a

Вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић састао се данас са групом дипломата из земаља Европске уније који се баве владавином права.

Опширније...Госте су посебно интересовали налази из Годишњег извештаја Заштитника грађана за 2016. годину и најважнији случајеви којима се ова институција бави у овом периоду. Јанковић је саговорницима поручио да је владавина права предуслов у поштовању људских права у Србији и истакао значај очувања независности институције Заштитника грађана, која контролом правилности и законитости рада органа државне управе тежи унапређењу људских права у Србији.

Опширније...Заштитник грађана, поводом Међународног дана поноса, 27. јуна, указује да у Србији и даље није обезбеђена пуна равноправност и остваривање права ЛГБТИ особа и да је обавеза органа власти да свакоме, под законом предвиђеним условима, обезбеде остваривање зајемчених људских права и слобода у пуној мери.

ЛГБТИ особе и даље су изложене, због своје сексуалне оријентације и родног идентитета, разним облицима насиља, укључујући и физичко, немају пуну слободу изражавања и окупљања, изложене су дискриминацији и нетрпељивости на радном месту, школама, локалним заједницама. Због раширених стереотипа, предрасуда и неприхватања од стране заједнице нису слободне да искажу своје сексуално опредељење и родни идентитет. Њихове животне заједнице нису препознате и уређене у правном систему, као ни правне последице прилагођавања (промене) пола, због чега су онемогућене у остваривању бројних права у оквиру породичног живота, здравља, личног статуса, рада, социјалне заштите, образовања и других животних области. Заштитник грађана позива на успостављање нулте толеранције према дискриминацији и насиљу према ЛГБТИ особама и интензивирање напора органа власти на обезбеђивању услова за пуно и равноправно остваривање права ЛГБТИ особа у Србији, нарочито у односу на младе ЛГБТИ.

Усвајање прописа који унапређују положај ЛГБТИ особа, едукације о њиховом положају и правима на свим нивоима образовања и стручног усавршавања, активности усмерене на разбијање предрасуда и стереотипа и развијање услуга подршке, посебно за младе ЛГБТИ које су без дома јер су их породице одбациле, су неке од активности чије је спровођење неопходно за суштинско унапређивање положаја особа другачије сексуалне оријентације и родног идентитета.

Поводом обележавања 26. јуна, Међународног дана УН за подршку жртвама тортуре, Заштитник грађана користи прилику да подсети да Устав Србије и бројни међународни инструменти јемче неповредивост физичког и психичког интегритета човека, да нико не сме бити подвргнут мучењу или окрутном, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању. Забрањено је свако намерно наношење боли или патње лицу које је на било који начин задржано, спутано или затворено на основу одлуке или сагласности службеног лица, како би се добила обавештења или признања, односно ради застрашивања или кажњавања.

Изостанак борбе против некажњивости тортуре у Републици Србији, на коју Заштитник грађана често скреће пажњу јавности, временом може довести до пораста броја случајева физичког злостављања. Осим тога, на основу бројних посета, Заштитник грађана је оценио да у установама у којима су смештена лица лишена слободе, где су континуирано лоши материјални услови, које су пренасељене, уз неодговарајући третман, лошу здравствену заштиту и одсуство социјалне подршке, може доћи до поступања које добија карактер нечовечног или понижавајућег.

Ради даљег унапређења поступања према лицима лишеним слободе, као и превенцији тортуре, Заштитник грађана подсећа да је неопходно да надлежни органи спроводе ефикасне поступке у случајевима навода о тортури, као и да је потребно развити систем континуираних обука о људским правима за доносиоце одлука и све службенике који непосредно поступају према тим лицима.

Опширније...У установама социјалне заштите у Србији велики проблем представља недовољан број запослених, који немају на располагању ни одговарајуће обуке. Ови проблеми могу значајно да угрозе квалитет услуга социјалне заштите, нагласио је данас вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић на интерактивној конференцији ,,Примена професионалних стандарда рада у установама социјалне заштите из угла регулаторног и контролног механизма и праксе“ у Бањи Врујци.

На едукативној конференцији у оквиру манифестације ,,5. Дани социјалне заштите“, коју организује Нови синдикат социјалне заштите Србије, Јанковић је између осталог указао на проблем дислоцираности установа, односно домова за смештај, који су више десетина километара удаљени од насељеног места и где нема јавног превоза, што још више продубљује изолацију штићеника од друштвеног живота. Како је навео, погрешно је и недопустиво тумачење да лишавање пословне способности неког лица подразумева и ограничавање слободе његовог кретања. По речима Јанковића, лишавање пословне способности се односи искључиво на лишавање вршења правних послова.

