a

Заштитник грађана поводом обележавањa Међународног дана матерњег језика истиче да, упркос томе што правни прописи Републике Србије, гарантовањем права на очување, употребу и неговање матерњег језика теже високим стандардима, проблеми који се појављују у свакодневној примени опомињу да је потребно још много напора, разумевања и времена како би се оно у потпуности и остварило.

Право на употребу матерњег језика је индивидуално право које утиче на свакодневни живот појединца, али и колективно право, дубоко, нераскидиво и далекосежно везано за заједницу која га користи и друштво у коме она живи. Велики број језика, који су у службеној употреби на територији Републике Србије и на којима се грађани информишу и образују, непроцењиво су богатство које треба да значи снагу а не слабост нашег друштва, култура и традиције.

Заштитник грађана овом приликом наглашава да је веома важно и знање и употреба језика средине у којој грађани живе, како би се отклониле препреке у њиховој интеграцији у друштво и запошљавање у органима јавне власти. Истовремено, у локалним заједницама у којима преовладава језик националне мањине, нужно је да припадници српског народа током школовања  овладају језиком своје средине ради бољег споразумевања са суграђанима.

Полазиште према коме је знање више језика предност и нужност захтева да брига о језику буде саставни део сваке државне политике, због чега је нужно перманентно, искрено и савесно ангажовање свих заинтересованих сегмената друштва. Један од основних задатака треба да буде уређивање службенe и јавнe употребe матерњег језика. Заштитник грађана истиче да одлагање свеобухватног решавања тог спорног питања не доприноси владавини права и јачању грађанске државе.

Генерална скупштина УНЕСКО прокламовала је 1999. године Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.