a

Изменама Закона о прекршајима је само делимично уважен став Заштитника грађана који се односи на ограничавање људских слобода и права при наплаћивању прекршајних казни. Наиме, изменама закона (члан 20.) та ограничења нису потпуно укинута него су сведена на забрану издавања возачке и саобраћајне дозволе, потврде о регистрацији и одјаве возила.

Решење из члана 20. измењеног закона остаје спорно и са становишта сврхе и обима ограничења права грађана које прецизира Устав, јер прописана ограничења нису везана чак ни за област на коју се изречена казна односи (нпр. безбедности саобраћаја).

Чињеница да је и у измењеном закону задржано ограничење посредно указује да је потребно унапредити и постојећи систем принудне наплате казни, без стављања власника возила у неравноправан положај у односу на друге грађане.

Заштитник грађана је 2015. године покренуо поступак оцене уставности постојеће одредбе члана 336. поменутог закона, с обзиром на ограничења људских слобода и права због неплаћања прекршајне казне, трошкова поступка и других новчаних износа који су евидентирани у регистру новчаних казни. Уставни суд још није одлучивао о поменутом предлогу.