a

Опширније...Скупштина Србије изабрала је данас Зорана Пашалића за заштитника грађана Србије. Пашалић је рођен 1958. године у Београду. За његов избор гласала су 142 посланика. Пре избора је био председник Прекршајног апелационог суда у Београду. На ту функцију именован је 2010. године. За судију Прекршајног суда именован је 2003. године.

Мандат заштитника траје пет година и иста особа може највише два пута узастопно да буде бирана на ту функцију.

Омбудсман као независан орган штити права грађана и контролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Србије, као и других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења.

----

Пашалић: Вршићу функцију у складу са најбољим традицијама српског права

Новоизабрани заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да ће вршити функцију у складу са најбољим традицијама српског права и српског Устава. Пашалић је новинарима у Скупштини после полагања заклетве рекао да су свим грађанима врата отворена и да ће моћи да дођу у инститицију заштитника грађана, буду саслушани и да ће им се помоћи у складу са овлашћењима и позитивним прописима и Уставом Србије.

"Познати конституционалиста Алексис де Токвил рекао је да је Устав ледена вода која хлади политичку моћ и гледаћу да у оквиру те флоскуле и делујем", казао је Пашалић.

Поступајући по препорукама НПМ, Геронтолошки центар у Вршцу је установио евиденцију умрлих лица и Протокол повреда. У циљу обезбеђивања потребног броја особља, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обратило се Комисији за давање сагласности за нова запошљавања, али и за додатна упошљавања за попуњавање упражњених радних места у овој установи. Такође, Експертска група Министарства ради на изменама и допунама Породичног закона како би се унапредили прописи којим се уређује пристанак на медицинску меру лица под старатељством.

НПМ посетио је Геронтолошки центар у Вршцу децембра 2016. године у циљу праћења поступања надлежних органа према корисницима услуга социјалне заштите смештеним у домовима за стара лица. Након посете надлежним органима упућене су препоруке за отклањање утврђених недостатака.

Поступајући по препорукама Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) Заштитника грађана, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова ће, у складу са Стратегијом деинституционализације 2018-2022, учествовати у изради плана трансформације Дома за лица ометена у менталном развоју „Оtthon“ Стара Моравица, а предузеће се и мере у циљу обезбеђивања употребе српског језика у овој установи. У циљу имплементације препорука НПМ-a, донета је Одлука о забрани ангажовања корисника у асистенцијама приликом обављања неговатељских послова, а Покрајински секретаријат ће издати налог директору како би се престало са праксом дуготрајне изолације појединих корисника установе.

У циљу обезбеђивања потребног броја особља у Дому „Оtthon“, надлежно министарство се обраћало Комисији за давање сагласности за нова запошљавања, али и за додатна упошљавања за попуњавање упражњених радних места у тој установи. Ради унапређења прописа у делу којим се уређује пристанак на медицинску меру лица под старатељством, експертска група министарства ради на изменама и допунама Породичног закона. Такође, надлежно министарство и покрајински секретаријат ће у наредном периоду планирати финансијска средства за инвестициона улагања ради унапређења смештајних услова корисника дома.

НПМ је посетио Дом за лица ометена у менталном развоју „Оtthon“ Стара Моравица октобра 2016. године у циљу праћења поступања надлежних органа према лицима са интелектуалним и менталним сметњама смештеним у установама социјалне заштите стационарног типа. Након посете надлежним органима упућене су препоруке за отклањање утврђених недостатака.

Вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић оштро осуђује сваку врсту насиља и агресивног понашања који стварају антагонизам и нетолерантност међу грађанима. Уместо да тензије у друштву стишавају, написи у медијима их непрекидно подгрeвају држећи друштво у стању константне напетости, која деле и сукобљава грађане. Јавност је преплављена вестима из рубрика црне хронике праћених коментарима читалаца који позивају на линч, као и сензационалистичким преношењем информација о осетљивим темама и банализовањем догађаја,  а таква ситуација  наглашава Јанковић, захтева ангажовање државе и читавог друштва.

