Представљајући редовне годишње извештаје о раду институције за три последње године, пред Одбором за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије, заштитник грађана Зоран Пашалић је навео да је промена методологије рада значајно допринела ефикасности Заштитника грађана, а да су административни процеси сведени на минимум.
Пашалић је такође истакао да расте број грађана који траже подршку као и да је унапређен директан контакт са њима, у самој институцији, укључујући и обиласке градова и општина кроз капмању „Дани омбусмана“, које спроводи Заштитник грађана.
Заштитник грађана је истакао да је лично обавио око 2.000 разговора са грађанима, да је унапређена сарадња са удружењима грађана, као и органима јавне власти, о чему сведочи то да су државни органи спровели 90 одсто препорука Заштитника грађана током 2024. године, док је ранијих година тај проценат био мањи.
Пашалић је истакао да се прошле године 12.333 грађана обратило Заштитнику грађана, и то највише поводом имовинско-правних питања.
Заштитник грађана је рекао да је успостављен систем видљивости нових надлежности те институције, посебно Националног известиоца за област трговине људима, имајући у виду то да је Србија једна од малобројних земаља у којој ту функцију обавља Заштитник грађана, независно од извршне власти, односно Министарства унутрашних послова.
Пашалић је указао и на Независни механизам за праћење Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитеом, као још једну нову надлежност Заштитника грађана.
Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу усвојио је закључке из извештаја Заштитника грађана и позвао Народну скупштину и Владу да примене препоруке како би се унапредио рад органа управе и заштитила права грађана.
Редовни годишњи извештаји Заштитника грађана за 2022, 2023. и 2024. годину су претходног дана разматрани и пред Одбором за људска и мањинска права и равноправост полова Скупштине Србије.
Информатор о раду
