a

Извор: Бета, 15.03.2017.

Опширније...Вршилац дужности заштитника грађана Милош Јанковић изјавио је данас да у 2016. није остварен напредак у медијског сфери, а да је рад заштитника обележио случај тзв. анализе ризика у Министарству унутрашњих послова, којим је спречено да 1.500 радника остане без посла.

Када је у питању слобода изражавања и медија, није дошло до значајних помака на боље у односу на претходни извештајни период, рекао је агенцији Бета Јанковић који је данас предао Скупштини Србије извештај за 2016. годину.

Јанковић је као један од индикативних случајева у области медија издвоји случај ТВ Апатин. Та телевизија је објавила снимке на којима се види да је отет један одборник, а епилог објављивања таквих снимака јесте да је ускраћено финансирање те станице, да је велик број чланова редакције раскинуо радни однос и да је та телевизија пред гашењем, рекао је Јанковић.

Јанковић је рекао да је са становишта заштитника више догађаја обележило 2016. годину, међу којима је најпознатија Савамала, али је издвојио случај тзв. анализе ризика у којем је било покушано да у МУП-у отказе добије више од 1.500 полицијских службеника на начин који није утемељен у закону.

"Правовременом реакцијом заштитника, то је осујећено и радници који су били пребачени на очигледно непотребна радна места изменом систематизације враћени су на посао", рекао је Јанковић.

Он је казао да извештај омбудсмана за 2016. годину "није краћи од претходног", што, како је рекао, може указивати на степен повреда права грађана које су начињене неадекватним поступањем органа управе.

"Били смо суочени са изазовом који се састојао у томе да је заштитник грађана који је руководио овом институцијом 10 година поднео оставку фебруара ове године", рекао је Јанковић.

По његовим речима, заштитник грађана постао је током претходних 10 година "институција у коју грађани имају поверења и један од најзначајнијих јемаца заштите људских права".

"Поверење грађана исказано је кроз чињеницу да се у претходних 10 година заштитнику обратило око 150.000 грађана, у 2016. око 20.000 грађана", навео је Јанковић.

Он је додао и да је током сачињавања извештаја постојала "одређена непријатност" што Скупштина, упркос обавези која проистиче из њеног пословника, до сада није разматрала два претходна извештаја.
"Очекујемо у наредном периоду да ће данас достављени извештај Народна скупштина разматрати не само у оквиру својих одбора, већ и у пленуму пред очима јавности", казао је вршилац дужности омбудсмана.

Јанковић је рекао да је током 2016. било бројних оспоравања постигнућа рада заштитника, што је било изражено кроз медијску кампању у којој су учествовали највиши државни функционери.

"Морам да укажем и на то да су државни службеници и руководиоци институција показали висок степен свести и да упркос једном лошем окружењу у којем смо живели и радили током 2016. да је сарадња тих државних службеника са заштитником била јако добра", рекао је Јанковић.

Он је рекао да је то на крају резултирало поприлично охрабрујућим податком да је више од 80 одсто препорука заштитника извршено и испуњено онако како је заштитник грађана рекао да то треба да се уради.

Аутор: Сандра Петрушић

У јавним оспоравањима нашег рада изражавано је чуђење зашто критикујемо рад органа власти када смо добро плаћени. Да ли се то очекује да за плату, макар била „велика“, прећуткујемо оно на шта бисмо морали да реагујемо
Оставка Саше Јанковића би свакако представљала добру вест по режим и могућност да се на његово место доведе неко ко се баш и неће толико трудити да контролише пропусте власти, да се којим случајем није догодила у термину када је ваљало затворити Скупштину и ућуткати посланике. Док период „не требају нам опозициони посланици“ не прође, ако икада прође, нови омбудсман неће бити изабран. До тада ће његову функцију обављати Милош Јанковић, досадашњи заменик заштитника грађана за заштиту права лица лишених слободе и руководилац Националног механизма за превенцију тортуре. Као неко ко је лично извршио контролу МУП-а након Савамале сигурно није неко коме се власт баш обрадовала, а самим тим ни притисак на институцију није попустио.

