a

Опширније...

Представници Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) И Одељења за права детета посетили су данас Васпитно-поправни дом у Крушевцу заједно са колегама из Омбудсмана Јерменије, како би се упознали са смештајним јединицама и начином рада Дома.

Приликом посете утврђено је да је од последње посете НПМ (2014. године) доста урађено када су у питању материјални услови Дома, односно да је поступљено по великом броју упућених препорука. До краја календарске године у плану је завршетак највећег броја радова на адаптацији смештајних капацитета.

Опширније...О годишњици незаконитог рушења објеката у Херцеговачкој и игнорисању захтева државним органима да реше овај случај и утврде одговорне, у пуној сали Центра за културну деконтаминацију (ЦЗКД), говорили су Милош Јанковић, вршилац функције заштитника грађана, Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Зоран Ивошевић, професор Правног факултета Универзитета "Унион", Ксенија Радовановић из Иницијативе "Не да(ви)мо Београд" и Драгољуб Петровић, главни и одговорни уредник листа Данас.

Вршилац дужности заштитника грађана Милош Јанковић изјавио је да није оптимиста да ће актери са фантомкама икада бити откривени, иако би то било добро.

"У међувремену је откривено само да надлежни органи нису обавили своје законом прописане и утврђене дужности", рекао је Милош Јанковић и додао да се зна да надлежни у сектору унутрашње контроле, а ни они у тужилаштву, нису ништа урадили.

"Сумњам у способност кривично-правног система да открије ко стоји иза рушења у Херцеговачкој", рекао је Јанковић и додао да је најгоре то што је "наш правни систем веома урушен", јер се правни систем најтеже опоравља, зато што је најтеже наћи правнике који имају храброст и знање.

Према његовим речима, није добро то што је постало мање битно оно што је јако битно: шта се десило те ноћи, шта су радили фантоми, шта није радила полиција, шта није урађено од тог дана до данас. Ништа од тога тужилаштво није урадило, додао је он.

"Убеђен сам да ће дешавања у Херцеговачкој улици 'икада или некада' бити разоткривена, јер се такве ствари не смеју ни под каквим околностима дешавати у једном друштву, које бар тежи да буде уређено. Она морају да изазову одговарајућу реакцију државе, а починиоци да сносе консеквенце, што мора да се догоди, јер тај догађај озбиљно оптерећује друштвену атмосферу, довео је до грађанских протеста, али и реакције на међународном нивоу", рекао је Шабић.

Представница иницијативе "Не да(ви)мо Београд" Ксенија Радовановић изразила је наду да ће бити расветљено ко су фантоми и који су све надлежни органи омогућили рушење и насиље у Херцеговачкој, што би, како је додала, "представљало победу далекосежнију од пуког кажњавања починилаца".

Професор са Универзитета Унион Зоран Ивошевић изјавио је да се нада да ће случај Херцеговачке бити расветљен јер би "у супротном цело друштво било у проблему, и држава и њено функционисање".

Упитан да ли је Данас имао проблема због тога што је извештавао о случају Савамала, Драгољуб Петровић је навео неколико случајева. Рекао је, између осталог, да је редакција трпела притиске због објављивања имена и презимена тужитељке задужене за тај случај, као и да је Данасу било ускраћено да конкурише за градске пројекте.

Поводом обележавања Међународног дана борбе против расне дискриминације, Заштитник грађана подсећа да расистичка веровања и дискриминаторски ставови према другачијима од нас нису прошлост. Стога заједничким напорима морамо да јачамо свест о томе да је дискриминација по било ком основу забрањена, а да је недискриминација и толеранција у интересу сваког од нас и друштва у целини.

И ове године Заштитник грађана позива надлежне у држави и целокупну јавност да се заједно супротставимо сегрегацији и појави одељења и школа у којима је већина ученика ромске националности, да развијамо образовање и деловање свих система у друштву, посебно у том узрасту, како би се елиминисале предрасуде, стереотипи и сваки облика дискриминације.

