a

Извор Бета

Заменица заштитника грађана Гордана Стевановић изјавила је да је Закон о спречавању насиља у породици, чија примена почиње данас, значајан нормативни оквир за спречавање насиља над женама и децом, али да је изузетно важна улога оних који ће примењивати одредбе тог закона.
„Оно што би Закон требало да донесе је институционална размена информација између свих система који се баве заштитом жена жртава насиља, што раније нисмо имали. Имали смо протоколе који су обавезивали надлежне институције да међусобно размењују информације“, рекла је агенцији Бета Гордана Стевановић.
Она је навела да Закон о спречавању насиља у породици јасно прецизира сарадњу тужилаштва, полиције и свих оних који су у систему заштите жене жртава насиља и деце.

„Имамо хитну меру исељења насилника из стана што раније нисмо имали. Обично је жена која је трпела насиље партнера, напуштала домаћинство. Онда је била прича да ли имамо Сигурне куће где можемо да сместимо жену. Сад се насилник исељава из стана“, казала је Гордана Стевановић.
Она је додала да је и до сада постојао солидан нормативни оквир и да су службеници могли да реагују адекватно.

„Међутим, пракса из искуства заштитника грађана је да иако је све прописано и нормирано, поступајући службеници нису преузимали све оно што им је закон давао у надлежност. Закон неће сам по себи решити многе проблеме. Он је значајан алат, али бих акценат ставила на поступајуће службенике“, рекла је Стевановић.

Опширније...

Новинарка: Антонела Риха
30. мај 2017.

Велики број притужби Заштитнику грађана почиње речима „знам да нисте надлежни за мој проблем, али ја ипак се вама обраћам јер ви сте једина институција за коју сматрам да може да нам помогне“. Ако је то одређени индикатор погледа и доживљаја државних институција у Србији, онда то није добро – вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић о годишњем извештају Заштитника грађана за прошлу годину у емисији Нецензурисано на Телевизији Шабац.

Снимак емисије можете погледати на следећем линку
https://www.youtube.com/watch?v=pQCfddhHDrg&feature=youtu.be&t=1m28s 

аутор Радмила Марковић

Београд - Републички геодетски завод и Служба за катастар непокретности Савски венац нису у потпуности сарађивали са заштитником грађана током контроле, а на основу које је и утврђено да су поменуте државне институције незаконито избрисале из евиденције катастра два објекта фирме „Транспорт Перони д.о.о" у Херцеговачкој улици још пре него што их је „Миленијум Тим" порушио.

Наиме, према речима заменице заштитника грађана Владане Јовић, која је и водила поступак контроле, они су се одазвали састанку и доставили информације и изјашњења заштитнику грађана, али њихови искази нису садржали одговоре на сва питања заштитника грађана, нити су доставили сву тражену документацију.

- То је изискивало поновна обраћања заштитника грађана у тежњи да се чињенице везане за конкретан случај потпуно и благовремено утврде и прикупи сва релевантна документација. На пример, Служба за катастар непокретности Савски венац је пропустила да нам достави релевантне информације од значаја за поступак контроле, као што су стање у листу непокретности непосредно пре извршеног увиђаја на терену, а копију решења о упису јавне својине и брисању објеката притужиоца из евиденције катастра непокретности доставила је заштитнику грађана тек 7. априла, наводи за Данас Владана Јовић.

У извештају Заштитника грађана између осталог стоји да је Служба за катастар непокретности Савски венац Републичког геодетског завода грубо повредила право притужиоца, као власника на мирно уживање имовине, будући да о увиђају које је извршило службено лице Катастра није обавестило фирму „Транспорт Перони д.о.о". Упитана да ли утврђивањем свих незаконитих радњи Службе за катастар непокретности постоје и елементи кривичне одговорности, саговорница Данаса истиче да Заштитник грађана није надлежан да то утврђује. Како је навела, то што Заштитник грађана утврди да поступање органа није било правилно или сагласно закону, не подразумева априори елементе неког инкриминисаног дела.

- Такве поступке воде други надлежни органи по посебним процесним законима. Имајући у виду да се препоруке Заштитник грађана увек објављују и да су доступне, како најширој јавности тако и свим државним органима, то ако надлежни орган процени да у неком поступању органа коме је Заштитник грађана утврдио неправилно или незаконито поступање постоје елементи инкриминисаног поступања, може и дужан је да поступа - рекла је Јовић.

Заштитник грађана је већ препоручио Републичком геодетском заводу - Служби за катастар непокретности Савски венац да притужиоцу достави решење о упису јавне својине, као и да, без одлагања, утврди одговорност службених лица за учињене пропусте у поступку брисања објеката притужиоца из евиденција катастра непокретности, као и да у року од 60 дана о томе обавесте Заштитника грађана.
Јовић очекује да ће препоруке бити испоштоване и да неће имати судбину претходних препорука у вези са рушењем објеката у Савамали од пре годину дана.

