a

Заштитник грађана Републике Србије покренуо је данас пред Уставни судом поступак оцене уставности више одредаба Закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању, којима се, према мишљењу Заштитника грађана, мимо одредаба Устава и обавезујућих међународних норми, ограничавају или укидају поједине загарантоване слободе и права.

Заштитник грађана затражио је од Уставног суда да оцени уставност одредаба Закона које прописују да:

  • само домаће правно лице има право да оснује јавно гласило, чиме је, према мишљењу Заштитника грађана, то право ускраћено домаћим физичким и страним физичким и правним лицима ,упркос одредабама Устава који „сваком“ гарантује право да оснује јавно гласило;
  • оснивач јавног гласила не може пренети нити на други начин располагати правом на јавно гласило или правом на издавање јавног гласила, чиме се, према мишљењу Заштитника грађана, крши слобода привређивања и имовинска права;
  • није дозвољено оснивање јавног гласила под истим или сличним именом које може изазвати забуну у погледу идентитета јавног гласила, чиме се, према мишљењу Заштитника грађана, прекомерно и неосновано ограничава слобода издавања јавног гласила тиме што се идентитет јавног гласила везује искључиво за име;
  • у случају повреде забране поновног издавања истоименог јавног гласила покреће се поступак за привредни преступ и изриче мера привремене обуставе издавања јавног гласила до правноснажног окончања поступка. Заштитник грађана сматра да привредни преступ који би се састојао у поновном објављивању истоименог јавног гласила није у Уставу Републике Србије увршћен у разлоге који допуштају забрану јавног гласила;
  • забрана издавања јавног гласила које није уписано у регистар јавних гласила, и новчана казна за „привредни преступ“ издавања јавног гласила које није уписано у Регистар јавних гласила, несагласни су, према мишљењу Заштитника грађана, са одредбама Устава и обавезујућим међународним изворима права, јер они не допуштају да се јавно гласило забрани зато што није уписано у регистар. Заштитник грађана сматра да Устав гарантује да се јавно гласило издаје слободно од било какве претходне радње власти, као што су цензура, дозвола, одобрење, пријава или регистрација, које представљају мешање јавне власти у слободу оснивања јавног гласила. Држава једино сме да издавање електронског јавног гласила уреди законом, односно да издавање таквог јавног гласила услови дозволом.
  • Висина казни које су Законом о изменама и допунама Закона о јавном информисању прописане како за привредне преступе, тако и за прекршаје, виша је од казни за преступе и прекршаје прописане другим законима, иако није утврђено да су тежина и последице радњи које су овим законом проглашене привредним преступом или прекршајем већи од тежине и последица радњи које су пенализоване другим прописима као преступи или прекршаји. Тиме је, сматра Заштитник грађана, повређено уставно начело једнакости пред законом. Поједине казне одређене су у фиксном, за све случајеве истом износу, без обзира на тежину преступа и друге релевантне околности конкретног случаја, чиме се нарушава и принцип индивидуализације казне, као израз уставног начела једнакости пред законом. Казне прописане Законом о изменама и допунама Закона о јавном информисању несразмерне су, прекомерне, и у стању да окончају егзистенцију јавних гласила којима прете такве казне, те тиме гуше слободу медија и угрожавају остваривање права грађана на информисање, сматра Заштитник грађана.

Заштитник грађана истиче да је мериторна одлука Уставног суда о питањима покренутим у овом поступку изузетно битна за гарантовање и остваривање слобода и права која су од темељног значаја за наш и сваки други демократски поредак. Истовремено, свестан великог броја обраћања Уставном суду, омбудсман је у допису председници Уставног суда оценио да би би што скорија одлука Уставног суда у овом поступку била од велике користи за потпуно остваривање права и слобода грађана.

Уставни суд може у току поступка, до доношења коначне одлуке, обуставити извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу Закона чија се уставност или законитост оцењује, ако би њиховим извршавањем могле наступити неотклоњиве штетне последице.

(крај саопштења)

КАБИНЕТ ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА

з