a

Саша Јанковић заштитник грађана:

Иако као републички омбудсман нисам део правосуђа, учествујем на данашњем скупу зато што нити један државни орган, нити једна грана власти не постоји због саме себе, већ сви имамо исти и заједнички циљ - да кроз остваривање својих различитих надлежности допринесемо што ефикаснијем и потпунијем остваривању права грађана. Из перспективе својих уставних и законских овлашћења, ја данашњу дискусију не видим првенствено као расправу о правцу реформе правосуђа, већ као суштински дијалог о томе како грађанима Србије обезбедити брже и боље остваривање једног од основних људских права, гарантованих како Уставом тако и међународним документима, а то је право на фер и правично суђење.

Грађани Србије нису задовољни са тиме како и у ком року судови суде, о чему говори готово половина од преко 4 хиљаде обраћања градјана Србије Заштитнику грађана у 2008. години. Чак би се могло рећи је нечији захтев суду да одлучи о заштити или остваривању његовог или њеног права у данашњој Србији парадоксално доживео антитезу и посто повод, односно увод у ново кршење права. Чак и када грађанин успе да у разумном (или неразумном) року дође до судске одлуке, сва је прилика да ће са њом у рукама морати да отпочне нову дуготрајну битку – борбу са физичким и правним лицима, некад и са државним органима, за извршење судске одлуке, односно остваривање права утврђеног пред судом. Реформа је, дакле, неопходна и то не површинска, не само брза, већ и коренита.

Министарство правде је понудило један пут ка тој реформи, кроз сет правосудних закона који је пред нама. Очигледно је да у овом моменту међу свим актерима у правосуђу нема потпуне сагласности о томе да ли је то и најбољи пут. Ја, међутим, и немам надлежност нити сам овде позван да о томе дајем свој суд. Ако вољом Народне скупштине овај и овакав сет реформских закона види светлост дана, о њему ће врло брзо свој суд дати грађани. Творци овако замишљене реформе преузели су на себе огромну одговорност да оштрим резовима, применом средстава и метода од којих се за некима изузетно ретко, а негде и никад не посеже, покушају све институције решити огромног баласта, а грађане огромног проблема. Судство је механизам који је основ и гаранција свих других механизама, а у Србији већ дуго посрће. Ако, када почне да се примењује, донесе резултат у виду ефикасне заштите права грађана и правног поретка пред судовима, реформа судства и њени творци задужиће Србију и сваког човека у њој.

Коренита реформа акт је власти, у овом случају првенствено извршне, која је спремна да призна проблем и преузме одговорност за његово решавање. Да ли се то чини на довољно квалитетан начин, тј. да ли је садржина понуђених реформских захвата таква да ће створити услове за судство са интегритетом, судство које је независно, судство које је стручно и судство које је ефикасно - о томе ће се на крају судити на основу постигнутих резултата. Дубоко се надам да је реформа судсва добро промишљена и припремљена јер као држава времена за поправни испит пред грађанима немамо.