a

Опширније...Велики број грађана који желе да разговарају са мном лично, нису у ситуацији да дођу у Београд где се налазе канцеларије Заштитника грађана, и то углавном из финансијских разлога. Као што смо данас у посети Новом Саду, тако ћемо обићи целу Србију, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић на састанку са градоначелником Новог Сада Милошем Вучевићем.

Опширније...Заштитник грађана је са челницима Новог Сада је разговарао о решавању конкретних проблема грађана и покренута су многа питања у циљу ефикаснијег решавања проблема. Пре свега је било речи о заштити и унапређењу људских и мањинских права на локалу, а посебно о приступачности јавним установама, сервисима услуга које се пружају особама са инвалидитетом, старијим и особама са менталним сметњама, као и условима смештаја корисника у Дому Ветерник. Пашалић је представио иницијативу Учинимо насиље видљивим и истакао важност укључивања, повезивања и размене информација између свих система који се баве заштитом жена жртава насиља.

Ми смо спремни да наставимо даљу сарадњу и надам се да ћемо ићи у правцу организовања периодичних састанака по одређеним сегментима, односно по ономе што грађани истичу као њихове захтеве или притужбе, а тичу се како централног, тако и локалног нивоа, изјавио је Вучевић.

Опширније...Након пријема притужби грађана, Пашалић је одржао састанак са представницима градске управе и члановима општинског већа за социјална питања.  Једна од функција Заштита грађана, поред контролне, је и улога медијатора. Грађани се жале на конкретне ствари, а већину проблема можемо да решимо и непосредним контактима, конструктивном сарадњом између органа и институција у чијој надлежности је и њихово решавање, рекао је Пашалић и додао да грађани имају право на брзу и ефикасну администрацију. Опширније...Очекујем након прве радне посете Новом Саду успостављање редовне сарадње са свим релевантним институцијама и органима које се баве заштитом људских и мањинских права.

Опширније...Сарадња републичког са Покрајинским омбудсманом је од изузетног значаја за обе независне институције, истакнуто је на састанку Зорана Пашалића и Зорана Павловића. Тема састанка односила се на проблеме запошљавања особа са инвалидитетом, права припадника ромске заједнице и других националних мањина, жена жртава насиља у породици и родно заснованог насиља.

Опширније...Током радне посете Новом Саду, Заштитник грађана је посетио Дом Ветерник и упознао се са смештајем, здравственом заштитом, негом, васпитно образовним радом и радно-стручним оспособљавањем његових корисника. У Дому је тренутно 520 корисника различитих старосних узраста, који су смештани у одвојене јединице. Дому Ветерник, између осталог, недостају стручан кадар и неопходна помагала за непокретне кориснике.

Заштитник грађана је обављајући послове НПМ 2013. године упутио 12 препорука ради кориговање уочених недостатака у раду, а наредне године и системску препоруку која се односи на измештања корисника из Дома, обезбеђивање услова за смештај у заједницу и уподобљавање броја корисника у Дому са законом пописаном границом.

Опширније...Заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са америчким амбасадором у Београду Кајлом Скатом о заштити и унапређењу људских права у Србији. Пашалић је изразио уверење да ће јачањем владавине права и поштовањем права грађана Заштитник грађана и даље бити једна од кључних институција у овој области. Кајл Скат је рекао да ће наставити да пружа подршку институцији Заштитника грађана.

Јавна предузећа и приватни извршитељи највише муче Нишлије – чуло се данас након састанка републичког омбудсмана Зорана Пашалића са грађанима Ниша, који су дошли у Канцеларију заштитника грађана Ниша како би у директном контакту изнели проблеме које имају са органима јавне власти.

Опширније...Град Ниш у многим областима предњачи у односу на друге градове у Србији, па и у односу на главни град, изјавио је Пашалић на састанку са градоначелнком Ниша Дарком Булатовићем. Он је истакао да Ниш предњачи у решавању социјалних питања која се тичу особа са инвалидитетом, односу према старијима, инклузији мањинских група, а да су проблеми на које се грађани најчешће жале имовинске природе и спорост администрације у решавању многих питања. Челници Ниша показали су велико интересовање за иницијативу „Учинимо насиље видљивим“ и изјавили да ће дати свој допринос да ова кампања заживи и у Нишу.