У предлогу резолуције о напретку Србије европски парламентарци су затражили да се власт суздржи од напада на заштитника грађана. Зар 10 година након оснивање институције ЕУ мора да је брани од власти?
На једној од седница скупштинског одбора поједини посланици који припадају владајућој већини приговорили су ми да нису задовољни радом заштитника грађана. Указао сам им да ме њихов став охрабрује, јер је то исто говорила и претходна власт. Такве реакције су разумљиве, логично је да власт није одушевљена тиме што је неко критикује, нарочито када се за утврђене пропусте пружају чврсти аргументи. Али, на непримерене нападе оштро су реаговале међународне организације од којих зависи пут наших даљих европских интеграција, а које су до сада указивале на значајна постигнућа Србије на бројним пољима. Очигледно је да је Србији направљена непотребна штета. Имајући у виду да је неодрживо да се истовремено промовишу добијене похвале и игноришу пристигле критике, органи власти морају без одлагања да однос према заштитнику грађана успоставе и одрже како то прописују Устав и закон.

Да ли мислите да су напади били усмерени на Сашу Јанковића или на саму институцију?
Не бих улазио у то у којој мери је напад имао лични карактер, нити који су разлози за то, али је очигледно да негативна медијска кампања која је спроведена током последњих годину дана прети да остави далекосежне последице по институцију заштитника грађана. Мислим да је Србија данас на прекретници, у смислу да ли ће бити омогућен опстанак контролних институција које ће са правом носити ознаку независности. А рад заштитника грађана, као и било ког другог органа, подложан је критици и власт је имала могућност да пред Народном скупштином покрене расправу да ли он своју функцију обавља стручно и савесно. Уместо тога, током претходних годину дана били смо сведоци медијске кампање усмерене на оспоравање резултата рада заштитника грађана, у којој су интензивно учествовали највиши државни функционери. Посебно забрињава што је у медијској хајци заштитнику грађана и његовим сарадницима накачена етикета издајника и страних плаћеника. Није пријатно носити тај терет, а сигурно сам далеко већи патриота од свих оних који се у том погледу ударају у груди.

С обзиром на то да настављате посао те „непопуларне контроле“, какве нападе очекујете на вас?
До сада није било директних напада па мене, пити јавног оспоравања. Међутим, доживео сам неколико некоректности, између осталог што су појединци из органа власти, по сопственом признању „спроводећи налоге одозго“, осујетили моје даље ангажовање у једном међународном телу. Такође, актуелна је и опструкција да ми се изда путна исправа која ми је неопходна за одлазак на један изузетно важан скуп. То је некоректно, јер су такве исправе издаване у бројним, мање оправданим случајевима. Забрињавајуће би било ако такви поступци представљају одмазду због мог досадашњег рада, али до даљег, увераваћу себе да је све то само резултат сплета околности.

Од извршне власти смо углавном слушали да институција није радила ништа сем што је „политичарила". Ако је тако, зашто су многи државни органи пристајали да буду „саучесници“ у том политичарењу и поступали по препорукама?
Институција заштитника грађана је стварана годинама, њен рад је прожет интензивном сарадњом са органима власти и резултирао је хиљадама спроведених поступака и упућених препорука, које су прихватане од стране органа. И, што је најважније, у преко 80 одсто случајева су спроведене. Ако органи власти већ десет година поступају у складу са хиљадама његових препорука, потпуно је нелогично то што највиши државни функционери оспоравају рад заштитника грађана. Нагласио бих да је однос државних службеника и средњег нивоа власти према заштитнику грађана у протеклих десет година био изузетно добар и користим прилику да им захвалим на разумевању и оствареној сарадњи.

