a

Као потписница међународних докумената (Конвенције УН о биолошкој разноликости из 1992. године), посебно Декларације о биодиверзитету, Србија је преузела обавезе очувања својих изузетно богатих биолошких разноликости које се пре свега огледају у богатству флоре и фауне, због којих је сврстана у сам врх биодиверзитета Европе и Балкана.

Обавезе државних органа према екологији као једном од темељних вредности модерног света проистичу и из недавно, пред телима УН, представљене Стратегије одрживог развоја Републике Србије.

Загађење воде, ваздуха и земљишта, уништавање природних станишта зарад изградње инфраструктуре и урбанизације, сечење шума и уништавање вегетације, лов и риболов, угроженост више од 200 биљака и чак 700 животињских врста захтевају сарадњу, дијалог и ангажовање владиног и невладиног сектора и грађана, јер се еколошки проблеми не могу решити у једном дану.

Поштовање и заштита права на здраву животну средину је дугорочна обавеза свих, а посебно државних органа.

Уништавање и губитак биолошке разноликости као основе здраве животне средине директно утиче на егзистеницју и квалитет живота људи. Инсистирањем на поштовању људскog права да свако има право на здраву животну средину и потпуно обавештавање о стању у овој области, Заштитник грађана, у складу са својим уставним и законским овлашћењима поклања и поклањаће достојну пажњу заштити и унапређењу права грађана Србије на здраву животну средину и поздравиће сваку иницијативу за заштиту биолошке разноликости.

 

Хомосексуалност није болест нити зло, али се геј мушкарци и лезбејке због своје сексуалне орјентације често суочавају са предрасудама, дискриминацијом и осудом, и трпе насиље.

Угрожавање оних који ничим не угрожавају друге нема оправдања у закону, али ни у моралу. Хомосексуална популација штити се од дискриминације различитим законодавним мерама али нам свима предстоји дуг пут до схватања да је туђа сексуална орјентација само његова, или њена ствар, а да се заштита права на изражавање различитости, па и сексуалне, тиче свих нас.

У оквиру обављања својих надлежности, Заштиник грађана је посебно поносан на, како сматра, искрен однос сарадње и подршке који је развио са удружењима која се баве заштитом права геј и лезбејске популације.


Делотворан, трајан и непристрасан начин за заштиту права грађана и борбу против корупције је јачање институција које се тиме баве. Заштитник грађана, Државна ревизорска институција, Повереник за информације од јавног значаја, Одбор за спречавање сукоба интереса, Управа за јавне набавке и Комисија за заштиту права још једном указују да недостатак основних услова за рад угрожава остваривање њихових Уставних и законских надлежности и остваривање циља ради кога су основане.

Упркос томе, али и супротно законом утврђеним обавезама извршне власти, Државна ревизорска институција (ДРИ) ни после седам месеци након избора Савета ДРИ нема просторије за рад. Готово годину дана после избора републичког омбудсмана и три године од доношења Закона о Заштитнику грађана, нису изабрани заменици омбудсмана, а додељени простор омогућава запошљавање само четвртине запослених; Повереник за информације такође, због недостатка простора, годинама ради са четвртином радника. Управа за јавне набавке и Комисија за заштиту права ни пет година након почетка рада немају додељене просторије за рад, већ раде у неадекватним просторијама које им од случаја до случаја дају на коришћење други државни органи. Често се неаргументовано доводи у питање будућност Републичког одбора за решавање о сукобу интереса. Зависност од органа извршне власти у погледу средстава за рад и других услова рада угрожава неопходну аутономију независних органа.

Постигнути резултати говоре у прилог значају и потенцијалу институција заштите права и борбе против корупције. Број грађана и правних лица који нам се обраћа непрекидно расте, а значајан део органа који врше јавна овлашћења са олакшањем прихвата корективну и конструктивну улогу коју обављамо. Ти резултати су, ипак, далеко од онога што с пуним правом очекују грађани Србије и што је у складу са стандардима и потребама демократског друштва.