Јанковић оцењује да недавна фотографија детета у ковчегу и лажна читуља на којој фотографију председника прати и скаредни текст нису ништа друго до нецивилизацијски чин којег би свако друштво требало да се стиди. Овакви догађаји обавезују органе јавне власти да детаљно расветле сваки конкретан инцидент и санкционишу починиоце, закључује Јанковић.

Национални механизам за превенцију тортуре представља Годишњи извештај о свом раду за 2016. годину.

Током претходне године НПМ је обавио 92 посете местима где се налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио је 318 препорука надлежним органима.

У Републици Србији не постоји тортура као организована и подстицана појава од стране државних органа. Ипак, уочена поједина поступања надлежних органа према лицима лишеним слободе која су резултат недостатака у систему и представљају лошу праксу, имајући у виду њихов интензитет и трајање, могу прерасти, а у појединим случајевима и прерастају, у понижавајуће или нечовечно поступање, па и тортуру, закључено је у Извештају.

У Извештају се указује да су начињени значајни кораци у погледу превенције тортуре и других облика злостављања, као и унапређења поступања према лицима лишеним слободе, али да је потребно знатно побољшати поступање механизама унутрашње контроле, тужилаштва и судова, у циљу њихове ефективне и ефикасне борбе против тортуре.

Овим поводом, НПМ скреће пажњу и да се данас, 18. јула, обележава Међународни дан Нелсона Манделе, који је установљен Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација и обележава се сваке године од 2010. године, на дан рођења Нелсон Ролилала Манделе, председника Јужноафричке Републике од 1994. до 1999. године, у знак признања за његов допринос култури мира и слободе.

У децембру 2015. године, Генерална скупштина је одлучила да прошири обим Међународног дана Нелсона Манделе тако што ће се такође користити за промовисање хуманих услова затвора, подизање свести о томе како затвореници представљају континуирани део друштва и вредност рада затворског особља као социјалне службе од посебног значаја.

Савети за међунационалне односе не функционишу ни десет година од доношења Закона о локалној самоуправи који уређује услове њиховог обавезног оснивања и рад у национално мешовитим локалним самоуправама. Како би сагледао реално стање у тој области и утврдио разлоге нефункционисања савета, Заштитник грађана израдио је Посебан извештај о саветима за међунационалне односе.

Оснивање савета за међунационалне односе је у интересу свих, сматра Заштитник грађана, јер се обезбеђује механизам који на локалном нивоу омогућава свим националним заједницама да заједно разматрају питања међуетничких односа и остваривања права националних мањина. Такође, заузимање заједничког мишљења и предлога свих националних заједница о некој одлуци скупштинских и извршних органа доприноси њеном квалитету, толеранцији и стању људских и мањинских права на локалном нивоу, где их грађани непосредно остварују.

Подаци прикупљени за потребе овог извештаја указују да је основни узрок нефункционисању ових тела, непрецизност закона. У циљу отклањања утврђених проблема и неправилности у пракси, као и унапређења положаја и функционисања савета за међунационалне односе, Заштитник грађана је упутио препоруке Министарству државне управе и локалне самоуправе да, пре свега, изменама и допунама одредбе чл. 98. наведеног закона ближе уреди појам националне равноправности, односно да закон прецизније уреди која су то питања која ова тела разматрају и појасни шта подразумева остваривање, заштита и унапређивање националне равноправности.

Заштитник грађана сматра да је потребно размотрити и остала отворена питања на која указује овај извештај како би се донела одлука о томе да ли се њихово решавање може обезбедити изменама и допунама закона, или је унапређење стања могуће постићи организовањем обука за представнике локалних самоуправа и за чланове савета за међунационалне односе.
Акционим планом за преговарачко Поглавље 23. Република Србија је преузела обавезу да спроведе активност и да промовише успостављање и делотворно функционисање савета за међунационалне односе на локалном нивоу у свим општинама са етнички мешовитим становништвом. Такође, препорука Комитета министара Савета Европе је дата и у погледу подстицања оснивања и делотворног функционисања савета.
Посебан извештај о саветима за међунационалне односе је припремљен уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.

Страна 1 од 324