a

Заштитник грађана Саша Јанковић оцењује да најновије измене пореских закона којима је уведено застаревање за тужбе и наплате неуплаћених доприноса за обавезно социјално осигурање представљају „нож у леђа“ обесправљеним радницима и шамар савесним послодавцима.

Ноторна је чињеница да су надлежни државни органи годинама жмурили, и то селективно, на чињеницу да поједини послодавци избегавају законску обавезу и не уплаћују обавезне пензијске и друге доприносе у јавне фондове. Зна се и да су судски поступци против таквих послодаваца, када би и били покренути, развлачени годинама, и завршавали се папиром без ефекта. Ипак, донет је још један закон због кога се они који су поштовали закон осећају као наивчине, а радници се остављају на цедилу, ускраћени за право на пензију и друга социјална права која, према Уставу, држава гарантује.

Ако се баш хтела „подвући црта“ на дуговања која социјални фондови не могу да наплате, тада се истовремено морао наћи начин како да се надокнади мањак који због неуплаћених доприноса постоји у социјалним фондовима, а доприноси су у односу на раднике морали бити проглашени као плаћени. Неправда према савесним послодавцима остала би иста, али бар радници не би сносили ненадокнадиву штету због својих несавесних послодаваца и самовољне, неефикасне државне власти.

Управо промењеним пореским прописима утврђено је и овлашћење Владе да, на предлог надлежног министра, појединим предузећима у процесу приватизације или реструктуирања у целини или делимично отпише не само пореска дуговања, већ и неуплаћене социјалне доприносе. То је, према мишљењу Заштитника грађана, озакоњивање правила да закон, по дискреционој одлуци Владе, не мора да важи једнако за све. Посебно је питање где је оправдање за то да Влада може да отпише нечији дуг према трећем правном лицу – јавном фонду из кога се остварују права грађана.