закону обавеза да урадим. Напротив. Моја мера су закон и Устав.

Промена Закона је и начин да се оствари ваша жеља да имате мању плату?

Ако на апропријацији за плате заменици и заштитник грађана, значи нас петоро, имамо једну трећину од укупног фонда плата, а 90 запослених две трећине, ако је просечна плата запослених у овој институцији пет пута мања од плате заштитника грађана, ако имате институцију која треба да контролише друге институције, што значи да буде кадровски добро оспособљена, онда морате да имате ако не најбоље а оно заиста квалитетне људе. Не кажем да их овде нема, напротив, има их. Питање моје плате је мој лични чин, оно се односи само на мене...

Не и на ваше заменике?

Не. На тај начин сам хтео да скренем пажњу на ово што сам вам претходно рекао. Плата заштитника грађана јесте регулисана законом, чланом 36, али тамо стоји да заштитник грађана „има право" на плату председника Уставног суда. Кад кажете да неко има право то не значи да он увек мора да се користи својим правом.

А шта још желите да поручите када кажете да је плата заштитника грађана непристојно висока? Да ли треба да се осете прозваним или повређеним гувернерка НБС, људи из Контроле летења, друге независне контролне институције, председник и судије Уставног суда...?

Не значи то. Говорим само о институцији на чијем сам челу, желећи да промовишем институцију. Ово није демагогија, институција је та која треба да јача, она је битна, а не персонал на решења. Дакле, бавим се сопственом институцијом која има за циљ да штити широку област људских права и желим да то подигнем на највећи могући ниво. А другим институцијама нека се баве други.

Кад помињете кадрове у овој институцији, да ли сте већ нешто мењали?

Не.

Повереник Родољуб Шабић, с којим треба да се договорите о заједничком кандидату за члана Одбора Агенције за борбу против корупције, каже да неће одустати од ранијег предлога да то буде Вида Петровић Шкеро. Можете ли се договорити?

Кад људи седну и изнесу аргументе до неког закључка ће се свакако доћи. Господин Шабић је до скоро био на одмору, ја ћу га контактирати и ми ћемо сести и разговараћемо о томе.

Оптимиста сте?

Увек сам био оптимиста.

Занимљива чињеница у вези с вама је да сте „преживели" реформу правосуђа, били сте председник Прекршајног апелационог суда у време власти ДСа па после за време СНСа. Неки мисле да је то знак вашег квалитета и способности, други - ваше прилагодљивости, као што се с тим доводи у везу и ваш прелазак из скупштине Црвене звезде у скупштину Партизана...

Кад кажете прилагодљивост, сматрам да то није лоша особина, ако није у циљу сопственог пробитка. Ако је у циљу институције на чијем челу се налазите и чији развој желите, онда то има сасвим друго тумачење. Уосталом, добронамерни ће, ако пажљиво читају моју биографију, видети шта су моји сарадници заједно са мном учинили за Прекршаје. Кад сам дошао, то је био један орган где су и судије и они који су руководили могли бити смењени, како смо се ми шалили, сваког четвртка на седници владе. Сада су прекршаЈни судови део правосудног система. Једино што нисам успео да променим, али иза мене остају бољи од мене, они ће то променити - то је да се изједначе с платама са осталим судијама.

Шта вам је била основна мотивација да се прихватите функције заштитника грађана?

Као што у судским поступцима често волим да извршим медијацију и помирим људе тамо где је то могуће (не говорим о казненим поступцима), тако мислим да тај неки јаз који постоји треба покушати решити мирним путем. Није ни мени проблем, верујте, да јавно иступам с нечим што је медијски интересантно. Овде је много случајева, лако их је пробрати и себе експонирати на тај начин. Али не знам колико је то добро за грађане Србије, односно за институцију заштитника грађана.

Свесни сте да ће такав став многи протумачити као најаву да се нећете сукобљавати с властима?

Ко хоће да гледа, слуша и да разуме - разумеће.

Да ли можете да поведете више рачуна о правима радника у Србији, можете ли да помогнете да ти људи имају неки пристојнији третман?

Право на рад је право које је гарантовано Уставом, као и сва остала права. Мени је врло значајно то право и мислим да му треба посветити већу пажња. Грађани у притужбама заштитнику грађана указују на повлашћене послодавце који не извршавају своје обавезе исплате зарада и доприноса за социјално осигурање. Велики број радника у Србији ради на црно, а положај радника, како наводе у притужбама, додатно отежава и неефи касно поступање инспекције рада и недовољно развијена сарадња органа надлежних за заштиту права по основу рада и социјалног осигурања. При том, можемо говорити и о положају самих послодаваца. У овој земљи постоји регистровано близу 240.000 предузетника, који обично немају више од неколико запослених, али опет долазимо до броја од милион грађана Србије који раде. Њихов третман код послодаваца, без обзира на то колико је тај послодавац велики, значајан, на сваки начин значајан, треба подједнако третирати. Заштитник грађана ће се у будућем периоду бавити и овим проблемом, али тек кад буде имао јасне параметре.

