a

Поводом откривања споменика жртвама отмице и убиства, 18 Муслимана и једног Хрвата на станици у Штрпцима, Заштитник грађана Саша Јанковић је изјавио:

„Почињен злочин не сме остати незаборављен. Догађај од пре 16 година узнемирио је и данас узнемирава грађане Србије и наравно, највише погађа чланове породице жртава. Свестан чињенице да је заборав најгора освета, поздрављам подизање споменика жртвама отмице из 1993. године, искрено се надајући да ће он бити трајна опомена каквом злу води етничка мржња.

Верујем да ће овај чин допринети оживљавању и јачању међуетничког поверења, што је од изузетног значаја и вредности.“



У организацији Handicap International данас се у Врњачкој Бањи одржава едукативни семинар за организаторе и активисте удружења особа са инвалидитетом.

Заменица ЗГ др Зорица Мршевић је у својој презентацији под називом „Зашто је питање родно важно“ акценат ставила на највазније елементе родних аспеката делатности и активизма тих организација. Посебан акценат стављен је на питање насиља према женама са инвалидитетом као и на здравствене проблеме са којима се сусрећу. Презентација је завршена излагањем неколико, неиндивидуализованих случајева из праксе Заштитника грађана.



                             

Поводом забране руководства београдског Сава центра да невладина организација Геј-стрејт алијанса одржи заказану конференцију за штампу у изнајмљеном термину, Заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је данас:

„Хомофобија и дискриминација немају допуштено нити легитимно место у Србији. Недозвољен и несхватљив потез руководства Сава центра мора бити исправљен, а одговорност за велику штету нанету тој јавној институцији и друштву утврђена. Просто је несхватљиво како је једна, у суштини значајна културна и друштвена институција главног града попут популарног Сава центра, могла себи дозволити дискриминаторски потез какав је забрана одржавања конференције за штампу невладине организације која се бави заштитом људских права и чије су основне смернице „равноправност, солидарност, ненасиље и толеранција“.

Упркос шокантној одлуци и образложењу челних људи Сава центра, реакција јавности и државних институција, попут Министарства за људска и мањинска права и Министарства културе, охрабрују нас у закључку да ће овакви хомофобични инциденти бити све ређи, и да ће разумевање, поштовање и заштита индивидуалних, групних и друштвених различитости у потпуности превладати нетолеранцију и дискриминацију“.

Јанковић је о овом случају разговарао и са омбудсманом Града Београда, Душанком Гаћешом, која ће, с обзиром на своја непосредна овлашћења, у вези рада градских институција предузети неопходне кораке из своје надлежности.

Министарство унутрашњих послова обавестило је Заштитника грађана да је, поступајући по његовом захтеву, пронашло загубљени списак са 72.000 потписа грађана који су још 7. 12. 2007. године подржали доношење два закона - о класификацији информација и о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, након чега се тој народној иницијативи изгубио траг.

Народна иницијатива била је изгубљена у административним процедурама министарства и Народне скупштине. Парламент је 10. 12. 2007. године списак са потписима упутило на проверу Информатичкој служби МУПа, а државни секретар Министарства је узвратио захтевом да Стручна служба Народне скупштине матичне бројеве потписника преведе у електронски облик. Пошто то, према наводима министарства, није учињено, по иницијативи се више није поступало а ново руководство Министарства није било упознато са чињеницом да потписи 72.000 грађана чекају на проверу.

Након интервенције републичког Заштитника грађана по притужби заинтересованог грађанина, Министарство је пронашло предмет и обавестило омбудсмана да је, без обзира на чињеницу да матични бројеви нису дигитализовани, оно почело да утврђује њихову аутентичност, након чега не би требало да буде сметњи за почетак процедуре пред Народном скупштином.


С обзиром да је у међувремену ступио на снагу Закон о заштити личних података, који за обраду личних података захтева изричит законски основ, те на чињеницу да наши прописи не предвиђају овлашћења МУП-а у оваквим случајевима, Заштитник грађана је Министарство упутио на сарадњу са Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, како би била обезбеђена пуна заштита права грађана потписника иницијативе.


Заменик Заштитника грађана проф.др Горан Башић је у периоду од 17. до 20. фебруара обишао Пријепоље, Прибој, Сјеницу, Нови Пазар и Тутин. Овим посетама и разговором са надлежнима, заокружен је први циклус процеса утврђивања остваривања права националних мањина у мултиетничким локалним самоуправама.

Процес је започео децембра 2008. године, слањем информације и упитника на адресе 68 локалних самоуправа које имају статус мултиетничких градова или општина. На достављене упитнике одговоре је доставило 50 локалних самоуправа. Поред информација из директних контаката у оквиру посета, упитник ће бити један од основа за успостављање методолошки јединственог модела праћења остваривања права националних мањина на основу којег ће бити могуће анализирати стање, планирати државне и локалне мере, осмишљавати акционе планове и делотворно користитити примере добре праксе локалних самоуправа.

Уместо што испитује новинаре о својим тајнама, држава би морала променити начин на који се односи према осетљивим информацијама и престати да иза ознаке тајности крије оно што сматра да се грађанима неће свидети.

Без обзира на неспорно право новинара да, у оваквим случајевима, не одају свој извор, велико је питање да ли информација о томе да ће милионом долара бити плаћен пропуст службеника министарства спољних послова, уопште сме бити тајна, поготову ако је то новац пореских обвезника.

 Кључно је и питање је да ли иједан независни државни орган у Републици Србији може да провери садржину оног што извршна власт прогласи за тајну, а чиме се потенцијално крше права грађана. Досадашњи став представника извршне власти у радној групи за израду Закона о заштити тајних података даје разлог за забринутост и по овом питању.

Још један разлог за забринутост је чињеница да је министар спољних послова протеклих месеци, упркос изричитој законској обавези, одбијао да се сусретне са Заштитником грађана (републичким омбудсманом) и разговара о пропустима министраства у случају Миладина Ковачевића и начину на који су организовани и обављају се конзуларни послови у нашим представништвима у иностранству.