a

Јанковић: Информисање мањина у Србији незадовољавајуће

Приватизацијом су угашени многи медији који су гарантовали уставно право националних мањина, оценио је данас заштитник грађана Саша Јанковић и додао да је то разлог због којег не можемо бити задовољни информисањем на језицима мањина.

b_280_0_16777215_00_images_izvestaj-6.jpgУз опаску да се тешко могло очекивати да се у склопу свих дешавања у медијима издвоје медији националних мањина, Јанковић наводи да је Посебни извештај Заштитника грађана „Право на информисање националних мањина након приватизација медија“ покушао да сагледа какве су ефекте донели нови прописи. Коначни резултат, међутим, како је оценио, не нуди разлоге за задовољство.

Навео је да приватизација медија захватила практично 74 јавна информативна предузећа, а да је последњи талас захватио локалне медије који се углавном баве информисањем националних мањина.
Информисани припадници националних мањина су интегрисани у друштву и државу, а истовремено припадници већине, који живе у срединама где већину представљају припадници националних мањина, не могу живети на нормалан и пристојан начин и интегрисани у своју локалну средину, ако немају информације које њихова већина жели да зна, објаснио је Јанковић.

b_280_0_16777215_00_images_izvestaj-3.jpgЦиљ извештаја је да се на основу прикупљених података и утврђених чињеница, правовремено скрене пажња надлежним органима на неправилности и проблеме у пракси након приватизације, те да се понуде предлози за унапређење стања како би се постигло информисање на мањинском језику на начин који задовољава потребе припадника националних мањина.

У извештају се налазе и препоруке Заштитника грађана према којима, између осталог, РТС треба без одлагања да омогући националним мањинама да прате одређене програмске целине на свом матерњем језику и писму, посебно на језицима оних националних мањина којима то није обезбеђено до сада у програмима јавних медијских сервиса.

Омбудсман је упутио препоруку министарствима културе и информисања као и државне управе и локалне самоуправе да међусобно усаглашеним предлозима регулишу финансирање новинско - издавачких установа, чији су оснивачи национални савети и да одреде јасне критеријуме на основу којих се суфинансирају електронски медији националних савета када обављају улогу локалног јавног сервиса.

Потписан Споразум о сарадњи Заштитника грађана, Сталне конференције градова и општина и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије

Заштитник грађана, Стална конференција градова и општина и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије потписали су данас Споразум о сарадњи са циљем унапређења положаја особа са инвалидитетом и других осетљивих група становништва у Републици Србији.

b_280_0_16777215_00_images_potpisivanje-9122016-final.jpgОбележавајући 10. децембар, Међународни дан људских права, потписници Споразума желе да скрену пажњу јавности на неповољан положај особа са инвалидитетом у Републици Србији, које чине осам одсто укупног становништва Србији. Услед ограниченог приступа образовању, тржишту рада и услугама ова рањива група налази се под израженим ризиком од сиромаштва и социјалне искључености.

Споразум о сарадњи предвиђа од ове године доделу Награде за унапређење приступачности у јединицама локалне самоуправе које су највише допринеле развоју свих облика приступачности. На овај начин промовисаће се примери добре праксе и размена искустава на локалном нивоу у погледу унапређења приступачности јавних објеката, служби и услуга за особе са инвалидитетом и тешкоћама у кретању или комуникацији.

Упркос солидном законодавном и стратешком оквиру, као и бројним иницијативама јавног и цивилног сектора, особе са инвалидитетом се у обављању свакодневних активности суочавају са препрекама приликом кретања, коришћења превоза, као и остваривања права на информисање и комуникацију.

Пројектовање објеката и услуга водећи рачуна о стандардима приступачности чини те објекте и услуге безбеднијим и удобнијим за коришћење, не само за особе са инвалидитетом него и за све грађане ове државе.

Саша Јанковић и Родољуб Шабић добитници награде "Добар пример Новог оптимизма"

Заштитник грађана Саш Јанковић и повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић овогодишњи су добитници награде "Добар пример Новог оптимизма", саопштио је данас Покрет "Нови оптимизам".

У образложењу награде, које је написао професор Ратко Божовић, наводи се да су Јанковић и Шабић постигли врсни утицај и да "упркос безумним насртајима власти" Шабић и Јанковић нису уморни и зато су прави лауреати новог оптимизма.

b_280_0_16777215_00_images_Nagrada-Jankovic-Sabic-1.jpgЈанковић је рекао да грађани Србије поштују вредности правичности и логичности, али да власти већ веома дуго под рефлектор гурају оно најгоре, а оно најбоље под површину.

"Није тешко бити оптимиста кад је стварност ружичаста, када људи раде јер се тај рад вреднује, када новинари броје награде, а не претње, када у болницу носимо књижицу, а не коверту, када не бројимо убијене, већ матуранте, када матуранти не купују карту у једном правцу, већ туристички аранжман. Нажалост, не живимо у таквом свету и наше генерације морају да буду неки нови оптимисти", рекао је Јанковић.