Мере штедње и законско ограничење запошљавања у јавном сектору значајно отежавају, а у неким случајевима и онемогућавају успостављање нових услуга социјалне заштите и угрожавају пружање оних које постоје, указала је на конференцији заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић. Она је рекла да неке услуге социјалне заштите које су укинуте нису поново успостављене (пример за то је услуга Свратишта за децу улице у Београду) и њихово постојање зависи од донаторских средстава, као и услуге и олакшице намењене породици (повраћај ПДВ за храну и опрему за бебе).

Опширније...

Поводом Међународног дана избеглица, Заштитник грађана истиче да су проблеми збрињавања избеглица из ратом захваћених подручја сада далеко сложенији и компликованији, имајући у виду да се они сада дуже задржавају у Републици Србији, за разлику од претходног периода када су само пролазили кроз земљу и овде боравили свега неколико дана. Они сада у Србији остају по неколико месеци, а само мали, готово незнатан број њих жели да тражи азил у Србији, док већина планира да прође даље, ка развијеним земљама Европске уније.

У сарадњи са организацијама цивилног друштва које се баве питањима избеглица и миграната и уз подршку Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР), Заштитник грађана је током претходна два месеца интензивно спроводио активности откривања и документовања случајева тортуре, која је почињена од стране полиција суседних држава, чланица ЕУ (Хрватске, Мађарске и Румуније), приликом незаконитог враћања избеглица у Србију (тзв. push-backs). Заштитник грађана је у циљу документовања насталих повреда ангажовао лекаре специјалисте судске медицине и психологе, који на терену бележе настале телесне повреде и психичке трауме које су ови људи преживели приликом покушаја напуштања Републике Србије и одласка у земље Европске уније. О налазима и закључцима биће сачињен посебан специјални извештај, који ће бити објављен на сајту Заштитника грађана.

Од почетка избегличке кризе Заштитник грађана је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио око 130 посета местима у којима се налазе избеглице и мигранти и органима који поступају према њима. Посећене су полицијске управе и полицијске станице у њиховом саставу, регионални центри граничне полиције, центри за азил, прихватни центри за мигранте, Прихватилиште за странце у Падинској Скели, Аеродром "Никола Тесла", прихватне јединице за смештај малолетних странаца без пратње, центри за социјални рад, заводи за извршење кривичних санкција и неформална места окупљања избеглица и миграната на граничним прелазима и у насељеним местима. Налази из посета приказани су у 70 извештаја НПМ-а, који су сачињени након посета и у којима је надлежним органима упућено око 120 препорука за уклањање утврђених недостатака и побољшање положаја избеглица.

Заштитник грађана је у поступку сарадње успоставио стални дијалог са државним органима надлежним за решавање питања избеглица, а такође је учествовао на бројним међународним и регионалним скуповима посвећеним унапређењу положаја избеглица и миграната и јачању прекограничне, међудржавне сарадње у решавању овог веома сложеног наднационалног феномена.

Од избијања пожара на депонији Винча, пре тачно месец дана па до данас, још увек видљиви облаци дима узнемирују грађане околних београдских насеља.

Упркос чврстим уверавањима Градског завода за јавно здравље града Београда да ниво детектоване концентрације појединих хемијских једињења не може имати озбиљне последице по здравље људи, ипак је осетљивим групама грађана (старијим, трудницама и деци) упућена препорука да у случају појаве дима смање боравак на отвореном простору. Истовремено, научна и стручна јаност упозорава на чињеницу да се приликом сагоревања отпада са депоније, осим угљен-моноксида, сумпор-диоксида и азотових оксида чије је мерење извршено и резултати објављени, ослобађају и друге високотоксичне и канцерогене материје чије мерење није извршено или резултати нису презентовани у јавности.

Како контрадикторне информције у јавности продобљују већ присутну уземиреност и неповерење грађана, Заштитник грађана је апелујући на поштовање права грађана на доступност информација затражио од институција надлежних за мониторинг и објављивање резултата квалитета ваздуха (Градског завода за јавно здравље града Београда и Агенције за заштиту животне средине) достављање свих информација о начину и резултатима извршених мерења, као и врсти загађујућих материја чије је мерење вршено.

Заштитник грађана изражава уверење да ће надлежне институције доставити све релевантне информације и тако омогућити грађанима да буду правовремено и тачно обавештени.

Страна 4 од 324