a

Маргинализација, изложеност породичном и партнерском насиљу, низак степен образовања, који економско-социјално осамостаљење чини готово немогућим, и даље су преовлађујућа свакодневица велике већине Ромкиња у Србији, поручила је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на конференцији „Ромкиње у Србији: Постигнућа, изазови и перспективе“, коју је у Палати Србија организовао Одбор за родну равноправност Националног савета ромске националне мањине у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији.

b_280_0_16777215_00_images_20170411Goca.jpegПолна диференцијација је код радно активних Рома и Ромкиња очигледна будући да мушкарци чине 77,5 одсто, а жене тек 22,5 процента запослених. Иако је јасно да је образовање једини начин на који Роми и Ромкиње могу да превазиђу проблем сиромаштва, резултати истраживања не охрабрују. Према подацима УНИЦЕФ-а, само 64 процента деце из ромских насеља завршава основну школу, док средњу похађа тек 22 одсто адолесцената. „Али чак кад се у тим малим процентима и изборе да добију диплому и успеју да пронађу посао, ми као друштво најчешће нисмо спремни да их прихватимо, јер не желимо да нам, рецимо, услуге пружају припадници и припаднице ромске мањине“, поручила је заменица заштитника грађана.

Ромкиње се суочавају и са повећаним ризиком од насиља у породици и партнерским односима. Стевановић каже да је број Ромкиња које пријављују насиље, према резултатима истраживања Заштитника грађана, занемарљив у односу на укупан број случајева пријављеног насиља. Неопходно је да држава обезбеди ефикасну истрагу случајева насиља над женама и да кривично гони и казни починиоце санкцијама које су сразмерне тежини кривичног дела. Само на тај начин оне ће стећи поверење у систем и храброст да се боре за своја права.

Заменица заштитника грађана указала је да Ромкиње и даље не располажу довољним информацијама о правима у области здравствене заштите и здравственог осигурања и механизмима заштите права, нити ове механизме користе, док се активности на превенцији репродуктивног здравља Ромкиња и њиховом образовању о томе не спроводе системски. Тако, према подацима Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а, 38 процената свих жена старости 15–49 година, у ромским насељима, изјавило је да никада није користило неку методу да би избегле или одложиле трудноћу, док је 31 проценат Ромкиња имало најмање један абортус.