a

Жељени резултати примене Закона о озакоњењу су изостали, закључак је Заштитника грађана годину дана после његовог доношења. Поступак озакоњења објеката који је имао за циљ увођење бесправних објеката у легалне токове и спречавање даље бесправне градње од почетка, одвијао се на штету грађана, јавног интереса и буџета Републике Србије. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре није благовремено обезбедило неопходне кадровске, финансијске и техничке услове како би локалне самоуправе окончале попис и евидентирање незаконито изграђених објеката у законском року. Такође, објављивање сателитског снимка територије Републике Србије за 2015. годину, који опредељује да ли објекат може бити предмет озакоњења каснило је чак осам месеци од прописаног рока.

Поврх свега, на објављеном сателитском снимку, супротно Закону, видљиви су објекти који су грађени и током 2016. године, чиме су створени услови за незаконито озакоњење објеката грађених након ступања Закона на снагу. О уоченим недостацима и обавези њиховог отклањања Заштитник грађана је у децембру прошле године упутио препоруку о коју су се Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и поједине локалне самоуправе оглушиле.

Заштитник грађана још једном подсећа да се једино доследним спровођењем закона и једнаким поступањем према свим грађанима, може остварити пуно поштовање и остваривање права грађана, па и права на мирно уживање имовине. Апелује на надлежне органе да предузму мере како би се поступак озакоњења спровео у складу са прокламованим циљем, а дугогодишња пракса бесправне градња окончала.

Опширније...Гордана Стевановић, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност, указала je данас на округлом столу„ Заштита жена од насиља у породици и партнерским односима и заштита деце од злостављања и занемаривања у породици“ у Новом Саду на кључне недостатке у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима, а пре свега на неопходност да институције система препознају постојање насиља у његовој најранијој фази и да ефикасно интервенишу у циљу заштите жртве. За то је, како је навела Стевановић, потребна адекватна стручност и поседовање потребних знања и вештина запослених које су у непосредном контакту са жртвом насиља.

Након испитивања више десетина случајева током прошле године, Заштитник грађана је упутио 104 системске препоруке органима у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима и заштите деце од злостављања и занемаривања у породици. Том приликом утврђено је, између осталог, да институције у систему заштите од насиља у породици неретко партнерско насиље квалификују као породични проблем и брачни сукоб због чега га не испитују, а да се мере у случају пријаве насиља у породици и партнерским односима не предузимају или се то чини на неодговарајући начин и неблаговремено.

Опширније...

Опширније...Вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић разговарао је данас са шефом Делегације ЕУ у Србији, Њ.Е. Мајклом Давенопртом (Michael Davenport), који ускоро напушта ову функцију.

Амбасадор Давенпорт је нагласио важност поштовања и јачања независности Заштитника грађана и указао на велики успех у успостављању ове институције у Србији.

Милош Јанковић је захвалио амбасадору Давенпорту и Делегацији ЕУ у Србији на помоћи и подршци Заштитнику грађана коју су пружали у протеклих десет година. Истакао је да смо успели да успоставимо независну институцију и функционалну организациону структуру, којој се до сада обратило 150 хиљада грађана, и која је упутила преко шест хиљада препорука органима јавне управе за исправљање утврђених неправилности у раду.

Опширније...

Гордана Стевановић, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност, учествовала је данас на Регионалном дијалогу у склопу пројекта “Бити ЛГБТИ у источној Европи“, у организацији програма Уједињених нација за развој (УНДП) и уз подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).

Стевановић је представила рад Заштитника грађана у области остваривања, заштите и унапређења права ЛГБТИ особа и нагласила да је она данас у Србији једна од најугроженијих група грађана, која се – због свог родног идентитета и сексуалне оријентације – суочава са бројним проблемима, укључујући и озбиљне и тешке облике насиља и дискриминације.