Опширније...“Потребно је изаћи из града Београда и директно разговарати са грађанима. Велики број грађана са којима сам разговарао нису били у финансијској ситуацији да дођу у Београд, али су ипак дошли овде. Ово је био начин да се видим са њима и да чујем њихове проблеме“, изјавио је Пашалић, који је најавио бољу сарадњу са локалом.

Опширније...Заменици заштитника грађана Гордана Стевановић и Роберт Сепи разговарали су са представницима судова и тужилаштва, начелником Полицијске управе, градским правобраниоцем Ниша и представником Команде Копнене војске Србије о досадашњој сарадњи ових органа са институцијом Заштитника грађана и могућностима унапређења даље сарадње.

Сматрао сам да је Бујановац прво место које треба да посетим, изјавио је данас Зоран Пашалић најављујући дане омбудсмана у Србији. Радни дан је почео разговором са грађанима Бујановца у канцеларији Заштитника грађана и примањем притужби на рад органа јавне власти. Опширније...Грађани су показали велико интересовање да лично разговарају са заштитником и изнесу притужбе на рад органа јавне власти. У највећем броју указивали су на кршење социо-економских права, указујући пре свега на проблем незапослености и сиромаштва.

Опширније...На састанку заштитника грађана Зорана Пашалића са председником бујановачке општине Шаипом Камберијем било је речи о заштити и унапређењу људских и мањинских права. Основне теме разговора биле су пасивизација адреса грађана, ратификација диплома, уџбеници за ученике албанске националне мањине, двојезична јавна документа, косовске пензије, као и други проблеми који оптеређују грађане ове општине. Постигнут је договор да сви актуелни проблеми, који су у надлежностима Заштитника грађана, буду решавани у отвореним разговорима.

Опширније...„На овом састанку смо покренули много значајних питања која ћемо у будућем периоду свакако решити на задовољство свих грађана овог краја“, изјавио је Пашалић након састанка са челницима бујановачке општине.

Представници суда и тужилаштва из Бујановца и Врања представили су Пашалићу основни проблем у раду, а то је недостатак адекватног простора за рад. Како су изнели, постојећи радни простор не може у довољној мери да обезбеди неопходне услове за рад. На састанку, коме су присуствовали и представници Полицијске станице Бујановац, било је речи о заштити жена и деце, жртава насиља у току судског поступка и на који начин ови органи обезбеђују да се избегне секундарна виктимизација жртава. Опширније...Пашалић је представљајући иницијативу „Учинимо насиље видљивим“ истакао значај документовања повреда жртава насиља на суду и најавио обуку коју ће вршити судски вештаци представницима свих институција у оквиру система за спречавања насиља.

Опширније...Представници Центра за социјални рад Бујановац истакли су проблем недостатка стручњака у одређеним областима социјалне заштите, несклад између броја предмета и оних који су за њих задужени, као и нарастући економски проблеми грађана ове општине. Навели су и да је због тога, између осталог, у порасту неповерење грађана у органе који се баве социјалном заштитом.

Опширније...Састанак Зорана Пашалића са представницима цивилног сектора обележиле су теме као што су неправилности у исписивању личних имена представника националних мањина у јавним документима, незапосленост пре свега младих, јачање економске улоге жена и проблеми ромске популације. Цивилни сектор је истакао значај који имају пре свега у констатовању неправилности у раду локалне самоуправе у области заштите људских и мањинских права. Пашалић је нагласио да је сарадња Заштитника грађана са невлаОпширније...диним сектором од изузетног значаја за унапређење људских и мањинских права, али и за кориговање рада државних органа и институција.