МУП је често усвајао ваше препоруке, али је постао прилично ратоборан после извештаја о Савамали. Шта се променило?
Неколико дана након догађаја у Савамали у ноћи 24. и 25. априла, спровео сам надзор над радом Полицијске управе за Град Београд. Обавио сам разговоре са руководиоцима и полицијским службеницима, прибавио релевантну писану документацију, као и снимке телефонских разговора дежурних оператера са грађанима. Потом је сачињен извештај и акт у коме је заштитник грађана утврдио значајне пропусте у раду полиције и упутио препоруке за отклањање утврђених недостатака. Проблем настаје након упознавања јавности са нашим налазима. Од тада је изостала сарадња свих надлежних органа поводом тог случаја. Индикативно је да таква реакција власти није уследила у бројним истоврсним поступцима које је спроводио заштитник грађана, што указује на посебну везу власти са овим случајем. Та повезаност се огледа и кроз медијску хајку која је покренута против заштитника грађана, а у којој су учествовали највиши државни функционери. У јавности је месецима случај минимизиран причама о некакве „три бараке“, уз манипулације типа зна се - не зна се ко стоји иза свега. Данас, када је прошло десет месеци, доведени смо у ситуацију да су ноћно рушење у Савамали и нечињење полиције постали минорни у односу на новонастали проблем, у смислу да је мање битно шта се десило у ноћи 24. и 25. априла од тога шта се све није десило од тог момента до данас, а морало је. Наиме, Сектор унутрашње контроле МУП, који је надлежан да контролише поступање полицијских службеника, није остварио своју улогу. Забрињава и то да заштитнику грађана, а ни широј јавности нису познати било какви помаци учињени од стране тужилаштва. Невероватно делује податак да је тужилаштво навелo да полиција није остварила законом прописану сарадњу, уз тврдње да је тужилаштво у тој ситуацији немоћно.

Можда је стварно немоћно?
То није тачно. Сходно важећим прописима, постоје механизми и Тужилаштво је требало да их користи. Тужилаштво је то које спроводи истрагу, а свако ометање истраге које може бити и нечињењем од стране полицијских службеника који не поступају по налогу тужиоца, нешто је што је требало санкционисати кривично или дисциплински у оквиру полиције, а по захтеву тужилаштва. Изостанак реакције надлежних органа у случају Савамала и напади на заштитника грађана поводом тога што је утврдио бројне незаконитости, имају за последицу реакцију међународних организација. Игнорисањем случаја Савамала од стране надлежних органа, Србија је доведена у неповољан положај на међународном плану и оптерећена још једном препреком на путу њених интеграција.

Захтевали сте од МУП-а да поводом Савамале уради унутрашњу контролу, а МУП вас је игнорисао. Шта сад?
Један од највећих недостатака важећег Закона о полицији представљају одредбе које се односе на Сектор унутрашње контроле МУП. Осим што нису јасно опредељене његова надлежност и процедуре, значајна слабост је то што је рад Сектора у потпуности под ингеренцијом министра полиције. То значи да коначну одлуку о томе да ли ће се конкретан случај испитати или не доноси министар. Неспровођење контроле поступања полицијских службеника у случају Савамала указује да таква воља није постојала. Заштитник грађана није орган власти, он нема могућност принудног извршења својих препорука, тако да му једино преостаје да упозна јавност о упућеним препорукама, као и њиховом спровођењу или неспровођењу.

Чему можемо да се надамо када ова и оваква власт буде бирала нове људе који ће бити на челу контролних институција, а које су до сада опстајале само због интегритета оних који су их водили?
Индикативно је да је у бројним јавним оспоравањима нашег рада изражавано чуђење зашто критикујемо рад органа власти, када смо добро плаћени. Вероватно да промотери таквих ставова полазе од себе, од тога како би се они понашали да су на нашем месту. Очигледно је да не желе да прихвате да је контрола рада органа власти посао заштитника грађана и нису свесни да су њихова залагања усмерена на непоштовање закона.
Имајући у виду предстојећи избор новог омбудсмана, а у догледно време и његових заменика, поставља се питање да ли се од њих очекује да за плату, макар била „велика" као и плата њихових претходника, прећуткују оно на шта би морали да реагују. Мислим да је то тренд који је већ успостављен и који ће полако бити проширен на сва друге носиоце контролних функција. Очигледно је настојање да величина плата носилаца контролних функција буде обрнуто пропорционална њиховој спремности на критику. Отпор наведеном може представљати једино знање, упорност и достојанство појединца, али све то, нажалост, губи на значају ако је стомак гладан.

