a

Поводом обележавања 15. октобра, Међународног дана жена на селу, Заштитник грађана подсећа на неопходност унапређивања положаја жена и девојчица са села, променом традиционалних, патријархалних стереотипа о родним улогама, омогућавањем доступности здравствених, образовних, социјалних услуга, заштитом материнства, подстицањем економског осамостаљивања и оснаживања, наслеђивања газдинстава и друге имовине, као и учешћа у политичком и јавном животу и доношењу одлука.

Опште осиромашење у друштву и све израженије економско раслојавање становништва, највидљивије је на селу и на примеру жена које на селу живе и раде. Женама на селу мора се омогућити равномернија расподела прихода, праведнији друштвени и јачи економски положај, како би живот у руралним срединама и убудуће био одржив, а права жена на селу заштићена као и права свих грађана.

„Улога жене у руралним срединама у Србији изузетно је важна, али потпуно невидљива, јер иако у обављању тешких физичких послова и преузимању обавеза не заостају за мушкарцима, само су 17.3 одсто жена власнице пољопривредних газдинстава. Куће у којима живе жене на селу су у 88 одсто случајева у власништву мушкараца, не поседују земљу у 84 одсто случајева и готово да не поседују средства за пољопривредну производњу. То је, између осталог, последица не само чврсто установљеног традиционалног начина живота, већ и чињенице да брачни пар може регистровати само једно газдинство“, истиче заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић.

Заштитник грађана у својим редовним годишњим извештајима понавља препоруке надлежним органима да треба да предузму мере како би се свим женама обезбедила приступачност здравствених услуга на свим нивоима здравствене заштите, као и право на накнаду зараде за време одсуства са рада због трудноће и порођаја женама пољопривредницама, које су носиоци регистрованог пољопривредног газдинства и женама које обављају привремене и повремене послове. Осим тога, препоручује да Влада континуирано спроводи мере и активности посвећене подизању свести јавности о родној равноправности и мере за унапређивање положаја жена. Жене чине 55 процената незапосленог руралног становништва и 74 процената неплаћених помажућих чланова пољопривредних газдинстава, док укупно 12 одсто жена са села нема здравствено осигурање, а преко 60 процената није покривено пензијским осигурањем. Такав положај жена јасно указује на њихову економску зависност из чега произилазе и други бројни проблеми са којима се сусрећу, укључујући и породично или родно засновано насиље, које често бива непријављено, нагласила је Стевановић.

Петнаести октобар установљен је као Међународни дан жена на селу Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, препознајући важну улогу и допринос жена са села у унапређивању пољопривреде и руралног развоја, обезбеђивању хране и искорењивању сиромаштва у сеоским срединама. Обележавањем тог празника указује се на тежак положај жена у руралним срединама, који најбоље илуструје податак да четвртину светске популације чине жене које живе на селу, али се у њиховом власништву налази тек два процента земље, док од свих пољопривредних прихода добијају само један одсто.