a

Опширније...

Вршилац функције заштитника грађана и заменик заштитника грађана за права лица лишених слободе Милош Јанковић указао је данас да парламент већ трећу годину заредом не разматра годишњи извештај о раду омбудсмана, иако је то његова законска обавеза.

Јанковић је на скупу "Кључни налази из годишњег извештаја Заштитника грађана за 2016. годину" казао да Скупштина Србије тај документ није размотрила ни три месеца након што јој је предат. Подсетио је и на то да ни два претходна извештаја нису разматрана, а исту судбину имају и извештаји о раду осталих независних институција Повереника за заштиту равноправности и Повереника за заштиту података о личности.

"Неопходно је да се што пре разматра извештај те институције у Скупштини Србије, јер садржи драгоцене податке који би могли да допринесу бољем поступању органа јавне управе. Скупштина треба што пре да разматра извештај, прво на одборима, а затим и на пленарном заседању", рекао је Јанковић. Он је подсетио да се грађани најчешће жале на проблеме из области економског и социјалног статуса трећина жалби односила се на "лошу управу", као и на то да је прошле године настављен тренд умањења улоге Заштитника, кроз оспоравање рада путем медијске кампање, а изостала је и прописана сарадња појединих државних органа са том институцијом. Јанковић, ипак, као охрабрујуће оцењује то што су државни службеници и већина руководилаца у управи одржали добар ниво сарадње са Зашитником.

"Уместо да се ојача положај Заштиника, током 2016. започете су активности ка смањењу његове надлежности. Најављено је увођење посебног омбудмана за заштиту права детета. Апсурд је да се органи власти чија је дужност да обезбеде заштиту залажу за увођење бољег механизма који њих треба да контролише. Унапређење права се постиже унапређењем рада органа власти", поручио је Јанковић.

Опширније...

Опширније...Поводом данашњег обележавања Међународног дана борбе против насиља над старијима, заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Владана Јовић учествовала је на конференцији "Злостављање старијих – шта даље, како спречити?“, у организацији Црвеног крста Србије.

Владана Јовић је указала на неопходност координисаног ангажовања органа јавне власти и невладиног сектора на препознавању и превенцији насиља над старијима. Истакла је улогу Заштитника грађана, који не само да контролише рад органа управе, већ и унапређује права грађана. Заштитник грађана ће, како је навела, основати Савет за права старијих који ће укључити релевантне друштвене субјекте који се баве правима ове рањиве групе становништва и тиме допринети подизању ове теме на највиши ниво.

-----

Опширније...На међународном нивоу је препозната потреба да се правима старијих лица посвети нарочита пажња. Стога су све јаче међународне иницијативе ка Уједињеним нацијама за доношење Конвенције о правима старијих особа што и Заштитник грађана кроз своје активности у међународним мрежама институција за заштиту људских права интензивно заступа и промовише, изјавила је данас заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Владана Јовић на конференцији за новинаре у Медија центру.

Конференцијом, коју је организовало удружења грађана „AMITY“ – снага пријатељства из Београда кренула је и кампања „Зауставимо насиље и дискриминацију над старијим женама“, која у фокус ставља старије жене - три пута чешће жртве породичног насиља у односу на старије мушкарце.

Заштитник грађана изражава забринутост због чињенице да је све већи број старијих особа изложен неком облику злостављања, насиља и дискриминације. Поред физичког, као најчешћег облика злостављања, често је присутно и психичко и финансијско злостављање старијих, истиче Владана Јовић, заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих, поводом Међународног дана борбе против насиља над старијим особама. У оквиру ове рањиве групе становника, како наводи, нарочито су угрожене жене, које су неретко, поред свих наведених жртве и сексуалног злостављања. У посебно незавидном положају налазе се старији житељи села у неразвијеним општинама, који због изостанка одговарајуће помоћи и подршке од стране државе, немају коме да се обрате како би се потенцијално злостављање спречило и предупредило, односно претрпљено злостављање санкционисало, а последице отклониле, наглашава Јовић.

Старији грађани, као лица која имају неретко мале пензије, у стању општег сиромаштва друштва, често су жртве финансијског злостављања од стране најближих сродника, када се њихови приходи троше неадекватно или незаконито. Економска и друштвене кризе плодно су тло за развој насиља иначе, а посебно према најрањивијим и немоћним као што су старији. Уместо да у таквим временима заштите ову посебно рањиву групу грађана и да им обезбеде социјалну сигурност у животној доби која им не даје могућност да и даље привређују, надлежни органи, кроз систем мера штедње додатно отежавају њихов положај. Ова категорија становништва је често и жртва дискриминације, коју друштво, али ни саме жртве не препознају, закључује Јовић.