Да ли је покушај да се уведе дечји омбудсман део стратегије у којој се „подобнима" даје могућност да контролишу државне институције?
Та идеја је бесмислена. Када говоримо о увођењу посебног дечјег омбудсмана, пре свега треба имати у виду досадашња изузетна постигнућа заштитника грађана управо у области заштите права детета. Увођење посебног дечјег омбудсмана оправдава се потребом веће заштите права детета. Из тога проистиче, као апсурд, да се органи власти чија је дужност да обезбеде ту заштиту залажу за нови, наводно бољи механизам који треба да их контролише. Унапређење права се постижу бољим радом органа власти, а не променама оних који треба да их контролишу и свакако не у складу са жељама оних који треба да буду контролисани. Осим тога, наведена идеја је у супротности са прокламованим опредељењем за смањење броја агенција и тела. Имајући у виду величину наше земље и њене административне апаратуре, потпуно је нецелисходно успостављати нови орган. У том погледу, евентуална сагласност оних који су задужени да брину о буџету Србије била би скандалозна. Далеко смисленије и оправдано би било да се повећају кадровски капацитети заштитника грађана и законом пропише повећана аутономија рада заменика заштитника грађана у области права детета. Напред наведени аргументи учвршћују ме у уверењу да мотив предлагача није да се унапреди заштита права детета, већ да се остваре интереси промотера такве идеје, како би народ рекао – да се удоме одређени појединци. Већ су кренула нагађања ко ће бити руководилац тог органа. Очигледно је да им је једино то битно.

Извор Бета

Опширније...Заменик заштитника грађана који обавља функцију заштитника грађана Милош Јанковић оценио је да је од рушења Савамали већи проблем шта све није урађено након сазнања о дешавањима у Херцеговачкој улици у Београду.

"Далеко већи проблем, што је парадоксално, од тога шта се десило те ноћи, јесте то да од тог дана када се то деси или од препоруке заштитника грађана коју објави, до дана данашњег, бар са аспекта надлежности заштитника и информација које су заштитника грађана доступне, ми немамо било који други податак", рекао је Јанковић интервјуу агенцији Бета .

Он је додао да је у медијима речено да полиција није поступала по захтеву тужилаштва и да се поставља питање шта је сектор унутрашње контроле учинио по питању испитивања да ли су полицијски службеници поступали у складу са захтевом тужилаштва.

"Ми смо отворили и водимо поступак Савамале. Сматрамо да је од одлучног значаја и то питање шта је учињено од интерних контролних механизама", рекао је Јанковић.

Јанковић је додао да заштитник грађана добија потпуне информације у већини случајева које је водио, а да су Савамала и још неколико случајева изузеци и да управо они "отежавају једну спознају да органи Републике Србије сарађују са заштитником грађана".

Он је додао да је непотребно "да се ствари прикривају од заштиника грађана или да се информације по захтеву заштитника њему не доставе".

Јанковић је поновио да је сарадња са полицијом била добра, а на питање какав је однос са државним службама после оставке омбудсмана Саше Јанковића, он је казао да је сарадња са и до сада била добра, посебно на нижем нивоу, са људима са којима је та институција комуницирала поводом притужби упућеним на рад државног органа.

Он је као проблем навео то што је доведена у питање сарадња са највишим државним органима.

"Институције до сада и сада изражавају пуну сарадњу са заштитником грађана. Оно што је проблем, што се појавило у последње време, то је питање сарадње највиших државних органа, руководилаца органа управе у односу према заштитнику грађана", рекао је Јанковић.

Он је додао да је план да се сарадња са неким министарствима унапреди, а успостави са оним органима са којима је дошло до застоја у сарадњи.

"Однос извршне власти према заштитнику грађана показује с једне стране степен поштовања закона и Устава, са друге стране има значајну детерминанту културе односа сарадње међу држ органима. Очекујем да ће сарадња тамо где је била добра бити настављена, тамо где није била довољна, или није била остваривана, да ће се хитно успоставити", рекао је Јанковић.

Говорећи о броју притужби које добија заштитник грађана, Јанковић је рекао да је тај број у порасту за око 20 одсто, да је у 2015. години било око 5.000 притужби, а у 2016. години 6.000 притужби, док је се неформални број обраћања заштитнику грађана креће око 15.000 или 16.000.

