a

Повреде људских права се дешавају у Србији, али ретке су оне које се могу окарактерисати као грубе и системске, рекао је данас заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи на трибини „Људска права у Србији – стваност или фарса“, коју су организовали лист Данас и Forum ZFD у Центру за културну деконтминацију у Београду.

Опширније...На трибини чије су теме биле дискриминација, положај националних мањина и ЛГБТ популације, Сепи је рекао да је закон о правима нацоналних мањина до данас није усвојен иако је рок био други квартал 2016. године, а ни годину дана од усвајања документа стратегије за Роме нису донете мере за његову примену. Државни органи комфорно приступају својим обавезама. Роми су једна од најрањивијих група, сиромашни су, а медији их често представљају стереотипно, истакао је Роберт Сепи.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је истакла да је према истраживањима смањен број грађана који сматрају да дискриминација расте, а самим тим је смањено и неповерење у државне институције. Људска права су стварност и није тачно да ништа не функционише у Србији по питању њиховог поштовања. Појединачна кршења људских права се дешавају, али механизми заштите грађана од дискриминације функционишу, рекла је повереница.

На трибини се чула и оцена да већина медија у Србији и даље о одређеним друтвеним групама пише са предрасудама.

Опширније...Положај особа са менталним сметњама које су затворене у институције је неповољан и тежак и ти грађани представљају једну од најрањивијих група у Србији, рекао је данас вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић на дводневној конференцији Мреже Националних механизама за превенцију тортуре (НПМ) земаља југоситочне Европе, коју организује Заштитник грађана у Београду.

Јанковић је у поступању према особама с менталним сметњама као проблеме навео да полицијски службеници нису обучени за поступање према тим грађанима и да је велико питање шта радити са починиоцима кривичних дела који су неспособни за расуђивање. Он је додао да је велики број особа са менталним сметњама у затворима где нису адекватни услови за њихов смештај, као и да није решено питање обавезног психијатријског лечења.

Као велике проблеме у институцијама за смештај особа с металним сметњама Јанковић је навео њихово везивање и изолацију, што се често не ради по правилима и додао да се смештање у институције често фингира тако што се проглашава добровољним ако постоји потпис.

Јанковић је нагласио да је потребно отворити дијалог с надлежним органима и направити другачији приступ особама са менталним сметњама.

О поступању према особама са менталним сметњама у детенцији (која су лишена слободе) од стране полиције, у затворима и током извршења мера безбедности и о поступању према особама са менталним сметњама у психијатријским болницама и установама социјалне заштите домског типа говорили су омбудсмани и руководиоци Националних механизама за превенцију тортуре из региона и земаља југоисточне Европе, као и специјалисти за психијатрију и судску медицину. Међу њима заменик омбудсмана Словеније Иван Шелих, омбудсман Црне Горе Шућко Баковић, саветник Асоцијације за превенцију тортуре Жан-Себастиан Бланк, руководилац психијатријске групе НПМ-а Србије Владимир Јовић, руководилац групе за судску медицину НПМ-а Србије Ђорђе Алемпијевић, психијатристкиња Маргарет Остерфилд.

 

Заштитник грађана по сопственој иницијативи, а на основу информација из медија, као и изјава представника државних органа, невладиних и ромских организација, покреће поступак контроле рада Комуналне полиције Града Београда поводом снимка, који се 17. маја 2017. године појавио у медијима, о наводно незаконитом поступању њених припадника и протеривању ромске деце из парка на Калемегдану.

Након прикупљених доказа и утврђених чињеница Заштитник грађана ће упознати јавност са резултатима поступка и својим налазима.

Самоорганизовање грађана у прикупљању новчаних средстава за лечење грађана у иностранству говоре да живимо у друштву у коме постоји разумевање и међусобна пожртвованост њених чланова што изазива дивљење, изјавио је данас в.ф. заштитника грађана Милош Јанковић.

Лечење наших грађана путем СМС донациja и других прилога отвара, међутим, питање улоге и функције органа јавне власти у остваривању права из здравственог осигурања и здравствене заштите. Бојазан да ли ће, и поред тога што су здравствено осигурани, са уредно овереним картицама здравственог осигурања, моћи да се лече и да ли ће имати новчана средства потребна за лечење, изражавају и грађани који се свакодневно обраћају Заштитнику грађана, напомиње Јанковић.

Заштитник грађана је, у складу са својим надлежностима, 15. маја 2017. год. затражио од Министарства здравља и Републичког фонда за здравствено осигурање информације да ли су у свим случајевима претходно исцрпљене све могућности лечења грађана у земљи, да ли постоји могућност успешног лечења у иностранству, а да РФЗО није у могућности да обезбеди средства за упућивање пацијента, као и податке о евентуалним случајевима самоиницијативног одласка грађана на лечење у иностранство. Такође, затражене су и информације да ли су Министарство и Фонд, поводом учесталости појава на које Заштитник указује, заузели одређени став или мишљење и учинили га доступним широј јавности.

О евентуалној потреби за доношење мера из своје надлежности Заштитник грађана одлучиће по пријему тражених информација.

Опширније...Главна тема данашњег састанка вршиоца функције заштитника грађана Милош Јанковић и државног секретара Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владимира Илића била је спровођење препорука Заштитника грађана и Националног механизма за превенцију тортуре које су упућене Министарству, као и унапређење даље сарадње између ова два државна органа.

На састанку су разматрани даљи кораци за унапређење положаја корисника смештених у установе социјалне заштите домског типа, као и процес деинституционализације и трансформације ових установа. Такође, једна од тема била је и помоћ малолетним мигрантима без пратње, који су привремено смештени у установе социјалне заштите.

На крају састанка закључено је да ће представници Заштитника грађана и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наставити са успостављеним дијалогом и даљом сарадњом, а све у циљу заштите најбољих интереса корисника социјалне заштите, који је заједнички за оба органа.

Поступајући по препорукама Националног механизма за превенцију тортуре, полицијски службеници Полицијске станице у Вршцу о чињеници или сумњи да се ради о малолетном мигранту без пратње одмах обавештавају Центар за социјални рад града Вршца, како би Центар таквом малолетнику могао да пружи заштиту. Такође, полицијски службеници свим задржаним лицима уручују писано обавештење о њиховим правима.

Министарство унутрашњих послова је обавестило Заштитника грађана да ће се средствима града Вршца обезбедити просторија за задржавање лица, као и да није у могућности да овој Полицијској станици обезбеди опрему за издавање потврда о израженим намерама за тражње азила у Републици Србији.

Тим Националног механизма за превенцију тортуре, који функционише у оквиру Заштитника грађана, је 15. децембра 2016. године посетио Полицијску станицу у Вршцу и Регионални центар граничне полиције према Румунији – север, о чему је сачињен Извештај са препорукама за унапређење њиховог рада.

Страна 8 од 325