a

Покушаји „дисциплиновања“ Заштитника грађана као независног контролног државног органа преко појединих медија и на друге начине нису и неће успети, упркос томе што са растом капацитета и утицаја институције омбудсмана постају све чешћи и јачи, а део владајуће елите доживљава независне контролне органе као нужно зло које мора да постоји, али не и да функционише.

Први Заштитник грађана у Републици Србији Саша Јанковић до сада је реаговао, са сарадницима, на самовољу при спровођењу реформе судства, циничан предлог закона о тајности података, драконске измене закона о информисању, опасан закон о електронским комуникацијама и тајним службама (и још опаснији начин њихове примене), аљкаво спровођење избора за националне савете националних мањина, безобзирне злоупотребе у здравству, немар у школству, одлагање и ре-одлагање реституције, брутално кршење права радника у процесима приватизације, повлађивање националној и верској искључивости, блиц-криг према Ромима у нехигијенским насељима, батинање у црквеном центру за одвикавање од дроге, нечовачно понашање према лицима лишеним слободе, налазио је иницијативе са 72.000 потписа грађана „загубљене“ у институцијама, указивао на штету од „бланко оставки“ и пост-изборног утицаја странака на састав парламента и водио скоро 2.000 поступака контроле рада органа власти по притужбама грађана.

Због тога је за три и по године променио пет привремених адреса, радио без заменика и сарадника, добијао плату нижу од оне која је прописана Законом о Заштитнику грађана, изменама скупштинског пословника прећено му је незаконитом сменом, а запослени у његовој стручној служби и даље су плаћени мање него други државни службеници на сличним пословима. Против заштитника грађана Саше Јанковића један дневни лист ових дана је до врхунца довео медијску кампању коју води већ месецима, у наставцима. Сада је за њу користио породични случај који буди емоције људи, а претходно је исмевао залагање институције за поштовање права сексуалних и других мањина и сузбијање дискриминативног говора у службеном обраћању.  Систематично, упорно и манипулативно, речи омбудсмана и његових сарадника вадио је из контекста, додавао и одузимао од њих по својој вољи, насловима и анкетама стварао слику «антихероја» и атмосферу линча како би подрио једину подршку коју омбудсман као неполитички функционер може имати – подршку стручне и најшире јавности.

У Србији свако по потреби бива мета циљаног медијског прогона. Док покретачи остају скривени, «непослушни» су присиљени да скупљају расуто перје. То омогућавају прописи који крију власнике медија, док они преко јавних гласила штите своје појединачне и групне интересе. Истински мотив медијског напада најчешће нема никакве везе са «случајем» о коме грађани читају. Тако ће бити и ако ускоро почне нова кампања против омбудсмана, која му је већ стављена у изглед уколико не промени став о значајном институционалном процесу који је већ дуго у току.

Због тога заштитник грађана Саша Јанковић јавно саопштава да покушаји његовог дисциплиовања нису и неће успети; да је изабран не да би повлађивао утицајнима, давао Европи добре оцене о раду администрације, ни додворавао се популизмом грађанима, већ да би, како је утврђено Уставом, контролисао рад органа власти и штитио загарантована права и слободе. То неће чинити по било чијим налозима и жељама, већ у складу са прописима, највишим стандардима посла који обавља и својом савешћу.