a

Економска и социјална права радника у Србији често се крше и недовољно су заштићена. Чак и право на осмочасовно радно време, чије је признавање пре век и по инспирисало међународни празник рада 1. мај, у пракси је ускраћено многим радницима.

Послодавци, чак и држава, често користе велику понуду радне снаге да би запослене уцењивали, намећући им противзаконите услове рада. Истовремено, правни механизми заштите радника – судови пре свих, преоптерећени су и зато недовољно ефикасни. Закон дозвољава могућност послодавцу да незаконито отпуштеног радника исплати, а казне које инспекције рада могу изрећи за кршење прописа о раду и заштити на раду симболичне су и подстичу кршење прописа. Приватизација у многим случајевима за последицу има вишкове радне снаге за које се тешко, или никако, налазе решења.

Економска и социјална права се у јавности, потпуно неоправдано, често стављају у контекст „превазиђеног комунизма и социјализма“, при чему се заборавља, или не зна, да управо искуства најуспешнијих послодаваца у развијеним тржишним привредама указују да је најисплативији радник – задовољан радник.

Надзором над законитошћу и правилношћу поступања инспекција рада и других органа управе, сарадњом са радничким удружењима и коришћењем права законодавне иницијативе, Заштитник грађана (омбудсман) тежиће потпунијем и ефикаснијем остваривању права радника и заштити њихових легитимних интереса.


 Молотовљев коктел на кућу породице Кујовић у Суботици, након што им је претходно на зиду исписан графит мржње који су осудили и званични органи и друштво, рукавица је у лице свим институцијама у земљи, што захтева најенергичнију реакцију свих надлежних органа, али и конкретан резултат - хватање и најоштрије кажњавање починилаца овог подлог дела.

Новим нападом на породицу Кујовић покушава се наметнути лажна слика Србије и међуетничких односа у њој. Овакви инциденти нису лице Србије нити било које етничке заједнице која у њој живи, била она већинска или мањинска. Истовремено, нико не може бити задовољан својим радом нити спокојан све док овакви инциденти постоје, ма каква да је њихова позадина.

Заштитник грађана је у непосредном контакту са врхом полиције и надлежним оперативним радницима обавештен да полиција најинтензивније трага за починиоцем или починиоцима овог кривичног дела, као и да породици Кујовић пружа адекватну заштиту. Републички омбудсман је у разговору са Зијадом Кујовићем још једном изразио личну и институционалну подршку, солидарност и одлучност да овај случај буде до краја расветљен.

Републички Заштитник грађана Саша Јанковић изразио је данас породици Кујовић у Суботици, на чијој кући је крајем прошле недеље исписана претећа порука, своју подршку и солидарност, и оценио да такви инциденти ни у ком случају не пружају праву слику Србије.

Република Србија је чврсто опредељена ка заштити и унапређењу права свих њених грађана, а посебно националних и других мањина. Огромна већина грађана Србије дубоко се противи говору мржње. Инциденти као што је исписивање графита на кући Кујовића разлог су да сви државни органи, као и органи локалне самоуправе предузму све да се починиоци најоштрије казне, а угрожени грађани заштите и да им се покаже солидарност.

Заштитник грађана је обавештен да органи унутрашњих послова убрзано раде на откривању починиоца овог кривичног дела. Истовремено, органи локалне самоуправе санирали су штету на кући Кујовића, што је вредно сваке похвале.

Упркос досадашњим настојањима државних органа и органа локалне самоуправе да унапреде степен остваривања и заштите права Рома у Републици Србији, Роми су још увек једна од најрањивијих група грађана и суочавају се са посебно великим тешкоћама у остваривању и заштити својих права.

Свим институцијама, државним и локалним, предстоји још напорнији рад на спровођењу акционих планова, усвојених 2005, за побољшање положаја Рома, као и рад на утврђивању целовите државне стратегије социјално-економске интеграције ромске популације.

Заштитник грађана ће у оквиру својих надлежности инсистирати на доследном спровођењу и заштити индивидуалних и колективних права Рома, али и на ширењу културе људских и мањинских права која, поред осталог, подразумева спречавање сваког облика дискриминације и оснаживање посебно рањивих мањинских заједница.

Заштитник грађана Републике Србије, Саша Јанковић поднео је данас кривичну пријаву Окружном јавном тужилаштву против Н. Н. лица због изазивања и распиривања националне мржње и нетрпељивости према Сомборцима албанске етничке припадности.

У Сомбору су протеклих дана непозната лица поново делила летке којим је позивано на нетрпељивост према Сомборцима припадницима албанске националне мањине кроз бојкот њихових производа. Након консултација са Покрајинским омбудсманом др Петром Теофиловићем и сомборским омбудсманом Ирином Бурком-Парчетић, републички Заштитник грађана оценио је да дељење летака у Сомбору угрожава како грађане Сомбора несрпске националности, тако и права и вредности на којима је заснована Република Србија.

Као челници независних и владиних институција са значајним надлежностима у областима заштите права и борбе против корупције, сматрамо потребним да упозоримо на опасност да недостатак основних претпоставки за ефикасан рад угрози остваривање циља због кога су ове институције основане.

Имајући у виду и друге приоритете Републике Србије, али и нашу одговорност за функције које обављамо, затражили смо од највиших државних функционера – председника Републике Бориса Тадића, председника Народне скупштине Оливера Дулића и председника Владе Војислава Коштунице прилику да их обавестимо о изазовима са којима се суочавају институције које представљамо и затражимо њихову пуну подршку у нашим даљим напорима да обезбедимо ефикасно обављање надлежности које су нам поверене Уставом, односно законима.

На заједничком састанку оценили смо да је недопустиво да се свака нова институција, успостављена Уставом и законом, суочава са истим или сличним препрекама у обезбеђивању основних предуслова за рад, посебно када у основи тих препрека не леже финансијски разлози.

Заштитник грађана, Саша Јанковић

Повереник за информације од јавног значаја, Родољуб Шабић

Председник Државне ревизорске институције, Радослав Сретеновић

Директор Управе за јавне набавке, др Предраг Јовановић

Председник Комисије за заштиту права, Саша Варинaц