a

Непостојање институционалне подршке за жртве насиља и дугогодишња пракса заташкавања и омаловажавања насилништва у школама и свуда око нас, кључни су разлози због којих је случај насиља у учионици Средње техничке школе у Сремској Митровици откривен на Интернету, а не кроз рад институција.


Контрола коју је институција Заштитника грађана спровела показала је да су органи унутрашњих послова имали квалитетан контакт са школом, да су реаговали брзо и адекватно, али да су касно добили информацију о насилничком понашању.

Поводом насилног инцидента у Средњој техничкој школи „Никола Тесла“ у Сремској Митровици, које је обелодањено прошлог викенда приказивањем снимка на Интернету, паралелно са поступком који је покренуло Јавно тужилаштво Заштитник грађана преконтролисаће да ли је у раду руководства школе и лица задужених за безбедност школе било пропуста, односно да ли су након инцидента одговорни без одлагања предузели све што закон захтева у оваквим ситуацијама.

Заменица Заштитника грађана, Тамара Лукшић-Орландић, учествовала је 18. и 19. јуна 2009. године у дводневној јавној расправи о Закону о Народној скупштини и Пословнику Народне скупштине. Расправа је организована у Дому Народне скупштине. Заменица Заштитника грађана заложила се за  прецизно регулисање односа и одговорности између Парламента и независних тела, међу којима је и Заштитник грађана. Такође, указала је на потребу да се у будућем Закону о Народној скупштини  предвиди могућност формирања посебног сталног радног тела (Комисије) које би се бавило правима детета, имајући у виду да је реч о комплексној области и да је немогуће да област права детета буде предмет само једног од постојећих скупштинских одбора. Заменица Заштитника грађана истакла је и да је новим Пословником потребно врло прецизно уредити поступање са законским предлозима који су резултат народне иницијативе, како се не би поновио случај са Предлогом закона о измени и допуни Закона о слободном приступу информацијама и Предлогом закона о поступању са тајнама, за које је прикупљено по око 36.000 потписа грађана Србије и који су предати Народној скупштини, а након тога више од годину дана се није знало где се ти предлози закона налазе, све док Заштиник грађана није покренуо поступак контроле рада надлежних органа управе.

Упркос давном престанку ратова и конфликата који су их отерали из домова, 100.000 избеглица и два пута више интерно расељених лица у Србији још чека на стварање услова за безбедан и одржив повратак кући, а решавање њиховог питања у региону има статус „квадратуре круга“.


У низу појединачних случајева институција Заштитника грађана помогла је избеглим и расељеним људима и породицама да пред државним органима Републике Србије остваре и заштите своја права. Ипак, до уклањања разлога због којих избеглице не могу да се врате кућама, њихов људски проблем остаје нерешив. Најава председника Републике Србије Бориса Тадића и Републике Хрватске Стјепана Месића о сарадњи на укидању „тајних оптужница“ против избеглих Срба, редак је пример конкретних напора који задиру у срж проблема. 

Да би се у Србији затворило избегличко поглавље, старо већ 18 година, нужна је ефикаснија и усклађенија акција државних органа, цивилног сектора и ме
ђународних институција, као и финансијска и стручна помоћ европске и међународне заједнице. Институције чија је непосредна обавеза брига о избеглицама морају наћи начина да активирају и оживе потписане међународне, државне и међудржавне документе и механизме. 

У међувремену, морају се поштовати сва права избеглих и расељених, и предузимати све мере како би се спречило погоршавање њихових услова живота, који су већ годинама изузетно неповољни и тешки.
 

На жалост, у Европи и свету приметан је тренд да државе све више траже „заштиту“ за себе од избеглих и интерно расељених, уместо да се посвете својој обавези њихове заштите и ефикасном решавању проблема због којих избеглиштво постоји.
 

Таласи избеглиштва изазвани су ратовима, којих је у периоду од 1945. до данас било више од 200, али и политичким, етничким и верским прогонима, масовном незапосленошћу и неподношљивом социјалном бедом. После пада Берлинског зида, „Стари континент“ наоружао се новим средствима у циљу „заштите“ од избеглица - почев од дизања нових зидова, преко постављања бодљикавих жица и моћног система надгледања, па до нових отежавајућих закона и  посебних институција и установа. Многе избеглице, како документују  специјализоване организације, осуђене су на живот између страха и наде, а извештаји о избеглицама из појединих европских држава  обилују „црним хроникама“. 


Србија, прва у Европи, а 13. у свету по броју избеглица, пример је земље у којој се укрштају многи од поменутих узрока. Последња димензија проблема настала је када су Немачка и друге државе западне Европе избеглицама почеле да ускраћују гостопримство, те је током протекле две године у Србију стигло више хиљада људи „без дома и гроба"!

Поштовани господине Кркобабићу,  

Обраћам Вам се као заменику градоначелника Београда, имајући на уму Ваше досадашње активности и посебну личну осетљивост за социјална питања у главном граду.
 
Моји сарадници су, након информација које смо добили од грађана и међународних владиних организација, 16. јуна и 18. јуна посетили ромска насеља у новобеоградском блоку 67 која су 16. јуна ограђена металном оградом и уверили ме у нове тешкоће са којима су суочени њихови житељи.

                                  
Заштита, остваривање и унапређење права, као и доступност Заштитника грађана морају бити подједнако обезбеђени свим грађанима Србије без обзира у ком делу државе живе, зато један од приоритета Заштитника грађана и државе мора бити подизање нивоа заштите и остваривања права грађана у општинама где се за тим указује потреба – нагласио је републички омбудсман Саша Јанковић на данашњем скупу у организацији Београдског фонда за политичку изузетност у београдском Медија центру.