a

Након разматрања рада Полицијске станице у Темерину и после разговора са представницима локалне заједнице, имајући у виду и реаговања невладиних организација, медија и јавног мњења поводом четири туче у којима су виновници или жртве били суграђани припадници различитих етничких група, Заштитник грађана жели да укаже:

Иако није било основа да Заштитник грађана утврди пропусте у раду органа унутрашњих послова и других јавних власти, а поступак против виновника насиља је у надлежности тужилаштва и судова, расправа која је покренута у јавности, али и слични инциденти из недавне прошлости у самом Темерину и другим војвођанским местима о којима је Парламентарна скупштина Савета Европе донела посебну препоруку, указују на постојање латентних међуетничких напетости које се не смеју занемарити.

О томе да ли је мотив ових напада било распиривање националне и етничке мржње и нетрпељивости одлучиће надлежни правосудни органи. Међутим, без обзира на то што је полиција ваљано и савесно обавила свој део посла и што га у истом духу настављају правосудни органи, Заштитник грађана је мишљења да се житељи Темерина не могу сами изборити са превазилажењем етничке дистанце и неспоразума које она узрокује. Шта више, ретке су локалне заједнице које оваквим проблемима могу одолети ослањајући се искључиво на сопствене ресурсе. Да би наше друштво баштинило богатство мултикултуралности нису довољне ни Уставне гаранције ни законска заштита права већ реална социјална интеграција заснована на поверењу и разумевању. Закони и институције требало би да су део одговрне друштвене политике која у остваривање интеграције активно укључује и цивилно друштво и цркве и верске заједнице и мањинске самоуправе, а нарочито медије. Стабилности заједнице и социјалној сигурности грађана свакако не доприносе графити исписани на српском и мађарском језику који позивају на шовинизам и мржњу, нити то чине поједини медијски извештаји који широј заједници сензационалистички и некритички преносе такве поруке, понекад их извлачећи из контекста.

Одговорност за стање међуетничких односа у Темерину, али и било којој другој вишеетничкој заједници свакако имају надлежни државни органи, пре свих они који су задужени за питања образовања и културе, који би требало да осмисле мултикултуралну политику у којој је етничка припадност део укупног грађанског идентитета појединца и група којима припадају, да осмисле начине њеног дугорочног спровођења и обезбеде средства за њено делотворно остваривање. Тренутно стање међуетничких односа у различитим деловима Србије указује на то да упркос развијеном нормативном оквиру предстоји мукотрпан рад јавне управе, цивилног друштва и мањинских самоуправа на постизању друштвене интеграције мањина.