Заштитник грађана је стога одлучио да формира посебан Савет старијих особа, како би проблеми са којима се сусреће ова група становништва били видљивији, те кроз деловање ове институције и сарадње са другим надлежним органима било унапређено остваривање права старијих лица.

Опширније...Милош Јанковић, в. ф. заштитника грађана и Гордана Стевановић, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност, разговарали су данас са Томашом Бочеком, специјалним представником генералног секретара Савета Европе за миграције и избеглице, који je у посети Србији. Јанковић је нагласио да Заштитник грађана посебну пажњу посвећује питању миграната и избеглица и да је у претходном периоду Национални механизам за превенцију тортуре упутио више од 100 препорука како би унапредио њихов положај. Посебна пажња посвећује се деци без пратње, рекла је Стевановић, истичући да у тој области постоји блиска сарадња са омбудсманима региона и Европском мрежом омбудсмана за права детета.

Злоупотреба и експлоатација дечјег рада, штетан по здравље и развој детета у целини, незаконит je и недопустив чин, који у сваком цивилизованом друштву наилази на осуду и подлеже ригорозним казнама од стране надлежних, изјавила је данас заменица заштитника грађана Гордана Стевановић поводом Међународног дана борбе против дечјег рада. Према последњим подацима УНИЦЕФ-а из 2014. године у Србији је 10 одсто деце старости од пет до седамнаест година било укључено у активности које се класификују као дечји рад и које по својој природи штете добробити детета, експлоатишу га и онемогућавају у образовању и целокупном развоју.

Живот у сиромаштву и социјалној искључености деце која живе и раде на улици су показатељи да држава није свој деци, без разлике, обезбедила једнаке егзистенцијалне услове. Ова деца су најчешће изолована, дискриминисана, видљива на улици, али не и за државу и државне органе, самим тим и под већим ризиком да буду изложена вишеструком насиљу и злоупотребама.

Деца-радници, гурнута против своје воље у окрутни свет борбе за опстанак, искључена су из система образовања или им је отежан приступ школовању. Такође, немају ни приступ услугама и мерама здравствене и социјалне заштите и заштите од насиља, злостављања, занемаривања и експлоатације, оцена је коју је Заштитник грађана поновио у више својих извештаја. Закон о јавном реду и миру не препознаје децу која су гурнута у дечје просјачење, дечју проституцију и најгоре облике дечјег рада као жртве злостављања и искоришћавања, већ их третира као починиоце прекршаја и прописује њихову одговорност уколико су достигли узраст прекршајне одговорности.

Заменица заштитника грађана апелује посебно на заштиту деце миграната која без пратње прелазе границе, чинећи посебно рањиву категорију изложену свакој врсти експлоатације и злоупотребе.

Јачањем законодавне активности на пољу заштите животне средине у протеклој години, ради усаглашавања са европским стандардима у овој области, створени су нормативни оквири за унапређење постојећих решења и потпунију заштиту права свих грађана на здраву животну средину у Републици Србији, истиче Заштитник грађана поводом обележавања Међународног дана заштите животне средине.

И поред очигледног напретка, оскудност извора финансирања и недостатак кадровских капацитета инспекцијских органа, превасходно на локалном нивоу, и даље представљају главни камен спотицања у остваривању овог уставом зајамченог права.

Свест грађана о значају животне средине и њеном утицају на појединца и читаво друштво је и даље на ниском нивоу, едукације у овој области недовољне, а интерсекторска и мултидисциплинарна сарадња државних органа и стручне јавности непотпуна и недовољна. Илустративни су примери који говоре у прилог наведеним мањкавостима система а односе се на притужбе грађана који живе у близини неорганизованих дивљих депонија, упркос постојању јасног законског оквира којим је регулисано управљање отпадом. Са друге стране, у погледу заштите од буке, заштите квалитета ваздуха у затвореном простору или квалитета грађевинског материјала који се користи за изградњу објеката, недостајућа или недовољно јасно дефинисана подзаконска регулатива доводи до потешкоћа у вршењу надзора инспекцијских органа и њихове неусаглашености на различитим нивоима због чега поступци контроле не постижу жељени ефекат.

Зато је јасно изражено опредељење Заштитника грађана да заштита животне средине и климатске промене буду и даље фокусу пажње и деловања овог органа, са циљем да се кроз заједнички допринос и интеракцију са грађанима, успоставе предуслови за остваривање овог права у будућности.

Страна 6 од 325