a


alt         

Србија напредује ка вредностима које гарантују достојанство свих грађана, али постоје бројни проблеми које држава и њени органи још нису решили, истакао је заштитник грађана Саша Јанковић на данашњем отварању Регионалне конференције уставних судова „Уставно судство у теорији и пракси“ у Београду.

– Сиромаштво је раширено, закони који се доносе су неједнаког квалитета, слабо се спроводе, нагомилани судски поступци сваким даном одмичу правду од оних који је чекају. Дискриминација је забрањена законом, али равноправност није свима омогућена. Деца, посебно ромска и деца са сметњама у развоју често не успевају да развију све своје потенцијале. Особе са инвалидитетом су невидљиве у друштву, а жене не могу увек рачунати на ефикасну акцију надлежних органа у случајевима насиља над њима, а камоли на пуну равноправност – рекао је Саша Јанковић.

Републички омбудсман је истакао и следеће: у Србији се повремено некажњено шири мржња према мањинским групама, Роми су најрањивији и ромска деца треба ређе да се друже са багерима, а чешће са учитељима, социјалним радницима и лекарима;

неправедно одузету имовину држава није вратила грађанима већ је убрзано приватизује и отежава реституцију; породице 2.000 људи несталих на Косову и даље траже одговоре;

безнађе влада међу скоро 300.000 избеглица и расељених; политичка права су под претњом бланко оставки, политика се надвија и над реизбором судија; од 170 активних верских организација у регистар је, поред седам традиционалних, уписано само 13;

затвори су препуни и неусловни, у борби против корупције „дувачи у пиштаљку” су незаштићени.

Заштитник грађана констатовао је да пред Судом за људска права у Стразбуру на решавање чека 3000 предмета из Србије, и да потребу наших грађана за правдом тај суд не може задовољити, већ да је потребно да се пуна пажња посвети превасходно ефикасностни и спровођењу одлука домаћих институција за заштиту основних људских права и слобода.

Домаћин скупа, председница Уставног суда Србије Боса Ненадић рекла је да Уставом Србије, усвојеним 2006. године, Уставни суд је установљен као самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост закона, као и људска и мањинска права и слободе.

Председница Народне скупштине Републике Србије Славица Ђукић-Дејановић навела је да је у земљи већи број прописа усклађен са европским стандардима и да је преостало да се мањи број аката усклади са стандардима ЕУ.

Председница Врховног суда Србије Ната Месаровић истакла је да Уставни суд може да утврди да ли је судском одлуком повређено људско и мањинско право и слобода, али не и да поништи судску одлуку.

Министарка правде Снежана Маловић подсетила је да је Уставом Србије из 2006. године уведена могућност подношења уставних жалби о којима одлучује Уставни суд, и оценила да се то у пракси показало као ефикасно правно средство за заштиту људских и мањинских права и слобода.

Дводневну регионалну конференцију је организовали су Уставни суд Србије и Фондација Конрад Аденауер, поводом 60 година од усвајања Основног закона (Устава) Немачке, и на њој ће представници уставних судова земаља региона расправљати о искуствима у заштити уставности и међусобној сарадњи.