a

Казнено-поправни завод у Шапцу је поступајући по препорукама НПМ предузео мере у циљу попуњавања упражњених радних места и нових запошљавања. Завод је обавестио НПМ да је број лежајева у притвору прилагођен стандарду животног простора лица, као и да је извршена замена свих неисправних тастера за позивање страже. Такође, након посете НПМ једно лице из затвореног одељења радно је ангажовано на месту хигијеничара у том одељењу. Поступајући по препоруци, Завод је извршио обуку новопримљеног лекара опште медицине о његовим обавезама предвиђеним Законом о извршењу кривичних санкција, као и о поступању у случајевима мера принуде у складу са Истанбулским протоколом.

Управа за извршење кривичних санкција обавестила је НПМ да ће на место управника у КПЗ у Шапцу у кратком року бити распоређено лице које ће обављати послове руковођења заводом, као и о активностима које се спроводе ради стандардизације медицинских прегледа, сачињавања извештаја након прегледа и документовања и извештавања након употреба мера принуде.

Казнено-поправни завод у Шапцу је посећен 03. априла 2018. године, ради праћења поступања по 37 препорука НПМ које су упућене 2014 године. Такође, у овом извештају упућено је и 11 додатних препорука мера за отклањање уочених недостатака и унапређење поступања према лицима лишеним слободе.

b_300_0_16777215_00_images_20180710slika-1-.jpegЈуче и данас, у просторијама Заштитника грађана је за запослене у Стручној служби одржана обука о приступачности како би се ближе упознали са проблемима са којима се услед неприступачне или недовољно приступачне околине сучавају особе са инвалидитетом и остали грађани са тешкоћама у кретању. Обуку су одржали представници Удружења за ревизију приступачности, организације чији се чланови и активисти залажу за изградњу и примену стандарда приступачности у циљу стварања окружења које користи свим људима.

b_300_0_16777215_00_images_20180710slika-2-.jpegТоком обуке учесници су имали прилике да разговарају о медицинском и социјалном моделу инвалидности као и да се ближе упознају са баријерама које особама са инвалидитетом, старијима и осталим грађанима отежавају или у потпуности онемогућавају кретање и самим тим остваривање њихових основних људских права. С тим у вези, практичан сегмент обуке обухватио је и шетњу око трга Славија током које су учесници могли непосредно да се увере у то до које мере је непосредно окружење (објекти, раскрснице, стајалишта градског превоза) приступачно односно неприступачно особама са инвалидитетом.

b_300_0_16777215_00_images_20180710slika-3.jpegОбука је одржана у оквиру пројекта Заштитника грађана под називом „Приступачност за све“ чији је циљ да допринесе унапређеном спровођењу локалних прописа о приступачности, као и већој видљивости и доступности Заштитника грађана особама са инвалидитетом у 26 градова и општина у којима ће пројекат бити реализован. Заштитнику грађана су за спровођење програма обуке одобрена средства у оквиру пројекта који спроводи Дански институт за људска права. Пројекат ће трајати до 15. октобра 2018. и биће спроведен у сарадњи са Удружењем за ревизију приступачности.

Секретаријат за здравство Београда обавестио је Заштитника грађана о мерама које је предузео у складу са оним што му је препоручено ,,Посебним извештајем Заштитника грађана о репродуктивном здрављу Ромкиња са препорукама“. Секретаријат за здравство се, у складу са препоруком да град Београд у Савету за здравље обезбеди учешће Ромкиња, обратио Ромском женском центру ,,Бибија“ да предложи представницу за коју сматра да је због своје професионалности, стручности и заинтересованости адекватна особа за рад у Савету за здравље. Предлог је достављен Секретаријату те је у току израда предлога проширеног састава Савета за здравље, који обухвата и представницу ромске заједнице.

b_300_0_16777215_00_images_20180629Prijemgradjana2.jpegСкоро 30 грађана и овог последњег петка у месецу разговарало је са заштитником грађана Зораном Пашалићем, углавном жалећи се на рад државне управе. Решење за проблеме на које наилазе у комуникацији са државним органима и институцијама, сем Београђана, у разговору са заштитником грађана потражили су и грађани који су јутрос допутовали између осталог из Ниша, Ваљева и Бора. У највећем броју случајева њихове притужбе односе се на рад Фонда ПИО, центара за социјални рад, локалне самоуправе, судова и других органа.

b_300_0_16777215_00_images_20180629Prijemgradjana.jpegАктивност „Отворена врата“, током које са грађанима разговара лично заштитник грађана Зоран Пашалић, у институцији Заштитника грађана практикује се од августа прошле године, а данашњи сусрета заштитника шести је од почетка ове године. Та пракса, биће настављена и убудуће.

b_300_0_16777215_00_images_Zoran-Pasalic1.jpegНачело којим се руководимо у заштити и унапређењу области родне равноправности је да сви имају право на развијање своје способности и да нико нема право да их у томе онемогућава гурајући их у унапред задате родне улоге, рекао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић у Народној скупштини на јавној расправи о Нацрту закона о родној равноправности. Тежња да се ова област унапреди била је повод и да радна група Заштитника грађана изради Модел закона о родној равноправности који је 2014.године упућен Координационом телу за родну равноправност. Модел је био почетна тачка за израду Нацрта закона о родној равноправности.

Заштитник грађана је истакао да заступљеност жена у одлучивању у органима власти у јединицама локалне самоуправе је недовољна и смањује се са повећањем степена овлашћења и надлежности за доношење кључних одлука и креирање политика. Наведено показују и подаци прикупљени у истраживању које је Заштитник грађана спровео 2018. године. Пашалић је нагласио да у намери да допринесе у поступку припреме овог прописа, Заштитник грађана је више пута дао мишљења на раније текстове Нацрта закона о родној равноправности. Наравно, по окончању поступка јавне расправе, у поступку прибављања мишљења у складу са Пословником Владе, Заштитник грађана даће мишљење и на овај нацрт.

Иако у установама затвореног типа у Србији, системска тортура према особама лишеним слободе не постоји, поједини поступци службених лица садрже елементе понижавајућег поступања и кажњавања, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 26. јуна, Међународног дана УН за подршку жртвама тортуре.

Устав Србије и бројни међународни инструменти јемче неповредивост физичког и психичког интегритета човека и гарантују да нико не сме бити подвргнут мучењу или окрутном, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању. То подразумева да је, подсећа Заштитник грађана, забрањено свако намерно наношење боли како би се од лица, које је спутано или затворено, добила обавештења или признања.
Са таквим појавама не сме бити компромиса и супротстављање сваком облику суровог, нељудског или понижавајућег поступања и кажњавања, важнo је не само због очувања међународног кредибилитета наше земље, већ је императив у очувању достојанства свих грађана и демократских основа наше државе.

Национални механизам за превенцију тортуре Заштитника грађана је у 2018. години обавио 29 посета местима у којима се налазе или се могу налазити лица лишена слободе и том приликом упутио 148 препорука за унапређење њиховог положаја. Највећи број препорука упућен је посећеним заводима за извршење кривичних санкција и односи се на унапређење материјалних услова у којима лица лишена слободе бораве, као и на унапређење здравствене заштите и третмана.

С обзиром на то да је обиласком места у којима бораве лица лишена слободе увидео да степен остваривања њихових права углавном зависи од организаторских способности руководилаца, Пашалић поручује да ће и у будуће наставити праксу обилазака установа те да неће дозволити да се под изговором „објективних околности“, под којима се најчешће подразумевају материјални и кадровски ресурси, нехумано поступа према лицима лишеним слободе у шта се, у појединим случајевима, и сам уверио.

Страна 4 од 368