a


У дебати коју је 30.јуна 2009. године организовао Центар за демократију, Заменик заштитника грађана за права националних мањина Горан Башић оценио је да Националној стратегији за интеграцију Рома недостају адекватни локални акциони планови и шира друштвена подршка. Недостатак Стратегије је и то што је пројектована на знатно мањем броју од стварног броја Рома у Србији.
Према истраживањима и проценама у Србији живи знатно већи број Рома од 108.000 који је утврђен Пописом из 1991. године. Домашаји стратегије, њена примена, средства која треба издвојити и најзад њени резултати су директно повезани са бројем грађана који би реално требало да буду њоме обухваћени.

Надлежни органи би требало да имају у виду ове проблеме и да на предстојећем Попису становништва предвиде начине који би омогућили да се отклоне сумње у вези са бројем пописаних грађана ромске националности. Поред тога основни недостатак примене стратегије су неприпремљене локалне самоуправе за осмишљавање и реализацију локалних акционих планова који би поред проблема становања требало да воде рачуна о проблему сузбијања узрока сиромаштва ове популације. 

Да би се положај Рома унапредио, поред мера социјално-економске интеграције неопходно је и јачање ромског културног и интелектуалног покрета. Оснивање катедре за ромски језик на неком од Универзитета у Србији институционално би ојачало овакву идеју, али и успоставило основ за одрживу примену права Рома на културни идентитет, очување и развој језика. Сличне катедре и научно-устраживачки центри основани су у многим земљама, а последњих година у државама које су потписнице регионалне иницијативе „Декада Рома“.