a

Заштитник грађана честита женама у Србији 8. март, Међународни дан жена и подсећа да је пуна равноправност полова не само цивилизацијски, већ и развојни циљ, као и да то није питање добре воље, већ обавеза прописана Уставом.

Не само да је неравноправност жена цивилизацијски неприхватљива и да онемогућава социјалну правду, већ друштво које не користи пун потенцијал пола својих чланова, односно чланица – жена, само себе спутава у напретку“, истичу заштитник грађана Саша Јанковић и заменица заштитника грађана Гордана Стевановић.

Посебно су угрожене и вишеструко дискриминисане Ромкиње, жене са инвалидитетом, самохране мајке, избегле и интерно-расељене жене, жене лошијег имовног стања, жене из руралних средина, жене у ситуацији насиља у породици, старије жене, жене ређе сексуалне оријентације.

Принципе родне равноправности нарочито је потребно применити у области рада и запошљавања, здравствене заштите, образовања, личног и породичног живота, заштите од свих облика насиља, учешћа у политичком и јавном животу, медијима...

Савет за родну равноправност Заштитника грађана, који окупља стручњаке и стручњакиње у овој области, прикључује се обележавању Међународног дана жена у Републици Србији уз подсећање на жене које су средином 19. века започеле борбу за права жена, краће радно време, економска права, право гласа и забрану дечијег рада.

Попис становништва из 2011. године показао је да жене чине 51,3% од укупног броја становника Републике Србије. Истовремено, подаци из истраживања упозоравају да оне још нису равноправне. Отуда унапређење положаја жена није само питање људских права, већ и услов за социјалну правду и основни предуслов за друштвени развој и социјалну стабилност.

Према последњем истраживању Републичког завода за статистику, „Жене и мушкарци у Србији 2014“,  у Србији мушкарци преовлађују као лица на које се води домаћинство. Међу носиоцима газдинства жена је свега 17,3%, док је у самачким домаћинствима њихова заступљеност далеко већа — 60% према 40%.

Жене чине изразиту већину међу члановима породице и рођацима који обављају пољопривредне послове на газдинству (62,9%, мушкарци 37,1%), док међу стално запосленима на газдинствима чине изразиту мањину (14,8%, мушкарци 85,2%).

Алармантан је и податак да чак 79% једнородитељских породица припада типу „мајка с децом”.

Проблем насиља у породици и даље је веома изражен. У 2013. години мушкарци чине 95% свих осуђених пунолетних лица за кривично дело насиље у породици, а жене 5%.