a

У Србији, према последњем попису и демографским истраживањима, тек нешто више од милион и двеста хиљада становника чине млади узраста од 15 до 30 година, а сваке године тај број, због одласка и исељавања младих, мањи је за двадесет хиљада. Упркос томе и чињеницама да у Србији сваке године умре више становника него што се роди и да смо у врху по старости нације у Европи, брига коју као држава и друштво показујемо према младим генерацијама и даље не охрабрује, поручио је поводом 12. августа, Међународног дана младих заштитник грађана Зоран Пашалић.

Више од половине младих живи у породичном стану и исто толико њих нема своје приходе, док трећина никада није путовала ван Србије. У посебно тешком положају су особе са инвалидитетом, којима мере подршке нису доступне у довољној мери, док је могућност да се запосле готово непостојећа. Млади са сметњама у развоју и психичким обољењима често су дискриминисани. Страх од тога да ће бити одбачени и стигматизовани један је од главних разлога због којег се већина устручава да затражи помоћ надлежних институција.

У том контексту, млади се ретко обраћају и институцији Заштитника грађана, а из њихових притужби закључујемо да су најчешћи проблеми са којима се суочавају и даље висока стопа незапослености, сиромаштво, недовољно развијене услуге превенције болести зависности и ризичног понашања, услуге помоћи и подршке у посебно осетљивим ситуацијама, превенција и заштита менталног и репродуктивног здравља.

Заштитник грађана позива надлежне органе, министарства и установе да се са посебном пажњом посвете проблемима младих и да их, бољим условима образовања и запошљавања, подстакну да управо у Србији граде своју будућност, будућност својих породица и читавог друштва, поручио је Пашалић.