a

Вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић честита 1. мај, Међународни празник рада и позива државу да уместо уобичајених и пригодних парола на овај дан успостави јединствену платформу за доследно решавање социоекономских проблема радника и остваривање њихових загарантованих права. Она права која им гарантују закони и Устав.

Висока стопа незапослености, у којој највећи део чине млади, ниска примања, неповољан положај запослених, као и немогућност да утичу на његово решавање, основне су карактеристике статуса радно способне популације у Србији. Заштитник грађана подсећа да је уназад више година указивао на појаву повлашћених послодаваца који не извршавају своје обавезе исплате зарада и доприноса за социјално осигурање. Велики број радника у Србији ради „на црно“, угрожено им је право на инвалидску пензију, здравствену заштиту, коришћење боловања и годишњих одмора. Недостатак социјалног дијалога са представницима запослених и послодаваца, неефикасно поступање инспекције рада и недовољно развијена сарадња органа надлежних за заштиту права по основу рада и социјалног осигурања, додатно отежавају положај радника.

И даље је степен запослености жена, жртава породичног и партнерског насиља, низак. Без помоћи државе у економском осамостаљивању оне остају и даље у лавиринту насиља, а свака прича о подршци друштва остаје начелна. Право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства ради неге и посебне неге детета остварује се често са значајним закашњењем.

Ниска образовна структура и дискриминација су објективне препреке запошљавању Рома и Ромкиња и Заштитник грађана очекује да ће се доследно реализовати све планиране активности у вези са образовањем и запошљавањем припадника ромске заједнице. Истовремено, скреће пажњу да недостају одговарајуће афирмативне мере које би обезбедиле неопходну подршку запошљавању високообразованим Ромима и Ромкињама. Протекла Декада Рома је показала да ће без постигнућа у овим областима, изостати и резултати у борби против сиромаштва и маргинализованог положаја припадника ромске заједнице.

Особе са инвалидитетом до запослења долазе изузетно отежано, углавном уз субвенције и подстицаје надлежних органа. Овој групи грађана, у највећем броју случајева, радни однос престаје када и предвиђене субвенције и олакшице за послодавце. Егзистенцијална угроженост, као последица наведених фактора и општег сиромаштва друштва, уз мере штедње на свим нивоима и у овој години, стављају ову рањиву групу становништва на саму маргину друштва.