a

b_300_0_16777215_00_images_odbor-10052018.jpegИзвештај Заштитника грађана за 2017. годину представља пресек стања о поштовању људских и мањинских права у поступању органа јавне власти у Србији према грађанима и документ о начину и резултатима рада ове независне и контролне институције, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић на седници скупштинског Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу.

У току извештајне године Заштитнику грађана се обратило 12.181 грађана, а примљено је 4.129 притужби у којима су грађани указивали на повреде својих права. Заштитник грађана је упутио укупно 490 препорука органима управе, и то 256 у контролном поступку, а 234 у скраћеном контролном поступку, рекао је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_odbor-final-1.jpegУ највећем броју грађани су се притуживали на кршење права у области добре управе, те у економско-имовинској и социјалној и културној сфери. Иако према важећим правним прописима Заштитник грађана није надлежан за контролу рада правосуђа и овај извештајни период обележиле су бројне притужбе и обраћања грађана којима се изражава незадовољство због повреде права на правично суђење и права на суђење у разумном року, истакао је Пашалић.

Сваке године 9. мај обележава се као један од најзначајнијих празника на свету, првенствено на старом континенту. Тог датума прославља се Међународни дан победе над фашизмом 1945. године и Дан Европе, када су 1950. године постављени темељи Европске уније.
На данашњи дан сећамо се 60 милиона жртава фашизма, цивила и бораца погинулих у другом светском рату. То је део историје којег треба сви да се сећамо, јер нас опомиње на стравичне догађаје, који се никада не смеју поновити, поручује тим поводом заштитник грађана Зоран Пашалић. Победом над идеологијом најбруталнијег кршења људских права и дискриминације, превазишли смо поделе и створили услове за изградњу данашње Европе, континента уважавања различитости, поштовања људских права, као и место дијалога и међудржавне сарадње, истиче Пашалић.
Европа, а посебно Европска унија, заснована је на вредностима владавине права, мира, демократије и слободе, слободног тржишта и поштовања људских права, којима и наше друштво тежи. Србија је део Европе, каже заштитник грађана и позива све грађане да поштујући и делећи европске вредности, заједнички изградимо темеље наше европске будућности.

b_300_0_16777215_00_images_potpisivanje-sporazuma.jpeg

Заштитник грађана Зоран Пашалић потписао је јуче у Димитровграду са амбасадором Републике Бугарске у Београду Радком Влајковим Споразум о бесповратним средствима за спровођење пројекта „Повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашњости Србије“. Потписивању споразума присуствовала је и бугарска омбудсманка Маја Манолова.

Захваљујући се Амбасади Републике Бугарске на подршци, Пашалић је рекао да реализација пројекта има за циљ јачање културе људских права, социјалне правде и посвећености европским принципима, као кључним демократским вредностима. Такође, од изузетног значаја је и информисање јавности о концепту људских права, као и надлежностима Заштитника грађана у овој области, истакао је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_ngo-dimitrovgrad.jpegИнституција Заштитника грађана мора бити доступна свим грађана Србије, укључујући и оним у мањим срединама, изјавио је Пашалић и додао ће током посета градовима и општинама, поред пријема притужби грађана на рад органа јавне власти разговарати и са представницима општинских и градских власти о остваривању права грађана на локалном нивоу.

b_300_0_16777215_00_images_setnja-dimitrovgradom.jpegЗаштитник грађана је до сада примио 78 притужби грађана из Димитровграда, који се најчешће притужују на повреду права у области заштите имовине и поштовања закона. У области права националних мањина грађани указују на проблеме на које наилазе приликом нострификације диплома и образовања.

Пашалић је рекао да грађани треба да скрену пажњу на своје проблеме, а да  је задатак Заштитника грађана њихово решавање. Спровођење пројекта омогућиће да питања заштите грађанских права и права мањина буду решена за краће време него што је то било раније, нагласио је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_bugarska-ombudsmanka.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић и омбудсманка Републике Бугарске Маја Манолова разговарали су о унапређењу сарадње две институције у области заштите људских и мањинских права.  

У разговору са представницима цивилног друштва, који је уследио након потписивања споразума, представљeни су проблеме са којима се грађани свакодневно суочавају.

b_300_0_16777215_00_images_polaganje-cveca-na-spomeniku.jpegТоком посете Димитровграду, заштитник грађана Зоран Пашалић, амбасадор Радко Влајков и бугарска омбудсманка Маја Манолова положили су цвеће на гроб бугарском револуционару Василу Левском.

