a

Поводом уредничког коментара у Вечерњим новостима под насловом „Соња Јанковићева“, заштитник грађана Саша Јанковић саопштава (и тражи од Вечерњих новости да у складу са Законом, без скраћивања, измена и на истом месту објаве):

„Као заштитник грађана никада се нисам бавио уређивачком политиком Вечерњих новости, која подразумева и право главног и одговорног уредника да критикује и коментарише, чак и увредљиво, мој рад. Свој глас ћу, међутим, јер тако верујем и то ми је дужност, увек дизати против прављења мета од оних који су у мањини, против претњи и атмосфере линча, против самозване патриотске полиције.

Нико не може да гази основна људска права зато што сматра да га подржава 95% грађана, како то верује Ратко Дмитровић, све и да је то тачно. Право је сваког човека да слободно сведочи на законито успостављеном суду, у складу са својом савешћу и својим сазнањима. Да ли би уредник Вечерњих новости као издајице дисквалификовао и грађане Хрватске спремне да сведоче о злочинима против Срба? А ако их нема, да ли би се радовао?

Дмитровић ми замера да, као заштитник грађана, штитим само мањину. Истина је да сам први пут изабран половином 2007. и да сам и том приликом у Народној скупштини рекао: Кршења права погађају све грађане – лоша администрација, незапосленост, корупција... Неки од нас, међутим, због неког свог личног својства, другачијег у односу на већину, на све то бивају и додатно понижени, обеспраљени, угрожени. Мој задатак је да штитим права свих грађана, али да таквима пружим посебну пажњу. На то ме и Закон о Заштитнику грађана изричито обавезује, апострофирајући права припадника националних мањина, родну равноправност, права детета, права особа са инвалидитетом и права лица лишених слободе. Политички органи какав је Влада, уз то и најмоћнији, иако брину и о мањини, по природи ствари више су заинтересовани за интерес већине јер на изборима већина одлучује.

Заштитнику грађана, државном органу без праве власти, који не наређује, не пресуђује већ препоручује, дато је да додатну пажњу обрати на права посебно рањивих група. Неком је и то превише за њих. И опет, четири петине од преко 15.500 поступака које сам водио за шест и по година тицало се права „већине“. Ћутање администрације, очигледно погрешне процедуре и тумачења прописа, неизвршавање сопствених одлука, неразумни трошкови по грађане попут пластичних здравствених картица са чипом, одлагање пензија у недоглед, заштита приватности комуникација... И у преко 85% случајева у којима је било повреде права грађана, органи власти су после моје интервенције отклањали свој пропуст. Али био сам посебно гласан када се ради о Ромима, азилантима, ЛГБТ особама, етничким и верским мањинама, тортури у затворима. Можда и због тога што се оних 15% неотклоњених пропуста углавном односе на кршења њихових права.

Такав ми је посао, не најпопуларнији и сигурно да може боље да се ради, али критика какву је изрекао Ратко Дмитровић је најбољи доказ да га не радим сасвим лоше.

Иронично је да г. Дмитровић заштитника грађана оптужује за поделу грађана на подобне и неподобне док са страница угледног дневног листа по људима лепи етикете страних плаћеника и домаћих издајника. Верујем да греши и по питању подршке коју тврди да ужива. Историја се понавља, али не тако брзо.“