Он је додао да Београд мора нешто да зна, да људи у малим местима немају чему да завиде Београду и да га људи широм Србије уверавају да има разлога за оптимизам.

"Мислим да је време да грч са лица почнемо да скидамо", рекао је Јанковић.

Награда ће добитницима бити уручена сутра у Новом Саду у Студентском културном центру "Фабрика".

 Владана Јовић посетила Дом Бежанијска коса

Заменица заштитника грађана Владана Јовић са сарадницима посетила је Дом Бежанијска коса који послује у оквиру Геронтолошког центра Београд и разговарала се  директорком Геронтолошког центра Београд Сузаном Мишић и управницом Дома Бежанијска коса Вањом Талески.

b_280_0_16777215_00_images_bezanijska-kosa.jpgГеронтолошки центар Београд је лиценциран за пружање услуга смештаја и помоћи у кући. Поред тога, пружа услуге дневног боравака и клубова за активно старење, услуга смештаја, услуге дневних центара и клубова које омогућавају да се прошире видици и укључивање у свакодневне активности које су у складу са интересовањима корисника. Клубови представљају градски сервис за подршку старијим суграђанима у оквиру којег раде 22 клуба за старије на 13 београдских општина. Услуге службе помоћи у кући обезбеђују се старијим суграђанима, у циљу задовољавања свакодневних основних животних потреба. Сврха помоћи у кући је подршка корисницима у очувању и унапређењу квалитета живота. Услуге Дневног боравка пружају дневно збрињавање старијих особа у трајању од 12 сати дневно сваког радног дана у седмици, осим суботом и недељом.

Дом Бежанијска коса има близу 600 места за кориснике, што га чини највећим у земљи и једног од највећих у Европи. Установа је грађена по најсавременијим грађевинским решењима и у њој је запослен стручан кадар, који својом пажњом и поштовањем према корисницима ствара атмосферу слободног и солидарног заједничког живота. Састоји се од пет стамбених објеката, подељених у три блока А, Б и Ц који су међусобно повезани пасарелама.

Владана Јовић се интересовала о начину функционисања центра и дома, као и о условима смештаја и услугама које се пружају корисницима. Истакнуто је да препреку у ефикаснијем остваривању права ствара велики притисак на резиденцијални смештај у домовима, те да се расте број болесника међу корисницима. Наведено је да је просечно доба корисника од 75 до 83 година, те да у оквиру Дома на Бежанијској коси функционише Центар за деменцију. Такође је било речи о проблемима који могу представљати сметњу за ефикасније деловање, у нади да ће се, заједничким ангажовањем и сарадњом, остваривање права ове групе грађана још више унапредити. Истакнуто је да постоји радна група састављена од различитих органа власти, која је своје деловање усмерила на то да овакве установе постану својеврсно социјално-медицински центри, у којима би корисници на бржи, лакши и ефикаснији начин остваривали све своје потребе и права. Разговарано је и о потреби палијативног збрињавања, и значају даљег развоја ове услуге.

Саговорници су се сложили да је неопходно да сви надлежни органи јавне власти предузимају конкретније активности, и да међусобно сарађују, на заштити права старијих особа како би се створили сви услови за квалитетнији, и на једнакој основи живот у заједници

Милош Јанковић у посети прихватним центрима у Суботици и Сомбору

b_280_0_16777215_00_images_milos-PU-Sombor.jpgЗаменик заштитника грађана за права лица лишених слободе Милош Јанковић посетио је јуче Прихватни центар за мигранте у Суботици и места окупљања миграната уз граничне прелазе Хоргош и Келебија, а данас Прихватни центар за мигранте, Полицијску управу и КПЗ у Сомбору.

 

b_280_0_16777215_00_images_milos-granicni-prelaz.jpgПриликом посета и разговора са представницима ових институција и државних органа истакнут је значај и потреба даљег унапређивања сарадње са Заштитником грађана у циљу заштите права грађана.

 

 

Оља Јовичић посетила општину Бачка Паланка

b_280_0_16777215_00_images_backa-palanka.jpgИмајући у виду да се заштити права грађана на здраву животну средину посвећује посебна пажња у раду Заштитника грађана, генерална секретарка Оља Јовичић са сарадницима је поводом обележавања Међународног дана људских права посетила општину Бачка Паланка и удружење грађана "Да сачувамо Војводину" у циљу решавања проблема дивљих депонија чије постојање угрожава здравље и безбедност становника који живе на подручју ове општине.

b_280_0_16777215_00_images_deponija1.jpg

Након обиласка депонија и састанка са представницима општине добијена су чврста уверавања да ће надлежне општинске службе предузети све даље кораке у циљу обезбеђивања средстава за санацију дивљих депонија и рекултивизацију пољопривредног земљишта на којима се оне налазе.