a

Поводом недавног убиства у Центру за социјални рад, о насиљу над женама говоре Наташа Јовић, помоћница генералног секретара стручне службе Заштитника грађана,  и Тања Игњатовић из Аутономног женског центра. Разговор, који је је водила Светлана Лукић, можете погледате овде

ИНТЕРВЈУ НЕДЕЉЕ - Милош Јанковић в. д. заштитника грађана
Разговарале Биљана Бојић и Катарина Благовић
Kurir, 18. јун 2017. године, страна 6


Редари на митингу нису овлашћени да примењују физичку силу над грађанима. Уверен сам да у Србији постоји јасна свест да нико никога не сме да бије, а то се односи и на насиље према политичким неистомишљеницима

Милош Јанковић, в. д. заштитника грађана, каже да му та функција, коју је преузео у фебруару, неће бити одскочна даска за улазак у политику, као његовом претходнику Саши Јанковићу, с којим је у Канцеларији омбудсмана сарађивао од 2008. Очекује добру комуникацију с будућим премијером Аном Бмабић и објашњава зашто није остварио сарадњу с њеним претходником Александром Вучићем нити присуствовао полагању његове пиедседничке заклетве. Упозорава да редари на протестима нису овлашћени да примењују силу над грађанима, да се налогодавци и извршитељи рушења објеката у Савамали морају открити...

Јесте ли разочарани што Скупштина три године није разматрала извештаје заштитника грађана?
- Није овде у питању разочарање. Реч је о томе да Скупштина треба да разматра годишње извештаје заштитника грађана зато што је то тако прописано. Та обавеза проистиче из Закона о Народној скупштини, као и њеног Пословника о раду. Имајући у виду да је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти, као пример осталима, она мора да поступа законито и правилно. Скупштина не сме да представља место где се крше прописи.

Како је дошло до тога да парламент крши прописе?
- Очигледно да постоји неспремност да се пред очима јавности, расправом о извештајима заштитника, оствари утврђена контролна функција Скупштине, која је дужна да надзире законитост рада Владе и органа државне управе, као и да прати поштовање остваривања људских права.
Да ли је посао заштитника грађана у ствари рударски, пошто „против себе" имате практично целу владајућу коалицију?
- Мислим да је настали проблем, који заиста отпжава наш рад, у великој мери резултат неразумевања мандата заштитника грађана. Такође, томе су допринеле и бесмислене инсинуације да његови налази представљају пуку критику уперену против власти. У том контексту индикативно је често упућивано, реторичко питање „зашто је заштитник грађана толико критичан према органима власти кад има добру плату". Дакле, замера му се што ради свој посао. Упркос томе, заштитник мора да истраје у остваривању своје надлежности. Дужан је да настави да бескомпромисно указује на недостатке у раду органа јавне власти са циљем унапређења њеног будућег поступања, и то кад је лоша, да више не буде лоша, а кад је добра, да буде још боља!
Да ли ће и вама, као и вашем претходмкуСаши Јанковићу, ова фиинкдја бити одскочна даска за бављење политиком?
Не.
Како видите његову одлуку да уђе у политику?
- Поносан сам на значајне резултате сарадње коју смо остварили. Можда је најбољи показатељ то да и данас, кад он више није заштитник, та институција и даље функрионише у пуном кападтету. Одлука да уђе у политику је његова, али сматрам да су томе у великој мери допринеле околности у којима се нашао.

Каква је била сарадња са Вучићем у време кад је он био премијер, а ви сте преузели дужност заштитника грађана?
- Није остварена, мислим да није било ни времена за то.

Какву сарадњу очекујете с Аном Брнабић?
- Очекујем успешну сарадњу.

Нови председник државе је на Андрићевом венцу непуне три седмице. Како оцењујете почетак његовог председниковања?
- Заштитник није надлежан да оцењује рад председника. Прописи налажу да треба да сарађују.

