a

Општина Прибој није у равноправну службену употребу увела босански јер су одборници у Скупштини општине више пута одбијали да донесу одлуку о измени члана Статута Општине којом би омогућили остваривање овог Уставом зајамченог и законом прописаног права.

Општинска управа није допринела превазилажењу овог проблема, на који су препорукама указивали Заштитник грађана и Повереница за заштиту равноправности, али и надлежни државни органи, Национални савет бошњачке националне мањине, невладине организације и грађани. У међувремену број Бошњака у овој општини смањен је испод Законом прописаног минимума од 15% за увођење језика националне мањине у службену употребу у локалној самоуправи. На дан матерњег језика, 21. фебруара, босански језик се уводи у наставу у школама у Новом Пазару, Сјеници, Тутину и Пријепољу у којима је босански у службеној употреби, а у школама у Прибоју то није омогућено. Заштита језика националних мањина и изучавање националне културе и историје основ су заштите права на очување идентитета. Република Србија је ова права признала и заштитила и развија начине њихових остваривања. Локалне самоуправе су обавезне да штите људска и „мањинска“ права и посебно да се старају о службеној употреби језика и писама. Свако супротно чињење је незаконито и непрописно. Међутим, поред прописа који би требало да су довољан разлог за остваривање права, мотив општинским властима да примене законе требало би да буду грађани чије интересе су дужни да заступају, а права штите тако што ће „управљати“ проблемима и отклањати ризике.