Приликом посете ромском насељу у Бујановцу Пашалић је разговарао са његовим мештанима и на лицу места се уверио да су услови живота изузетно тешки, сиромаштво је у већем обиму у односу на остале житеље општине, да Роми и Ромкиње нису информисани о својим правима и на који начин могу да их остваре, као и да велики број деце не похађа школу. Хигијенски услови су на веома ниском нивоу тако да су сви мештани, а нарочито деца изложени великом ризику од болести и заразе. Пашалић је примио притужбе грађана који се у највећем броју односе решавање егзистенцијалних проблема.

Опширније...У Прихватном центру за мигранте Пашалић се упознао са смештајним капацитетима намењеној овој категорији становништва. Предвиђен је пријем 220 лица, од тога је попуњено 162, међу којима је велики број деце. Опширније...Ове године 23 деце из Центра је кренуло у школу, а са овом праксом ће се наставити и убудуће. Избеглицама и мигрантима су обезбеђени сви услови за достојанствен живот, смештај, храна, здравствена заштита и грејање, а формиране су и забавне радионице за децу и простор за рекреацију одраслих.

Поводом обележавања 15. октобра, Међународног дана жена на селу, Заштитник грађана подсећа на неопходност унапређивања положаја жена и девојчица са села, променом традиционалних, патријархалних стереотипа о родним улогама, омогућавањем доступности здравствених, образовних, социјалних услуга, заштитом материнства, подстицањем економског осамостаљивања и оснаживања, наслеђивања газдинстава и друге имовине, као и учешћа у политичком и јавном животу и доношењу одлука.

Опште осиромашење у друштву и све израженије економско раслојавање становништва, највидљивије је на селу и на примеру жена које на селу живе и раде. Женама на селу мора се омогућити равномернија расподела прихода, праведнији друштвени и јачи економски положај, како би живот у руралним срединама и убудуће био одржив, а права жена на селу заштићена као и права свих грађана.

„Улога жене у руралним срединама у Србији изузетно је важна, али потпуно невидљива, јер иако у обављању тешких физичких послова и преузимању обавеза не заостају за мушкарцима, само су 17.3 одсто жена власнице пољопривредних газдинстава. Куће у којима живе жене на селу су у 88 одсто случајева у власништву мушкараца, не поседују земљу у 84 одсто случајева и готово да не поседују средства за пољопривредну производњу. То је, између осталог, последица не само чврсто установљеног традиционалног начина живота, већ и чињенице да брачни пар може регистровати само једно газдинство“, истиче заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић.

Заштитник грађана у својим редовним годишњим извештајима понавља препоруке надлежним органима да треба да предузму мере како би се свим женама обезбедила приступачност здравствених услуга на свим нивоима здравствене заштите, као и право на накнаду зараде за време одсуства са рада због трудноће и порођаја женама пољопривредницама, које су носиоци регистрованог пољопривредног газдинства и женама које обављају привремене и повремене послове. Осим тога, препоручује да Влада континуирано спроводи мере и активности посвећене подизању свести јавности о родној равноправности и мере за унапређивање положаја жена. Жене чине 55 процената незапосленог руралног становништва и 74 процената неплаћених помажућих чланова пољопривредних газдинстава, док укупно 12 одсто жена са села нема здравствено осигурање, а преко 60 процената није покривено пензијским осигурањем. Такав положај жена јасно указује на њихову економску зависност из чега произилазе и други бројни проблеми са којима се сусрећу, укључујући и породично или родно засновано насиље, које често бива непријављено, нагласила је Стевановић.

Петнаести октобар установљен је као Међународни дан жена на селу Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, препознајући важну улогу и допринос жена са села у унапређивању пољопривреде и руралног развоја, обезбеђивању хране и искорењивању сиромаштва у сеоским срединама. Обележавањем тог празника указује се на тежак положај жена у руралним срединама, који најбоље илуструје податак да четвртину светске популације чине жене које живе на селу, али се у њиховом власништву налази тек два процента земље, док од свих пољопривредних прихода добијају само један одсто.

На Правном факултету Универзитета у Београду отворена је Правна клиника за еколошко право за трећу генерацију студената. На свечаности одржаној тим поводом говорили су декан Правног факултета Сима Аврамовић, генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић и професорка Правног факултета Мирјана Дреновак - Ивановић.

Страна 1 од 336