Какву заштиту грађани могу да очекују након што је председник практично оправдао батинање обезбеђења СНС на скупу одржаном у дану кад је полагао заклетву?
- У вези с дешавањима тог дана, наглашавам да су организатори јавних скупова дужни да ангажују редарску службу како би обезбедили окупљање грађана и то на начин којим би се предупредило било какво насиље или недолично понашање. Међутим, та лица нису овлашћена да примењују физичку силу над грађанима. То је надлежност полиције, која је дужна да примени своја овлашћења у законом прописаним случајевима, између осталог у случају нарушавања јавног реда и мира. Скренуо бих пажњу да полиција не сме да буде неми посматрач дешавања, нарочито ако се пред њеним очима примењује насиље над грађанима.

Показује ли се тиме да шеф државе не познаје законе сопствене земље (законе о полицији, јавном окупљању...) и(ли) да их чак крши подржавајући извршиоце?
- Заштитник није надлежан да даје такве оцене. Указао бих да је у нашем друштву присутна пракса да проблеме умножавамо, а сукобе распирујемо уместо да покушавамо да их решавамо и смирујемо антагонизме.

Чему грађани да се надају кад председник државе маше фотографијом пребијеног учесника контрамитинга на којем је он наводно у припитом стању, а у ствари је то слика из представе? Уосталом, све и да је пијанац, да ли тиме шаље поруку да је у реду да се такви људи туку?
- Уверен сам да у Србији постоји јасна свест да нико никога не сме да бије. То се односи и на насиље према политичким неистомишљеницима. Мислим да у промоцији оваквог става посебну обавезу имају државни фиункционери, јавне личности, медији и сви они који су у ситуацији да дају одређени допринос.

 На ком нивоу је заштита грађана у Србији кад министар полиције Небојша Стефановић без пресуде и било каквог поступка означи председника „Адрија медија групе“ Александра Родића као криминалца и рекеташа?
- Заштитник је у протеклим годинама надлежним органима упутио велики број препорука да у изјавама за јавност не повређују претпоставку невиности, односно да појединце или групе не означавају као извршиоце кривичних дела ако то није утврђено на начин како је предвиђено Уставом Србије, међународним конвенцијама, пресудама Европског суда за људска права и бројним домаћим кривичноправним и другим прописима. Нико не сме да се означи кривим ако то није утврђено правоснажном судском одлуком. Скренуо бих пажњу на то да повреду претпоставке невиности одређеног лица не оправдава чак ни околност да је накнадно правоснажно утврђена његова кривица.

Зашто полиција и тужилаштво седе скрштених руку кад осуђеник Сретен Јоцић из Забеле најављује у недељнику Вучићевог кума да се спрема убиство Александра Родића?
- Недопустива је еуфорија јавне деструкције, која иде и до најава убистава. Наше друштво треба да направи избор хоће ли се бавити хајкама, разрачунавањем и претњама или будућношћу и оним што чини бољитак за грађане. Поражавајуће је што може бити кратак пут од оног што је најављено на насловној страни таблоида до вести у црној хроници истих новина.

НИСАМ БИО НА ПОЛАГАЊУ ЗАКЛЕТВЕ
Јесте ли били на полагању заклетве Вучића?

- Нисам, јер сам био на раније договореном службеном путу. Позив ми је стигао тек неколико сати пре полетања авиона, кад је било касно за било какву промену. Сматрам да заштитник грађана, као и представници свих других државних органа треба да присуствују тако значајним догађајима. Надам се будућој бољој организацији и међусобном уважавању институција.

О Савамали
МОРАЈУ СЕ ОТКРИТИ НАЛОГОДАВЦИ РУШЕЊА
Верујете ли да ће икад бити откривени налогодавци и извршитељи рушења у Савамали?
- За Србију је веома важно да буду откривени непосредни извршиоци рушења у Савамали, организатори и налогодавци, они који су полицији наложили да ништа не чини, као и одговорни полицијски стужбеници који су тада дежурним полицајцима дали налог да не поступају по позивима грађана. Још је важније утврдити ко је одговоран што се о томе ћути више од годину дана, односно што није познато шта су надлежни органи - полиција и тужилаштво - чинили тим поводом.

