a

Опширније...Вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић разговарао је данас са аустралијским повереником за људска права Едвардом Сантоуом (Edward Santow), који се налази у посети Србији.

На интересовање госта, Јанковић је говорио о раду, надлежностима и положају Заштитника грађана, истичући да сваке године расте број поднетих притужби, што указује на поверење грађана у ову институцију.

Повереник Сантоу се посебно интересовао за рад Националног механизма за превенцију тортуре (NPM) у оквиру Заштитника грађана, с обзиром на чињеницу да је Аустралија тренутно у процесу ратификације Опционог протокола уз Конвенцију УН против тортуре (OPCAT).

Опширније...Вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић учествовао је на међународној конференцији „Заштита људских права и јачање демократије у Европи: сузбијање тероризма – слобода говора – суживот“ која је, поводом 25 година постојања Пучког правобранитеља Републике Хрватске, организована у Загребу.

Том приликом Јанковић се састао са комесаром за људска права Савета Европе Нилсом Муижниексом са којим је разговарао о проблемима у остваривању мандата омбудсмана, односно националних институција за заштиту и промоцију људских права, као и о правној сигурности, слободи изражавања и слободи медија.

Опширније...Заштитник грађана наставио је са редовном праксом посета ромским насељима широм Србије. Приликом посете ромским насељима „Бангладеш“ и „Велики рит“ у Новом Саду, представници Стручне службе Заштитника грађана разговарали су са грађанима, упознали их са радом и надлежностима те институције и примали притужбе на рад органа јавне управе.

На основу примљених притужби може се закључити да велики број проблема опстаје и због неефикасности надлежних органа: честе су повреде права грађана на пребивалиште, као и у области образовања деце, упркос стратешком опредељењу државе да се унапреди положај Рома.

Сарадња законодавних и извршних органа са Заштитником грађана није адекватна. Радна, мањинска и право на критику драматично су угрожена, а број рањивих група повећан је у односу на претходни период, оценили су данас учесници панел дискусије "Пешчаника" о раду омбудсмана.

Вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић оценио је да је један од најилустративнијих примера одсуства сарадње државних служби са омбудсманом, чињеница да Народна скупштина још није разматрала Извештај заштитника за 2016. годину иако је на то обавезна по закону и пословнику.
Опширније..."Велики проблем постоји и у сарадњи са извршним органима. Државни службеници средњег ранга јако добро сарађују са заштитником, али проблем настаје чим омбудсман уочи системске недостатке и укаже највишим органима да не могу тако поступати, што најбоље илуструје пример рушења објеката у Савамали", рекао је Јанковић.

По његовим речима, пример Савамале показује "потпуни изостанак реакције правне државе на оно што је утврдио државни орган".
"У овом случају проблем представља и рад тужилаштва. Недопустиво је да та институција не иницира дисциплински поступак у полицији ако она не поступа по налозима тужилаштва у конкретном случају. Опасно је и то што се они органи који су дужни да знају шта се десило у Савамали, не оглашавају, а да високи државни званичници говоре да поседују сазнања о томе ко је одговоран", казао је Јанковић.

Опширније...

Окружни затвор у Панчеву је предузео низ мера за унапређење документовања повреда лица лишених слободе која се налазе у овом Заводу. Поступајући по препорукама Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), лекар у здравственој документацији детаљно описује повреде које су настале као последица примене мера принуде и подноси управнику Завода периодичне извештаје о здравственом стању лица лишених слободе, а уведен је и посебан регистар повреда. Такође, сва осуђена лица пролазе лекарски преглед приликом пријема у Завод по повратку са привременог одсуства.

Поред наведеног, припадници Службе за обезбеђење су обучени за пружање прве помоћи и примену мера оживљавања, у програме поступања према осуђеним лицима је уведен програм контроле агресивног понашања и свим притвореним лицима се издају потврде о предаји писмених пошиљки службеним лицима Завода. Такође, Управа за извршење кривичних санкција је обавестила Заштитника грађана да ће у мају 2017. године бити расписан тендер за набавку нових униформи за припаднике Службе за обезбеђење, које нису добијали још од 2012. године.

НПМ је посетио Окружни затвор у Панчеву 21. фебруара 2017. године, у циљу праћења поступања по препорукама које су упућене након посете овом Заводу обављене 2013. године, као и по препорукама које је Европски комитет за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања (CPT) упутио Републици Србији 2015. године. О посети је сачињен Извештај са препорукама за даље унапређење стања.

Слободни, независни и објективни медији неизоставана су и незамењива основа друштва које претендује да буде демократско и тежи остварењу људских и грађанских права, поручује на Светски дан слободе медија вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић.

Упркос прокламованој и законима и међународним актима гарантованој слободи медија, Србија и даље није друштво слободне речи. Заштитник грађана то увиђа и на свом примеру, будући да је велики број медија не само потпуно затворен за ову институцију, већ је континуирано дезавуише честим нападима и етикетирањем, злоупотребљавајући тако добијене националне фреквенције. Такође, власници појединих медија, игноришући Уставом утврђену улогу Заштиника грађана, непосредну га нападају са јасним циљем његове дикредитације.

Притисци на медије су, упозорава Заштитник грађана, очигледни и видљиви на различите начине, укључујући и директне нападе на новинаре. Током прошле године Независно удружење новинара Србије забележеило је 69 напада на новинаре, а само у прва четири месеца ове године већ скоро 30, међу којима два физичка напада и осам вербалних претњи.

Лош економски положај новинара, препознатљив по ниским и нередовним примањима, неповољним и лошим уговорима, „раду на црно“ и сиромашној понуди посла, уз финансијску и политичку зависност самих медија, довели су тога да цензура и аутоцензура постану главни уредници српских медија, док је висока професионална етика пресељена на ниво појединачних случајева.

Заштитник грађана је више пута упозоравао на гушење медијских слобода, претње новинарима, цензуру и аутоцензуру и зато позива јавност, а посебно носиоце политичких и јавних функција да се уздрже од сваког облика притиска и утицаја на медије, уреднике, уређивачку политику и новинаре, а медије да негују и развијају принцип одговорног, непристрасног и истинитог новинарства.

Страна 6 од 320