Комесаријат за избеглице и миграције обавестио је Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ) Заштитника грађана да ће поступање према мигрантима који ремете ред у Прихватном центру у Обреновцу бити препуштено полицијским службеницима, који су стално присутни у Центру, као и да ће се просторија која је коришћена за изолацију изгредника користити искључиво за смештај ново примљених миграната, док се не изврши њихов пријем.

Истовремено, Полицијска управа за град Београд је известила НПМ о мерама предузетим ради омогућавања безбедног боравка миграната и запослених у Прихватном центру.

Прихватни центар у Обреновцу је посећен 29. јануара 2018. године и надлежним органима је достављен Извештај о посети.

Развој демократских друштава која у потпуности теже остваривању људских и мањинских права, неодвојиво је повезан са освајањем слобода, укључујући и медијске. Демократија и јаке институције не могу постојати без слободних и одговорних медија, као и остваривања права грађана на информисање, поручио је поводом Светског дана слободе медија заштитник грађана Зоран Пашалић.

Притисци на медије су, упозорава Пашалић, и даље присутни и видљиви на различите начине, често и кроз директне нападе на новинаре. Током прошле године, према подацима новинских удружења, забележена су 92 напада на новинаре, а у прва четири месеца ове године чак 30, међу којима два физичка напада, шест вербалних претњи и 22 притиска.

Новинари у својим обраћањима Заштитнику грађана истичу да су, поред притисака изложени и непримереном опхођењу од стране органа јавне власти, упозоравају да неретко раде без уговора и загарантованих зарада, али и да им се онемогућава синдикално организовање. Такав положај новинара и медија, истиче Пашалић, утиче на урушавање медијских слобода и новинарске професије, а право на информисање грађана чини тешко остваривим.

Заштитник грађана позива све друштвене и државне актере и организације, посебно носиоце политичких и јавних функција да се уздрже од сваког облика притиска на медије, њихову уређивачку политику и новинаре, а медије да развијају принцип одговорног и непристрасног новинарства.

Упркос томе што Устав Републике Србије и њени закони гарантују права из области радних односа у складу са највишим стандардима, положај радника у Србији и даље је далеко од задовољавајућег. Висока незапосленост, рад „на црно“, угрожено право на коришћење годишњих одмора и боловања, недостатак социјалног дијалога са представницима запослених, ситуације у којима се остаје без правичне накнаде за рад или без доприноса за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање, показују да се права радника у Србији крше и да нису довољно заштићена, поручио је поводом 1. маја, Међународног празника рада заштитник грађана Зоран Пашалић.

Потребно је наставити рад на изједначавању положаја мушкараца и жена на тржишту рада, како би се, између осталог, омогућило право на рад и женама из посебно рањивих друштвених група - жртвама насиља, особама са инвалидитетом, Ромкињама. Поздрављамо доношење Закона о запосленима у јавним службама, који је у складу са амандманом Заштитника грађана, прописао афирмативне мере за избор кандидата како би принцип једнаке доступности радних места био остварен у пуној мери.

Иако је заштита трудница и породиља нормативно обезбеђена, у пракси се труднице и породиље и даље суочавају са проблемима, пре свега код остваривања права на накнаду зараде. Посебно су у тешком положају труднице и породиље чији су послодавци престали да постоје, а женама нису обезбедили одговарајућу документацију. У тим ситуацијама уочљиво је одсуство ангажовања и сарадње инспекције рада, Пореске управе, Националне службе за запошљавање и јединица локалне самоуправе, наглашава Зоран Пашалић.

Усвајањем Закона о финансијској подршци породици са децом, омогућено је остваривање накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и посебне неге детета женама пољопривредницама, које су носиоци регистрованог пољопривредног газдинства, и женама које обављају привремене и повремене послове, чиме је поступљено у складу са препоруком и мишљењем Заштитника грађана.

Заштитник грађана позива запослене да повреде својих права пријављују Инспекцији рада, која је надлежна да контролише поштовање и примену закона који уређују радне односе, те да подносе притужбе Заштитнику грађана уколико тај и други органи не поступају савесно. Истовремено, од инспекције рада Заштитник грађана очекује ефикаснији рад и већи број поступака по службеној дужности и сопственој иницијативи.

Посебно указујемо на потребу да надлежни органи успоставе ефикасну сарадњу и размену информација, као и на њихову обавезу да предузимају све потребне мере према послодавцима који не извршавају своје обавезе, како би омогућили радницима да остваре своја права и побољшају свој материјални положај.

Страна 10 од 368