"Велики број притужби је усмерен на рад органа које заштитник грађана не може да контролише. Два су виђења те ситуације да грађани нису довољно информисани и да грађани у великом броју притужби где није надлежан заштитник наглашавају: 'Ви сте једина институција којој сматрамо да је умесно да јој се обратимо'", рекао је Јанковић.

Власт у Србији не жели било који корективни фактор и свако ко има било какву критичку опаску или, као ја, дужност да контролише рад органа власти, бива проглашен за страног плаћеника, домаћег издајника или опозицију, изјавио је ФоНету Заштитник грађана Саша Јанковић.

Као саговорник у серији интервјуа "Без рукавица", Јанковић је указао да власт у Србији не жели ни парламентарну контролу, ни независно судство, ни независне контролне институције, ни слободне медије, нити невладин сектор.

Поводом Међународног дана људских права, Јанковић је констатовао да 2016. година ни у Србији, ни у другим земљама Европе, неће остати упамћена по поштовању људских права. Према његовом објашњењу, економска криза, миграције и рат у Украјини, као и одлука Велике Британије да изађе из ЕУ, негативно су утицали на примену стандарда у тој области.

У Србији многи грађани још не осећају ефекте бројева и процената које слушамо. Ја сам сигуран да су ти бројеви тачни, али још се велики број грађана осећа економски исцрпљено и на самом рубу егзистенције, напоменуо је Јанковић, који је, као велики проблем, означио и правну несигурност. Чињеница да није баш сасвим извесно да ли ће закони да важе у свакој прилици и да ли ће да важе подједнако за сваког, без обзира на то да ли је ближе или даље од власти, ствара осећај неправичности, па се грађани брину и за будућност и за достојанство, објаснио је Јанковић.

Говорећи о притужбама грађана у 2016.години, он је констатовао да се сваке године број притужби повећава, али да њихова структура углавном остаје иста. Грађани се жале на тешкоће у остваривању економских И социјалних права, али и на рад администрације која троши време и новац грађана, често објашњавајући зашто нешто не може, а не и како може да се уради, прецизирао је Јанковић.

Грађани се суочавају са проблемима у свим областима живота, од остваривања права на здравствену заштиту, до питања легализације имовине...То су ствари које нас чине незадовољним, предочио је Јанковић. У таквим околностима многи кажу зашто бих ја био принципијелан и радио све по пропису, када други, који се тога не придржавају, боље пролазе? Зашто не бих и ја кренуо пречицом? Нажалост, када пречица постане главни пут, онда се можда може брже стићи, али где стижемо сви као друштво и да ли је то оно што смо желели, нисам сигуран, указао је Јанковић.

Он жали и што Влада Србије чека да препоруке које даје служба Заштитника грађана добије и у документима Европске комисије, уместо да пре тога реагује, на основу налаза домаћег државног органа. На моју велику жалост, рекао је Јанковић, Европска комисија много више узима у обзир резултате рада ове куће, него што то ради, барем видно, Влада Србије. Много бих више волео када би се у документима Владе Србије, стратегијама и акционим плановима, позивали на извештаје нашег националног државног органа, него да чекамо да Европска комисија то констатује, рекао је Јанковић.

Према његовој оцени, огромни су проблеми и у медијима, који не проистичу првенствено из економске ситуације, него из тога што власти у Србији не прихватају да медији буду корективни фактор. Медији су начин да грађани сазнају и добре и лоше стране сваке власти, а наше власти већ одавно желе да сакрију лосе потезе, а да преувеличавају добре, оценио је Јанковић. Он сматра да је његова обавеза да на међународном плану укаже на то да се у Србији гасе медији, међу којима и медији на језицима мањина.

Јанковић је објаснио да његово бављење медијима није израз колегијалности, услед чињенице да је и сам био новинар, већ дужност као Заштитника грађана, имајући виду да је слобода медија услов за остваривање права грађана на благовремено и тачно информисање. Медији немају слободу ради себе самих, него да би слободно грађанима презентовали информације на основу којих они могу да доносе одлуке на изборима и не само на изборима. Гашење медија по Србији погађа новинаре, али много веће штетне последице има за грађане Србије и по цело друштво, упозорио је Јанковић.