Одлучни у томе да до краја предано и ефикасно вршимо своје Уставом и законима утврђене надлежности, још једном позивамо све надлежне органе власти и управе на доследно спровођење закона и одговорност у извршавању обавеза према институцијама које представљамо, како би се оне у потпуности могле посветити свом послу у интересу свих грађана и владавине демократских принципа у Републици Србији.


Београд, 14. маја 2008. године.


Заштитник грађана, Саша Јанковић

Председник Државне ревизорске институције, Радослав Сретеновић

Повереник за информације од јавног значаја, Родољуб Шабић

Председник Одбора за решавање o сукобу интереса, Слободан Бељански

Директор Управе за јавне набавке, др Предраг Јовановић

Председник Комисије за заштиту права, Саша Варинац


 Одлука Електротехничког факултета у Београду да не одложи испите и друге обавезе студената на дан одржавања парламентарних и локалних избора у земљи, у недељу, некоректна je према студентима који живе далеко од Београда и практично их онемогућава у остваривању активног бирачког права, једног од најстаријих политичких људских права уопште.

Електротехнички факултет остао је при својим раније утврђеним плановима за изборни дан и поред тога што је Ректорат Београдског универзитета, након упозорења Заштитника грађана, дописом указао свим факултетима на потребу да обавезе планиране за 11. мај одложе, или обезбеде накнадне термине за испите, што су, према доступним информацијама, и учинили сви факултети сем једног.

Не постоји такав технички или организациони разлог који није било могуће превазићи да би се свима који желе да искористе своје право гласа то и омогућило. Заштитник грађана зато позива Електротехнички факултет на исправљање овог пропуста.


Иако слободни, медији и новинари у Србији суочавају се са изазовима и претњама њиховој независности, објективности, па и безбедности.

Нерешена убиства новинара из претходног периода, али и неки скорашњи инциденти; мноштво тужби против медија од стране јавних личности и недоречен процес приватизације медија који би, иначе, требао да обезбеди равноправну медијску утакмицу, нека су од обележја слике медија у Србији данас.

Слобода медија услов је за слободу друштва и основ за остваривање права грађана да буду потпуно, истинито и благовремено обавештени о питањима од јавног значаја. Та слобода претпоставља одговорност државе, која мора да обезбеди климу заштите и подршке новинарству, посебно истраживачком.

Истовремено, професионална храброст, али и одговорост за јавну реч, поштовање новинарских кодекса од стране сваког медија и новинара понаособ, као и рад струковних новинарских и медијских удружења остају од непроцењивог значаја за даљи развој слободе медија у Србији.

Заштитник грађана, институција којој су медији кључни партнер, честита Дан слободе медија свим новинарима и медијима и позива их да се обрате републичком, или локалним омбудсманима, када год сматрају да су им професионална слобода или права угрожени.


Економска и социјална права радника у Србији често се крше и недовољно су заштићена. Чак и право на осмочасовно радно време, чије је признавање пре век и по инспирисало међународни празник рада 1. мај, у пракси је ускраћено многим радницима.

Послодавци, чак и држава, често користе велику понуду радне снаге да би запослене уцењивали, намећући им противзаконите услове рада. Истовремено, правни механизми заштите радника – судови пре свих, преоптерећени су и зато недовољно ефикасни. Закон дозвољава могућност послодавцу да незаконито отпуштеног радника исплати, а казне које инспекције рада могу изрећи за кршење прописа о раду и заштити на раду симболичне су и подстичу кршење прописа. Приватизација у многим случајевима за последицу има вишкове радне снаге за које се тешко, или никако, налазе решења.

Економска и социјална права се у јавности, потпуно неоправдано, често стављају у контекст „превазиђеног комунизма и социјализма“, при чему се заборавља, или не зна, да управо искуства најуспешнијих послодаваца у развијеним тржишним привредама указују да је најисплативији радник – задовољан радник.

Надзором над законитошћу и правилношћу поступања инспекција рада и других органа управе, сарадњом са радничким удружењима и коришћењем права законодавне иницијативе, Заштитник грађана (омбудсман) тежиће потпунијем и ефикаснијем остваривању права радника и заштити њихових легитимних интереса.