a

Сарадња законодавних и извршних органа са Заштитником грађана није адекватна. Радна, мањинска и право на критику драматично су угрожена, а број рањивих група повећан је у односу на претходни период, оценили су данас учесници панел дискусије "Пешчаника" о раду омбудсмана.

Вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић оценио је да је један од најилустративнијих примера одсуства сарадње државних служби са омбудсманом, чињеница да Народна скупштина још није разматрала Извештај заштитника за 2016. годину иако је на то обавезна по закону и пословнику.
b_280_0_16777215_00_images_fotka1.jpeg"Велики проблем постоји и у сарадњи са извршним органима. Државни службеници средњег ранга јако добро сарађују са заштитником, али проблем настаје чим омбудсман уочи системске недостатке и укаже највишим органима да не могу тако поступати, што најбоље илуструје пример рушења објеката у Савамали", рекао је Јанковић.

По његовим речима, пример Савамале показује "потпуни изостанак реакције правне државе на оно што је утврдио државни орган".
"У овом случају проблем представља и рад тужилаштва. Недопустиво је да та институција не иницира дисциплински поступак у полицији ако она не поступа по налозима тужилаштва у конкретном случају. Опасно је и то што се они органи који су дужни да знају шта се десило у Савамали, не оглашавају, а да високи државни званичници говоре да поседују сазнања о томе ко је одговоран", казао је Јанковић.

Коментаришући Извештај заштитника грађана за 2016. годину, професорка права Весна Ракић Водинелић казала је да су бројна права грађана "озбиљно угрожена или су их грађани потпуно лишени" као и да је проширен број рањивих група.

По њеним речима, у Србији постоји паралелна власт, "амалгам политичара, тајкуна и криминалаца која веома много утиче на рад државних органа".
"То је четврти ниво власти, држава у држави која није на јавној сцени. Иако у правном смислу постоји институционални оквир, прави је персонализован, сведен на једну особу која је истовремено и премијер, и председник и координатор безбедносних служби. Чак и када институције поступају по препорукама омбудсмана у случајевима повреде права, све се зауставља ако се тиме погадја четврти ниво власти", рекла је Весна Ракић Водинелић.

Она је додала да институција омбудсмана постоји како би штитила градђане од "премијера, председника и других представника државе" а да државни органи у Србији "ћуте о раду заштитника или преко таблоида настоје довести у питање личност оних који обављају ту функцију".

Социолошкиња Весна Пешић оценила је да Извештај омбудсмана за 2016. годину показује да су радна и мањинска права, као и право на критику "драматично угрожена", а да институцијама и јавним предузећима недостаје ефикасна унутрашња контрола.

"Сваки орган треба да има унутрашње механизме за отклањање недостатака у свом раду јер би се онда и мањи број грађана обраћао омбудсману. Заштитник није институција која сама брине о поштовању људских права, то треба да раде државни органи", казала је Весна Пешић.

Она је оценила и да се у Србији одвија процес "масовног осиромашења" грађана.

"Када се говори о дефициту, треба рећи да то није само дефицит буџета већ и дефицит у здравству, култури, образовању. Истовремено је и институционални процес људских права отишао надоле, ништа се не дешава, а да не долази из једног центра", додала је Весна Пешић.

Извор: Бета