a

Опширније...Заштита људских права, посебно права цивилних жртава оружаних сукоба, били су тема данашњег састанка заштитника грађана Зорана Пашалића са Милицом Костић и Рељом Радосављевићем из Фонда за хуманитарно право.

Подршка цивилним жртвама оружаних сукоба, поред материјалне, требало би да укључује у друге услуге социјалне заштите, изјавио је Пашалић и додао да се законским решењима у великој мери може унапредити њихов положај.

Процењује се да је у Србији скоро 20 000 цивилних жртава рата, а због мањкавости дефиниције појма жртве, највећи број није препознат у оквиру постојећег закона, због чега се Фонд залаже за потпуну измену Закона о правима цивилних жртава рата, изјавила је Костић.

Опширније...

Заштитник грађана је током рада у ромским насељима уочио да је број притужби који се односи на проблеме „правно невидљивих“ лица значајно смањен, што је између осталог показатељ да је утврђивање чињенице рођења у ванпарничном поступку дало значајне резултате. Иако је Заштитник грађана од 2014. године примио свега три притужбе „правно невидљивих“ лица, подаци са терена говоре о томе да и даље има грађана и деце који су за систем невидљиви, због чега ће Заштитник грађана наставити са праћењем стање у области уписа у матичне књиге и личних докумената, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић на састанку са представницима осмочлане украјинске делегације коју је предводила заменик министра за социјалну политику Олха Крентовска.

Одлука да се реши статус „правно невидљивих“ лица је стратешка одлука државе. Захваљујући томе, успостављен је оперативни програм рада на нормативном, организационом и едукативном нивоу, изјавио је заменик заштитник грађана Роберт Сепи. Након што је Иницијатива Заштитника грађана за измену и допуну Закона о ванпарничном поступку усвојена, лицима без признатог грађанског статуса омогућено је да изврше упис у матичне књиге на основу решења суда о утврђивању времена и места рођења. Организоване су обуке за судије, матичаре, социјалне раднике, запослене у Министарству унутрашњих послова и представнике ромског цивилног друштва које су у великој мери допринеле уједначавању праксе органа и унапређењу рада органа, додао је Сепи.

Радну посету делегације Украјине нашој земљи организовао је UNHCR у сарадњи са ОЕБСО-ом.

Поступајући по препорукама НПМ, упућеним након посете Прихватном центру за мигранте у Дивљани, Комесаријат за избеглице и миграције у прихватним центрима уводи праксу организовања периодичних састанака између представника миграната и службеника, у циљу преношења значајних информација и указивања на евентуалне проблеме који постоје у центру. Поред тога, у Прихватном центру у Дивљани је отклоњен проблем недостатка топле воде, а у наредном периоду очекују се инсталирање видео надзора и додатно физичко обезбеђење.

Такође, Центар за социјални рад у Белој Паланци за сада прати ситуацију на терену и у складу са захтевима Приватног центра у Дивљани организује свој рад и посете овом Центру.

НПМ је посетио Прихватни центар у Дивљани у априлу 2017. године. О посети је сачињен Извештај, са препорукама за отклањање утврђених недостатака.

За пријем код омбудсмана јавило се више од 80 грађана, а 30-оро њих данас је први пут разговарало лично са заштитником грађана Зораном Пашалићем. Највећи број притужби односи се на решавање соци-економских и имовинско-правних проблема, каже Пашалић и најављује да ће пракса личног пријема бити настављена и убудуће.

Опширније...''Жива реч се много боље чује. Када чујете грађане са притужбом видите шта је кључно много боље него када о томе читате из докумената'', рекао је Пашалић. Заштитник грађана не може да реши све проблеме овога света, подсећа, али може, како каже, личним пријемом да види који проблеми највише муче грађане Србије. „Тако можемо да видимо не само то која је врста проблема најчешћа, већ и којим институцијама треба упутити апел, сугестију, критику, не би ли пропусти били исправљени'', рекао је Пашалић.

Он је навео да међу грађанима са којима је разговарао има и оних који долазе изван Београда, те да се дани омбудсмана морају организовати чешће и ван главног града Србије како би и ти људи добили прилику да буду саслушани, а да се при том не излажу трошковима.

Међутим, Пашалић упозорава да капацитети заштитника грађана нису такви да би могли да одговоре на све захтеве. У Заштитнику грађана ради 90 запослених, а Акционим планом је, подсећа омбудсман, предвиђено прилагођавање систематизације потребама Заштитника грађана.

Он је додао да систематизација предвиђа повећање броја људи, али и ангажовање неких екстерних институција које се баве конкретно вештачењима, јер запослени не могу знати сву стручну проблематику и питања.
Шефица пријемне канцеларије Заштитника грађана Драгана Грабовица каже да се пријемној канцеларији од јануара ове године до 21. августа јавило 4.220 људи путем телефона, непосредно или путем скајпа.
Према њеним речима, пријемна канцеларија ради сваког радног дана са грађанима од девет до 16 сати - четворо људи у Београду прима грађане и двоје људи преко скајпа комуницира из Прешева, Бујановца и Медвеђе са грађанима.

Додала је да се за директан пријем код заштитника грађана пријавила 81 особа, а сваки грађанин има на располагању 20 минута и предвиђено је да у току дана буде примљено 30 људи. Омбудсман ће сваког последњег петка у месецу примати грађане, а остављена је могућност да се, уколико се за тим укаже потреба, још неки дан одвоји за директан контакт са грађанима.

Извор: Танјуг

 

Опширније...Регулисање статусних питања избеглица и миграната, улога локалне самоуправе у њиховом прихвату, али и модели збрињавања малолетних миграната без пратње биле су основе теме разговора заштитника грађана Зорана Пашалића и директора Групе 484 Владимира Петронијевића.

Саговорници су се сагласили да је досадашњу успешну сарадњу могуће унапредити, посебно кроз учешће у заједничким активностима НПМ-а, изради законодавних иницијатива у области заштите права избеглица и миграната, као и доради постојећих законских решења.

С обзиром да је питање избеглица и миграција прекогранично, потребна је и прекогранична сарадња у његовом решавању, закључили су Пашалић и Петронијевић, што је доказала и успешна сарадња омбудсмана у региону.

Поступајући по препорукама Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) Заштитника грађана, Kaзнено-поправни завод у Сремској Митровици је повећао број радно ангажованих осуђених лица, решио је проблем влаге у Павиљону на Зеленгори и започео постављање аларма за позивање страже у посебним просторијама за посете блиских лица. Уређена је процедура издавања потврда притвореним лицима да су предали препоручено писмено. Здравствена служба је поступила по препоруци која се тиче прегледа осуђеног након примене мере принуде у складу са Истанбулским протоколом.

Поступајући по препорукама, Управа за извршење кривичних санкција је најавила расписивање тендера за набавку нових униформи за припаднике Службе за обезбеђење и предузела мере у циљу додатног радног ангажовања психолога. Такође, директор Управе је оформио радну групу за развој постојећих бихевиоралних програма рехабилитације и реинтеграције за осуђена лица и алата за процену ризика.

Ради праћења спровођења препорука из Извештаја о посети КПЗ Сремска Митровица из 2012. године, као и спровођења препорука из Извештаја о посети Европског комитета за спречавање мучења (CPT) Републици Србији 2015. године, НПМ је посетио Казнено-поправни завод у Сремској Митровици 10. и 11. маја 2017. године. О посети је сачињен Извештај са новим препорукама за отклањање уочених недостатака и унапређење стања.

Страна 10 од 336