a

Заштитник грађана је Уставном суду поднео предлог за оцену уставности одредби Закона о прекршајима којима се лицу које не плати прекршајну казну забрањује издавање/добијање дозвола или уверења, повраћај одузетих личних и других докумената, као и регистрација, односно пререгистрација правног лица. Поменутом одредбом се, сматра Заштитник грађана, неуставно онемогућава или ускраћује остваривање мноштва људских права из здравственог и социјалног осигурања, имовинских права и радних односа, као и слобода кретања и предузетништва, а да то није неопходно, нити пропорционално циљу који се жели постићи, уместо да се одговорним радом јавних служби учини делотворним систем принудног извршења, који и треба да служи извесној и ефикасној наплати новчаних и других обавеза. Устав дозвољава ограничење или одузимање имовине ради наплате казни, али не и уцењивање грађана ускраћивањем других права која  не морају бити ни у каквој вези са учињеним прекршајем  да би се од њих наплатила казна. Ускраћивање неких од тих права, као што је слобода предузетништва, чак може онемогућити човека да заради новац потребан да плати казну.

Лице које не плати прекршајну казну, применом одредбе чију уставност Заштитник грађана оспорава, од органа власти неће моћи да добије ниједну дозволу или одобрење, осим оних који се тичу личног статуса. То значи да у одређеним условима неће моћи да напусти земљу нити региструје аутомобил, предузетничку радњу или предузеће, нити да добије дозволу за адаптацију стана или куће. Ускраћивањем потврде о плаћеном порезу грађанин је онемогућен у остваривању дугачког списка права и интереса.

У међувремену, локалне самоуправе почеле су да за прекршаје проглашавају чак и кршења обавеза из облигационих односа, чиме се створила могућност да због непоседовања важеће карте, чију наплату врши приватно предузеће, грађанин остане без низа Уставом и законом гарантованих права.