Упитан о критикама извршне власти да не ради добро, да се понаша као опозиција и не штити права грађана, Јанковић је узвратио да не жели да одговара на критике које се износе на увредљив начин и уз нетачности и подсетио да је његова дужност, по Уставу, да контролише рад органа власти. Извршна власт сматра да је њен посао да критикује мој рад, иако Устав и закони кажу нешто друго, истакао је Јанковић и оценио да би било боље да извршна власт ради заједно са Заштитником грађана на унапређењу положаја грађана.

По питању кандидатуре за председника Републике, мислим да сам толико пута то поновио, да је и мени мрско причати. Када одлука за то дође на дневни ред, тада ће бити донета, све друго је беспредметно, поручио је Јанковић. Он је нагласио да је посвећен послу Заштитника грађана, али и да је свестан да су, на основу његовог досадашњег рада и вредности које је заступао, створена нека очекивања.

Било шта да будем радио, нећу променити вредности које заступам, обећао је Јанковић, који верује у вредности записане у Уставу Србије и то, не само као обудсман, него и као грађанин. Јанковић је подсетио да су те вредности владавина права, поштовање људских права и социјална правда и напоменуо да у Уставу пише да је на њима Србија саздана.

Осврћући се на рад Заштитника грађана, Јанковић је оценио да је Србија у протеклих 10 година добила институцију која је у стању да битно утиче на начин рада државе, али не и да га промени, јер то зависи од извршне власти. Мој посао је да детектујем проблеме, упозорим на њих и предложим начин њиховог решења, али извршна власт има алате да промени начин на који ради, рекао је Јанковић.

Он је оценио да Србија данас има институцију за коју се зна, не само у земљи, него и ван ње, да ради независно, то јест ни по политичким, ни по интересним везама, и да коригује рад органа власти. Грађани имају поверења у ову институцију, што говори да Србија није осуђена на недемократске начине владавине, сматра Јанковић, који је уверен да је институција Заштитника грађана показала да владавина права и људска права нису апстракција и да могу да буду важан фактор у животима људи.

Ефикасност поступања у препорукама од преко 80 одсто доказује да вреди ово што радимо и да има смисла, истакао је Јанковић.

Упитан шта његова служба није добро радила у протеклих 10 година, Јанковић је одговорио да се показало да је увек грешио када није довољно упорно у јавности износио неправилности које је утврдио, погрешно рачунајући да ће их власт исправити без превелике галаме. Када год сам тишином пружао простор извршној власти да коригује своје понашање, она то није радила. Само када сам у јавност износио неправилности на највидљивији начин, онда се нешто дешавало. Једна од последица тога су и напади на мене лично, али су се ствари мењале, рекао је Јанковић.

Много тога зависи од наредног Заштитника грађана кога ће Народна скупштина изабрати, предвидео је Јанковић и додао да тај човек може имати другачији приступ проблемима него он и да нико неће моћи да оспори његово право да другачије сагледава метод рада. Садржина рада би, међутим, морала да буде иста. Неправилност је неправилност и незаконитост је незаконитост, предочио је Јанковић. Према његовим речима, у институцији Заштитника грађана ради више од 80 стручних, мотивисаних и, како се показало, непоткупљивих људи. Они су гарант да ће та институција наставити да ради у интересу грађана, ако на место Заштитника седне неко добронамеран и стручан, нагласио је Јанковић.

Упитан о иницијативи посланика највеће странке у власти за смањење плате Заштитнику грађана, Јанковић је одговорио да то сматра маркетиншким потезом и да је 2005. законом уређено да плата Заштитника буде у висини примања председника Уставног суда.

У прошлости се дешавало да се то не поштује и да плата буде мања, али се нисам бунио. Чини се да неко мисли да, ако Заштитник грађана има велику плату, да је прима да би ћутао, а ја управо сматрам да је обавеза Заштитника грађана да буде изузетно гласан, објаснио је Јанковић. Мада, нисам од оних који сматрају да је плата једини или довољан услов за независност, оценио је он и подсетио да је, и када му је плата била незаконито смањена, радио на потпуно исти начин. Мислим да је то потпуно беспотребно губљење енергије времена и да је прављење позоришта од Народне скупштине последње што нам треба, закључио је Јанковић.

Страна 2 од 45