a

Економска и социјална права радника у Србији често се крше и недовољно су заштићена. Чак и право на осмочасовно радно време, чије је признавање пре век и по инспирисало међународни празник рада 1. мај, у пракси је ускраћено многим радницима.

Послодавци, чак и држава, често користе велику понуду радне снаге да би запослене уцењивали, намећући им противзаконите услове рада. Истовремено, правни механизми заштите радника – судови пре свих, преоптерећени су и зато недовољно ефикасни. Закон дозвољава могућност послодавцу да незаконито отпуштеног радника исплати, а казне које инспекције рада могу изрећи за кршење прописа о раду и заштити на раду симболичне су и подстичу кршење прописа. Приватизација у многим случајевима за последицу има вишкове радне снаге за које се тешко, или никако, налазе решења.

Економска и социјална права се у јавности, потпуно неоправдано, често стављају у контекст „превазиђеног комунизма и социјализма“, при чему се заборавља, или не зна, да управо искуства најуспешнијих послодаваца у развијеним тржишним привредама указују да је најисплативији радник – задовољан радник.

Надзором над законитошћу и правилношћу поступања инспекција рада и других органа управе, сарадњом са радничким удружењима и коришћењем права законодавне иницијативе, Заштитник грађана (омбудсман) тежиће потпунијем и ефикаснијем остваривању права радника и заштити њихових легитимних интереса.