a

Новинар: Како ви коментаришете најављен, па отказан долазак полиције у Борбу и захтев да власник тог листа у полицији да изјаву о информацији у афери Ковачевић?

С. Јанковић: „Мислим да би држава требало да се не интересује превише код новинара за своје сопствене тајне, већ да пруже јасне уверавања да се иза ознаке тајности не крије ништа што би изазвало незадовољство грађана, јер ознака тајности не служи за то већ за нешто сасвим друго.“

Новинар: Да ли је овај случај са борбом у ствари манипулација појомом "Државна тајна" и да ли се шаље порука осталим медијима да би могли лоше да прођу због истраживачког приступа осетљивим темама?

С. Јанковић: „Манипулисати појмом државне тајне врло је лако у ситуацији кад наши прописис донети пре више десетина година о томе не дају јасну слику, о томе шта се заиста и на основу чега може заиста класификовати као државна тајна. И у том смислу могуће је, то се код нас и дешавало, да се позиви на јавне расправе добију са назнаком поверљивости. Дакле, неопходно је променити ту ситуацију, а новинари наравно, као што је то већ речено, имају право да свој извор, у оваквим ситуацијама где се заиста може претпоставити да су оправдано објавили информацију у интересу информисања јавности имају могућност да свој извор не открију.“

Новинар: Да ли би закон о класификацији тајних података решио ове проблеме?

С. Јанковић: Управо закон о класификацији и заштити тајних података намењен је решавању оваквих ситуација. Тим законом треба да буде јасно прописано који су то критеријуми на основу којих се нешто заиста може прогласити тајном и којим степеном тајности. И оно што је веома значајно, који су механизми да се провери да се иза ознаке тајности не крије нешто што практично не би смело да буде тајно, већ се том одлуком крије нечији нерад, немар, незаконистост.“

Новинар: Случај Ковачевић покренуо је многа питања у јавности. Да ли сте ви о овом случају разговарали са министром спољних послова?

С. Јанковић: Одмах након што је случај настао ја сам добио додатнма сазнања о одрђеним аспектима рада МСП и намеравао сам да са министром спољних послова о томе разговарам, о том конретном случају и о начину на који су организовани наши конзуларни послови у иностранству, не заборавите да наши грађани остварују своја права пред конзуларним представништвима. Нажалост, упркос изричитој законској обавези министар иностраних послова још није нашао времена да разговара са заштитником грађана, верујем да ће му ово послужити као добар разлог да то учини.“

Новинар: Да ли ћете разговарати још с неким?

С. Јанковић: Како да не, поред разговора који су само једано од овлашћења заштитника грађана, ми имамо овлашћења да непосредним увидом у документацију и разговором са државним службеницима, сазнамо заиста све оно што нам је неопходно да би оценили да ли државни органи раде правилно и законито. Дакле, у том смислу сасвим сигурно ће бити настављене наше по наводницима истражне активности.“