- Увек очекујемо да органи јавне власти отклоне недостатке у свом раду и тиме унапреде свој рад и омогуће грађанима да ефикасно остваре своја права и на закону засноване интересе, јер то од њих тражи и очекује Устав и закон. Та очекивања су у више од 75 одсто случајева испуњена. О непоступању по препоруци, Заштитник грађана обавештава јавност и Народну скупштину у редовном годишњем извештају. Надамо се да ова препорука неће имати судбину претходне препоруке која се односи на случај Савамала, већ да ће се РГЗ и СКН руководити искључиво стручношћу, професионалношћу и интересима грађана, поручила је заменица Заштитника грађана.

Након објављивања извештаја Заштитника грађана Републички геодетски завод огласио се саопштењем, у коме је навео да поступају по Уставу и законима, као и да ће „настојати да спрече да овај предмет добије политичку конотацију кроз непотпуне и нетачне информације пласиране јавности, које стварају утисак правне несигурности и неповерења у органе јавне власти. Поштујући институцију Заштитника грађана и овлашћења која су јој дата, Републички геодетски завод ће и у предметној ситуацији, предузети мере у складу са законом, поручили су из РГЗ.

Опширније...Србији су потребни центри за ментално здравље у оквиру локалних самоуправа, како бисмо побољшали положај особа са менталним сметњама и омогућили њихов живот у заједници, изјавио је ФоНету вршилац дужности Заштитника грађана Милош Јанковић, уочи конференције о положају особа са менталним сметњама, која се одржава 25. и 26. маја у Београду.

Јанковић је указао да су особе са менталним сметњама посебно повредива друштвена група и то, пре свега, оне које су смештене у социјалним установама или у специјализованим психијатријским болницама. То су лица која су изолована из заједнице и у великом броју често смештена у дислоцираним установама, објаснио је Јанковић. Према његовим речима, потребно је да држава предузме ефикасне мере како би та лица могла да живе у заједници и да у њој буду збринута.То подразумева да подршка мора да буде упућена и њиховим породицама, напоменуо је Јанковић.

Многи често осуђују породице које имају чланове са менталним сметњама да не желе да се брину о њима, уочио је Јанковић, а заборављају колико то захтева посвећености. То често подразумева да неко од укућана мора да напусти посао како би бринуо о особи са менталним сметњама, нагласио је Јанковић, који сматра да држава мора да помогне и изгради систем подршке тим породицама и њиховим члановима са менталним сметњама.

У Србији се не ради довољно, све су то парцијална решења, а већ годинама нема системским помака, указао је Јанковић. Потребни су нам центри за ментално здравље у оквиру локалних самоуправа, рекао је Јанковић и објаснио да то не мора да буде у свакој од њих, већ један центар може да буде за више општина. У саставу тих центара требало би да буду психолози, психијатри и правници ради помоћи особама са менталним сметњама које су ван институција и који живе у заједници,напоменуо је Јанковић.

Он сматра да би ти стручњаци стално требало да прате какво је стање лица са менталним сметњама и да предузимају мере,у складу са тим. Не може се све сводити на ово што се данас чини, а то је да се одлучи где да се смести лице са менталним сметњама,констатовао је Јанковић. У ситуацији када се изгради систем и када тим стручњака прати стање лица са менталним сметњама, онда таква особа може да буде у заједници, а да по потреби буде упућена на лечење, рекао је Јанковић. Он је додао да би успостављање центара за ментално здравље у локалним самоуправам требало да се спроведе у сарадњи министарстава здравља и рада и социјалне политике. Проблем је и што је велики број лица са менталним сметњама смештен у социјалне установе, попут Мале Пчелице у Крагујевцу, у којима има више од хиљаду корисника, указао је Јанковић.

Према речима руководства те установе, многим лицима у њој није ту место и једини разлог за њихов боравак у социјалној установи је у томе што нема услова за њихово збрињавање у заједници. Јанковић је поручио да и деца са менталним сметњама морају да имају појачану заштиту, али да се мора водити рачуна о томе шта после, када напуне 18 година. Када се то деси, имате промену из једнг режима у други и ту је потребно системско решење како би се избегле негативне ситуације, објаснио је Јанковић.

Говорећи о активностима Заштитника, Јанковић је рекао да је његова служба покренула поступке у случају поступања комуналне полиције према ромској деци и случају односа полиције у Бачкој Тополи према сину Звездана Јовановића.

У нашрем друштву одређени догађаји нужно повлаче сврставање јавности на одређену страну. Све је то последица популизма који је, нажалост, владајући у нашем друштву, оценио је Јанковић.

Он сматра да би и случај у Бачкој Тополи, као и поступање комуналне полиције у Београду, надлежни требало да испитају, уз поштовање претпоставке невиности.

Упитан о процедури за одузимање пословне способности у Србији, Јанковић је рекао да судови морају пажљиво да решавају сваки од тих случајева и да није прихватљиво да судија доноси одлуку, а да није ни видео особу о чијој судбини одлучује.

Јанковић је нагласио да евентуално одузимање пословне способности не би требало да буде основ за смештање одређене особе у социјалне установе, то јест за лишавање слободе.

Страна 3 од 48