a

b_280_0_16777215_00_images_stories_za__skoig.jpg

Највећи број кршења права грађана долази од стране администрације, односно повреде начела „добре управе“, јер су процедуре такве да грађани најрадије одустану од тражења поштовања својих права. Наравно има и много добрих примера, али сенка лошег рада пада на целу администрацију, рекао је заштитник грађана Саша Јанковић на данашњем представљању Кодекса добре управе у просторијама Сталне конференције градова и општина. Како је истакао, и Европска комисија каже да српска администрација има добар капацитет и да нам не треба много да остваримо циљ, а то је задовољан грађанин, али истовремено смо доста  далеко од тог циља. Ми знамо шта и како треба да радимо, али се то у пракси не дешава.

Право на добру управу је саставни део правног система Европске уније као основно право њених грађана, али у Републици Србији још није признато као посебно право. Кодексом добре управе је институција Заштитника грађана хтела да општа правила у раду уобличи у што прихватљивије и разумљивије, а рађен је по угледу на европски кодекс. За примену тог кодекса је неопходна промена свести свих нас, рекао је Јанковић.

Он је додао да је мото првог корака овог кодекса да грађани и администрација  не морају да буду непријатељи.

– У овом подухвату је потребно више актера, међу њима Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправи, али и Стална конференција градова и општина, јер највећи број контаката грађана са администрацијом се дешава на локалном нивоу. Зато сматрам да носилац овог подухвата треба да буде баш Стална конференција градова и општина – истакао је заштитник грађана и изразио очекивање да ће за релативно кратко време доћи до помака.

Чланови Одбора за систем локалне самоуправе су се сложили са значајем овог подухвата, али су указали и на проблем навика оних службеника који дуго година раде у администрацији. За промену тих лоших навика неопходна је константна едукација садашњих и будућих држваних службеника, закључили су чланови одбора.