a

alt

Реформа служби безбедности у Србији зависиће од тога да ли ће запослени у њима бити део друштва као и остали грађани, али и од спремности политичара да не злоупотребљавају ове службе. Такође, грађани кад прихвате запослене у службама безбедности као неминовност и као нешто што њима користи, тада ће еволутивни ток реформи тих служби, за који се Србија определила после 2000. године, вероватно имати позитиван исход, истакао је заштитник грађана Републике Србије Саша Јанковић на округлом столу посвећен искуствима контролној посети Заштитника грађана Безбедносно - информативној агенцији.

Он је рекао је да су на танком леду сви који се баве контролом служби безбедности, запослени у службама, цивилни сектор, државни органи, скупштински одбор и повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, али је истакао да сви они све више и озбиљније играју своје улоге.

Омбудсман Јанковић је навео да је током рада институције добио око 400 притужби грађана на рад обавештајних служби, али да већина тих притужби нема довољно основа да би почео водити поступак по њима.

– Одбор са мало запослених покрива превише широку област, унутрашње послове, одбрану и тајне службе, док међу запосленима нема стручњака за контролу обавештајних служби – рекао је Питер Гил из Женевског центра за контролу оружаних снага на скупу.

Он је предложио оснивање поткомитета у оквиру парламентарног одбора, од  којих би се један бавио обавештајним службама.

Заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Томас Мур рекао је да је после првог корака, контролне посете заштитника грађана Саше Јанковића Безбедносно -информативној агенцији, потребно озбиљније и активније ангажовање скупштине у надзору рада БИА.

– И судови би, када дође до сукоба, такође требало да буду у прилици да одиграју конструктивну улогу у подршци и надзору рада БИА, рекао је Мур.

Шеф кабинета директора БИА Јован Стојић рекао је да БИА ради по закону и да је испунила већину препорука Заштитника грађана, а да једна препорука није испуњена, услед техничких недостатака.