Упркос томе што су прописи Републике Србије усклађени са међународним стандардима и изричито забрањују дискриминацију, појединачни случајеви отворене и нескривене нетрпељивости и искључивости према другачијима од себе, показују да у Србији изазови у борби против расизма и даље постоје, изјавио је поводом 21. марта, Међународног дана борбе против расне дискриминације, заштитник грађана Зоран Пашалић.
Током прошле године у то су нас уверили конкретни догађаји, а Заштитник грађана посебно скреће пажњу на случај подизања бетонског зида око ромског насеља „Марко Орловић“ у Крушевцу. Зид у Крушевцу, који, иако је формално гледано подигнут у складу са важећим прописима, за последицу може имати гетоизацију и сегрегацију, док питање ко је донео одлуку о томе није добило одговор ни након спроведеног поступка контроле, наводи Пашалић.
Иако је Србија у Европи и свету препозната по свом хуманом и одговорном односу према мигрантима и избеглицама на балканској рути, што је између осталог показала и обезбеђивањем услова да више од 500 деце миграната крене у школе, у појединачним случајевима таква политика државе наилазила је на противљење овдашњих родитеља. Иако изоловани, ови догађаји показују да дискриминаторски ставови према другачијима, у нашем друштву нису прошлост.
И ове године Заштитник грађана позива надлежне у држави и целокупну јавност да се заједно супротставимо сегрегацији и расној дискриминацији, да развијамо образовање и подстичемо све делове друштва, како би елиминисали предрасуде, стереотипе и сваки облика дискриминације.
Међународни дан борбе против расне дискриминације Уједињене нације прогласиле су празником 1966. године, у знак сећања на 21. март 1960 године, када је у Јужноафричкој републици убијено 69 људи, који су демонстрирали против апартхејда.