Проблеми
ГРАЂАНИ СЕ ЖАЛЕ НА ЛОШУ УПРАВУ
Шта сте навели у извештајима као највеће проблеме?
- Наглашено је да је стање права грађана и даље обележено неповољном економском ситуацијом и недостатком правне сигурности. Најављене и спроведене активности органа власти на унапређењу општег стања још увек нису довеле до жељених резултата. У прилог томе је чињеница да се заштитнику највећи број грађана обраћа поводом кршења социјалних и економских права. Осим тога, трећина свих обраћања односи се на тзв. лошу управу, пре свега неблаговремен рад администрације, немаран однос према послу и очигледно погрешну примену права.

Вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић

Зашто Скупштина Србије, супротно прописима, није ставила на дневни ред ни претходна два годишња извештаја заштитника грађана који садрже оцену поштовања права грађана и податке о уоченим недостацима у раду органа управе као ни извештаје других значајних независних органа

Народна скупштина још није разматрала Годишњи извештај заштитника грађана за 2016. годину, иако јој је достављен још пре три месеца. Имајући у виду да Скупштина није ставила на свој дневни ред ни претходна два годишња извештаја, као ни извештаје других значајних независних органа, оправдано је страховање да ни овај извештај неће бити разматран.

То намеће питање зашто је важно да Скупштина разматра годишње извештаје заштитника грађана. Пре свега, зато што је то тако прописано. Та обавеза проистиче из Закона о Народној скупштини, као и њеног пословника о раду Скупштина је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти, те мора, као пример осталима, да поступа законито и правилно. Осим тога, расправом о извештајима заштитника грађана остварила би се Уставом и Законом утврђена контролна функција Скупштине, која је дужна да надзире законитост рада Владе и органа државне управе, с једне стране, као и да прати поштовање остваривања људских права, с друге стране.

Други, не мање битан разлог неопходности разматрања годишњих извештаја заштитника грађана је у томе што ти извештаји, осим података о његовим активностима, садрже и општу оцену поштовања права грађана, податке о уоченим недостацима у раду органа управе, као и предлоге за побољшање положаја грађана у односу на органе управе. То су драгоцени подаци. За народне посланике је од суштинског значаја и они су по логици ствари заинтересовани да се суоче са налазима надлежног органа који, сходно свом мандату, системски прати поштовање права грађана и контролише законитост и правилност рада органа јавне власти.

У Годишњем извештају заштитника грађана је наглашено да је стање права грађана и даље обележено неповољном економском ситуацијом и недостатком правне сигурности. Најављене и спроведене активности органа власти на унапређењу општег стања још увек нису довеле до жељених резултата. У прилог томе је чињеница да се заштитнику највећи број грађана обраћа поводом кршења социјалних и економских права. Такође, трећина свих обраћања односи се на тзв. лошу управу, пре свега неблаговремени рад администрације, немаран однос према послу и очигледно погрешну примену права. Пошавши од тога да је напред наведеним околностима изложен сваки грађанин, у тој ситуацији нарочито су погођени припадници рањивих група.

У Србији није успостављен функционалан систем отклањања неправилности у раду органа јавне власти. Недостаје ефикасан систем који би обезбедио да се контрола рада органа власти примарно остварује на нивоу непосредно надлежних органа, као и коришћењем прописаних правних лекова пред органима управе и правосуђа. Немајући доступну и делотворну могућност да проблем изложе и реше на тај начин, грађани се у већини случајева обраћају заштитнику као првој, а не последњој контролној инстанци.

Упркос неостваривању прописане интеракције између заштитника грађана и Скупштине, али и других органа јавне власти, охрабрује да су у протеклом периоду државни службеници и већина руководилаца органа управе успели да одрже достигнути ниво изузетно добре сарадње са заштитником. Преовладала је свест о доприносу његових препорука за унапређење заштите права грађана, тиме и запослених у органима управе.

Неопходно је да Скупштина што пре, најпре на надлежним одборима, а затим и на пленарној седници, приступи разматрању Годишњег извештаја заштитника грађана. Нажалост, остваривање наведеног отежавају присутне инсинуације да налази заштитника представљају пуку критику уперену против власти. У том контексту, индикативно је често упућивано, реторичко питање „зашто је заштитник грађана толико критичан према органима власти кад има велику плату?”

3аменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи

Ни 11 година после усвајања Устава држава није обезбедила стварну службену употребу ћирилице, па нас зато радују медијски написи који најављују да ће се по том питању ипак нешто променити. На жалост, већ летимичан поглед на садржаје које поменути наслови најављују указује на суштинско неразумевање проблема увези с применом закона и доследном службеном употребом српског језика и ћириличког писма. А то је, искуство нам говори, увод и плодно тло за нове проблеме, повреде права и друштвене поделе. Издавање латиничних службених аката појединих републичких органа или неких градских служби у Београду довољно говори о апсурдности ситуације. Тој апсурдности још више доприносе објашњења према којима службена употреба ћириличког писма није обезбеђена због пропуста приликом јавне набавке или застарелости информатичке опреме која подржава само латиницу. А један од основних проблема је у томе да Република Србија нема дефинисану језичку политику.

Сама чињеница да је системски закон донет још 1991.године довољно указује на то, док податак да је овај пропис неколико пута мењан и допуњаван (последњи пут 2010), говори у прилог томе дапостоје свест о проблемима у примени и покушаји њиховог превазилажења. Међутим, проблеми не само да нису нестали, него су се повећали. Без јавне расправе, коју би морала да предводи струка, бескрајне измене и допуне самог закона очигледно су јалов посао.

Низ неспоразума настаје и због тога што нису дефинисана два различита појма- ,јавна"и „службена" употреба писма, нити је дат одговор на то какав је њихов међусобни однос. А тај проблем, уз дужно поштовање напора да се стање поправи, не могу решити појединачне локалне самоуправе. Пре свега зато што кад се говори о српском језику и ћириличком писму у називима привредних субјеката, односно фирми, говори се о јавној, а не о службеној употреби. Поред тога, дефинисање та два појма и њиховог међусобног односа није у надлежности локалних самоуправа, а поготово не оних нпр. на територији централне Србије које називе улица,што јесте службена употреба, исписују латиницом и такво поступање правдају недостатком финансијских средстава. То нас доводи до још једне чињенице, а то је да службена употреба српског језика и ћириличког писма, или језика и писма неке мањине - кошта. Зато се не може прописати само обавеза, без обезбеђивања начина на који ће се за то прикупити средства. У Србији суштински није решено ни питање службене (не)употребе латинице. Оно се у овом тренутку креће у веома широком распону. На једном крају је став да је „све уређено" (што је најчешћи одговор државних органа које Заштитник грађана контролише), а односи се на једну једину реченицу из Закона о службеној употреби језика и писама-„. ..латинично писмо на начин утврђен овим законом". При томе се губи из вида да је истовремено, другим посебним законима, омогућена употреба латинице нпр. дасе подаци о презимену и имену могу, на лични захтев подносиоца, у обрасцу личне карте уписати поред ћириличког и на латиничком писму, ако за то постоје техничке могућности. У средини тог распона налази се, рецимо, проблем да порески обвезници неких београдских општина решења о порезу добијају исписана латиницом, што је незаконито. На сасвим супротном крају је пракса да се само примена латиничког писма, а не и свих правила језика и писма неке националне мањине, сматра његовом службеном употребом. Мада се у медијима помињу нормативне активности у овој области, Заштитник грађана, као орган који у поступку доношења прописа даје мишљење у границама својих надлежности, још није примио одговарајући акт. Можемо само да очекујемода ће се овог пута питању службене употребе српског језика и ћириличког гшсма, језика и писама националних мањина, као и латинице, посветити онолико времена и квалитетне јавне расправе колико ово важно питање за грађане,државу и друштво у целини заслужује.

 

Страна 3 од 49
Neurontin prevents the development of convulsions by suppressing the excitability of the brain neurons. It is used for monotherapy, or as part of a combined epilepsy treatment scheme. Neurontin Online - Gabapentin without prescription The disadvantage of the medicine is the slow duration of the therapeutic effect. The peak of the action is gained in 30-60 minutes. Ventolin Inhaler Albuterol