Опширније...Увешћу за сада један дан у месецу, по потреби и чешће, Дан заштитника грађана, када ћу директно разговарати са грађанима о њиховим проблемима. Правници у пријемној служби Заштитника грађана примају грађане сваки дан, али они понекад желе да виде и руководиоца институције и њему да представе своје проблеме.

Пише: Катарина Живановић

Директан контакт грађана и омбудсмана може само ојачати поверење у ову институцију, што ми је и један од зацртаних циљева, каже за Данас новоизабрани заштитник грађана Зоран Пашалић, упитан да појасни изјаву дату нашем листу да ће врата заштитника грађана "од сада бити отворена свим грађанима". Он није желео да се осврће на рад бившег омбудсмана Саше Јанковића, наводећи да ће у свом будућем раду увести јасне критеријуме као "одбрану од политике".

* И даље остаје мистерија како је дошло до тога да ви будете кандидат СНС за заштитника грађана. Испуњавате законске услове, али их испуњавају и други бројни адвокати и судије. Зашто је СНС предложила баш Вас? Како је дошло до контакта и договора између вас?

- Моју кандидатуру за функцију заштитника грађана и процедуру која је потом уследила, не бих назвао мистериозним, већ напротив, јавним и транспарентним чином, који је у потпуности извршен у складу са законском регулативом. Одлуку да прихватим кандидатуру нисам лако донео, свестан, пре свега одговорности коју са собом носи. Разговарао сам са више чланова владајуће коалиције која ме је предложила, СНС, СПС, СДПС, ЈС, ПУПС, ПС, СПО, ПСС и СВМ, који су сматрали да одговарам овој функцији. Предложен сам на скупштинском Одбору, а потом сам изгласан на пленуму Народне скупштине од стране 142 посланика.

Почаствован сам што сам управо ја изабран од стране већине посланика и верујем да је за овакву одлуку посланика одлучујућа била моја радна каријера, на коју сам изузетно поносан, посебно на функцију председника Удружења судија прекршајних судова. Сложићу се са вама да међу мојим колегама има изврсних стручњака, али расправу ко је бољи експерт међу нама, скоро 3.000 судија и неколико хиљада адвоката сматрам, и то не само у овом случају, излишном.

Опширније...

Опширније...

Извор: Б92

Након јучерашње трагедије испред Центра за социјални рад у Раковици, још једног злочина у низу, поставља се питање одговорности.

Заменица заштитника грађана за родну равноправност и права детета Гордана Стевановић у Кажипрсту је говорила управо о овој теми и о низу институција које су у ланцу одговорности.

"Здравствени систем, центри за социјални рад, МУП, Тужилаштво, правосудни систем, свако има своје надлежности и задатке када добију податке да неко трпи насиље", рекла је она.

Према извештају заштитника грађана из 2016. поводом 14 случајева убистава жена, омбудсман је спровео поступке контроле и у чак 12 утврдио пропусте у раду надлежних органа и служби.

Утврђено је, између осталог, да се насиље квалификује као породични проблеми и брачни сукоби па се не испитује, да се мере у случају пријаве насиља у породици и партнерским односима не предузимају или се то чини на неодговарајући начин и неблаговремено. Утврђено је и да полиција, центри за социјални рад и здравствене установе не размењују информације, од којих су неке виталне за заштиту жртве, не проверава се увек да ли пријављени за насиље има оружје, жртва се упућује да сама води поступке.

Заштитник грађана је том приликом упутио 45 системских препорука за њихово отклањање Министарству унутрашњих послова, Министарству за рад, Министарству здравља и Покрајинском секретаријату за социјалну политику, демографију и равноправност полова. Ипак, на упућене препоруке нису одговорили сви, каже Стевановићева.

"Ми смо организовали састанак и позвали све њих, где смо говорили шта смо уочили у њиховом раду. То су системске препоруке и нешто не може да се промени за 15 дана, али смо се договорили да нас обавештавају о томе шта су урадили. Добили смо информације од Министарства здравља и Министарства рада. Од МУП-а нисмо добили повратне информације", рекла је она.

Једна од препорука је била и надзор у центрима за социјални рад, како би се утврдили пропусти.

"Код свих институција слични пропусти, наша жеља је била да покажемо управо који су то пропусти били. Када дође жртва насиља, ако они то не препознају као насиље, ако га минимизирају, неће бити предузето оно што треба", додала је она. Додаје да прву грешку прави "први службеник", ако не препозна насиље.

"Један систем треба да обавештава други систем. Ако се тачно зна у систему шта ко ради, зар није природно да размењују информације", рекла је она.

Снимак интервјуа, који је водила Сузана Трнинић, можете погледати овде

Страна 2 од 49
Neurontin prevents the development of convulsions by suppressing the excitability of the brain neurons. It is used for monotherapy, or as part of a combined epilepsy treatment scheme. Neurontin Online - Gabapentin without prescription The disadvantage of the medicine is the slow duration of the therapeutic effect. The peak of the action is gained in 30-60 minutes. Ventolin Inhaler Albuterol