„ЛГБТИ особе веома ретко користе своје право да се обрате Заштитнику грађана, иако нам је свима позната чињеница да се њихова права крше у различитим областима јавног и приватног живота. На основу овога можемо закључити, као што и налази многих истраживања показују, да особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета немају поверења у надлежне институције и нису у довољној мери оснажене како би им се обратиле“, истакла је Стевановић.

Она је позвала надлежне органе да неодложно интензивирају напоре да кроз законодавне процесе, успостављање правила и стандарда рада, унапређење праксе, едукације и успостављање личне одговорности запослених, обезбеди пуну заштиту особа другачије сексуалне оријентације од сваког облика насиља и дискриминације, истовремено наглашавајући значај јавне речи у отклањању стереотипа и предрасуда о ЛГБТИ особама и развијању нулте толеранције према њиховој дискриминацији и угрожавању.

Опширније...

Представници Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) И Одељења за права детета посетили су данас Васпитно-поправни дом у Крушевцу заједно са колегама из Омбудсмана Јерменије, како би се упознали са смештајним јединицама и начином рада Дома.

Приликом посете утврђено је да је од последње посете НПМ (2014. године) доста урађено када су у питању материјални услови Дома, односно да је поступљено по великом броју упућених препорука. До краја календарске године у плану је завршетак највећег броја радова на адаптацији смештајних капацитета.

Опширније...О годишњици незаконитог рушења објеката у Херцеговачкој и игнорисању захтева државним органима да реше овај случај и утврде одговорне, у пуној сали Центра за културну деконтаминацију (ЦЗКД), говорили су Милош Јанковић, вршилац функције заштитника грађана, Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Зоран Ивошевић, професор Правног факултета Универзитета "Унион", Ксенија Радовановић из Иницијативе "Не да(ви)мо Београд" и Драгољуб Петровић, главни и одговорни уредник листа Данас.

Вршилац дужности заштитника грађана Милош Јанковић изјавио је да није оптимиста да ће актери са фантомкама икада бити откривени, иако би то било добро.

"У међувремену је откривено само да надлежни органи нису обавили своје законом прописане и утврђене дужности", рекао је Милош Јанковић и додао да се зна да надлежни у сектору унутрашње контроле, а ни они у тужилаштву, нису ништа урадили.

"Сумњам у способност кривично-правног система да открије ко стоји иза рушења у Херцеговачкој", рекао је Јанковић и додао да је најгоре то што је "наш правни систем веома урушен", јер се правни систем најтеже опоравља, зато што је најтеже наћи правнике који имају храброст и знање.

Према његовим речима, није добро то што је постало мање битно оно што је јако битно: шта се десило те ноћи, шта су радили фантоми, шта није радила полиција, шта није урађено од тог дана до данас. Ништа од тога тужилаштво није урадило, додао је он.

"Убеђен сам да ће дешавања у Херцеговачкој улици 'икада или некада' бити разоткривена, јер се такве ствари не смеју ни под каквим околностима дешавати у једном друштву, које бар тежи да буде уређено. Она морају да изазову одговарајућу реакцију државе, а починиоци да сносе консеквенце, што мора да се догоди, јер тај догађај озбиљно оптерећује друштвену атмосферу, довео је до грађанских протеста, али и реакције на међународном нивоу", рекао је Шабић.

Представница иницијативе "Не да(ви)мо Београд" Ксенија Радовановић изразила је наду да ће бити расветљено ко су фантоми и који су све надлежни органи омогућили рушење и насиље у Херцеговачкој, што би, како је додала, "представљало победу далекосежнију од пуког кажњавања починилаца".

Професор са Универзитета Унион Зоран Ивошевић изјавио је да се нада да ће случај Херцеговачке бити расветљен јер би "у супротном цело друштво било у проблему, и држава и њено функционисање".

Упитан да ли је Данас имао проблема због тога што је извештавао о случају Савамала, Драгољуб Петровић је навео неколико случајева. Рекао је, између осталог, да је редакција трпела притиске због објављивања имена и презимена тужитељке задужене за тај случај, као и да је Данасу било ускраћено да конкурише за градске пројекте.

Страна 1 од 311