a

b_280_0_16777215_00_images_stories_decje_prosjacenje.jpeg

Заменица Заштитника грађана Тамара Лукшић – Орландић, самостална саветница у Стручној служби Заштитника грађана Снежана Нешић и Филип Бирчанин из Центра за интеграцију млaдих представили су у Медија центру извештај Заштитника грађана „Дечје просјачење у Републици Србији“.

Извештај Заштитника грађана је резултат првог свеобухватног истраживања појаве дечјег просјачења у Србији, које до сада – изузев спорадичних истраживања мањег обима које су спроводиле невладине организације – није рађено.

Тачан број деце која просјаче није могуће ни претпоставити, с обзиром на специфичност ове појаве и чињенице да не постоје евиденције и јединствена методологија евидентирања појаве, нити уједначен став стручњака о томе шта је дечје просјачење. Зато изостају и планске, осмишљене и сврховите мере; оне које се сада примењују усмерене су на последице, а не узроке и спроводе се на ad hoc основи. Постојећи правни оквир, који у једном делу децу која просјаче препознаје као жртве експлоатације, злостављања, занемаривања, ту исту децу са друге стране криминализује и излаже систему репресивних мера. Зато је од великог значаја препорука Заштитника грађана да Народна скупштина уврсти у дневни ред разматрање предлога Закона о правима детета који ће поднети Заштитник грађана, јер се овим законом уводи појам детета жртве и уређује се његов/њен правни положај.

Системски приступ животу и раду деце на улици, укључујући и дечје просјачење, услов је да се ова група деце заштити и да им се обезеди остваривање њихових права. Доношење свеобухватне стратегије за заштиту „деце улице“ – што је такође једна од препорука Заштитника грађана – којом ће бити осмишљене и планиране мере како у односу на децу, тако и у односу на њихове породице, је први корак у препознавању проблема, његовом дефинисању, а потом планирању и спровођењу мера. У супротном, може се очекивати даља репродукција експлоатације деце и свих ризика и последица које она носи, јер „деца улице“ рађају „децу улице“.