Међународни дан борбе против расне дискриминације су Уједињене нације прогласиле 1966. године празником, сматрајући да је потребно да све државе света уједине напоре како би се елиминисали сви облици расне дискриминације. Овај дан се обележава у знак сећања на 21. март 1960 године, када је у Јужноафричкој републици убијено 69 људи који су демонстрирали против апартхејда.

Опширније...Заштитник грађана домаћин је делегације Омбудсмана Јерменије, која борави у студијској посети Србији. Првог дана званичне посете госте из Јерменије примио је вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић који их је упознао са улогом, надлежностима, правним оквиром у коме институција Заштитника грађана у Србији функционише и активностима у контроли рада државних органа и институција.

Јанковић је навео да се током 2016. године овом органу обратило око 20.000 грађана, примљено више од 6 000 притужби грађана, као и да је у контролним поступцима и обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре, надлежним органима упућено преко 1.300 препорука.

Размена искустава и знања у областима заштите људских права и превенције њиховог кршења, важна је за унапређење рада Омбудсмана у обе земље, поручио је Милош Јанковић, јер је, како је рекао, то један од начина да се изазови, са којима се независне институције суочавају, успешније и брже превазиђу.

Генерална секретарка Стручне службе Заштитника грађана Оља Јовичић упознала је госте са начином рада и организационом структуром институције.

Секретарка НПМ-а Јелена Унијат представила је методологију рада НПМ-а, активности и најзначајније препоруке упућене органима и институцијама у којима бораве лица лишена слободе. 

Опширније...Методологију рада и структуру одељења за права детета у овој институцији гостима из Јерменије представила је заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић. Она је указала на то да заменик заштитника грађана за права детета и родну равноправност сачињава годишњи, али и посебне извештаје о стању права у тим областима и нагласила значај препорука којима Заштитник грађана органима јавне управе указује на пропусте у раду и кршења права, истовремено предлажући начин да се они отклоне. „Посебно важан значај за нас има Панел младих саветника, који постоји од 2010. године, чине га деца старости од 13 до 17 година. Они су наши најважнији сарадници, јер најбољи увид у то шта деци смета и шта би волела да промене можете добити када вам они сами о томе говоре“, изјавила је Гордана Стевановић. Она се посебно осврнула на значај медија у заштити права детета, који, како је навела, иако неретко инсистирају на сензационализму, ипак могу и треба да буду сарадник ове институције у подизању свести јавности о значају проблема са којима се деца суочавају.

У наредним данима, делегација Омбудсмана Јерменије детаљније ће се упознати са радом одељења за права детета, а посетиће и Инцест траума центар у Београду и Васпитно-поправни дом у Крушевцу.

Опширније...Вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић, заједно са својим колегама Горданом Стевановић, Робертом Сепијем и Владаном Јовић, заменицима заштитника грађана и генералном секретарком Ољом Јовичић, поднео је данас Народној скупштини Републике Србије Редован годишњи извештај Заштитника грађана за 2016. годину.

Као и у претходном периоду стање права грађана у Србији обележено је неповољном економском ситуацијом, као и израженим недостатком правне сигурности. Најављене и спроведене активности органа власти још увек нису довеле до жељених резултата. Заштитнику грађана се највећи број грађана обраћао поводом кршења социјалних и економских права. Такође, трећина свих обраћања односила се на тзв. лошу управу, пре свега неблаговремен рад администрације, немаран однос према послу и очигледно погрешну примену права, констатује се у извештају.

Опширније...Заштитник грађана указује да су у оваквим околностима угрожени сви грађани, a посебно рањиве групе, као што су деца, особе са инвалидитетом, лица лишена слободе у психијатријским болницама и установама социјалне заштите домског типа, жене, припадници ЛГБТИ популације, припадници националних мањина, пре свега Роми. Веома повредиви су и млади, старије особе, жртве насиља у породици и партнерским односима, оболели од тешких болести, интерно расељени, избеглице и други мигранти. Нажалост, међу њима су и организације и појединци заговорници људских права и сви они који износе критичке ставове у односу на власт.

Током 2016. године, овом органу се обратило око 20 хиљада грађана, што је за једну трећину више од досадашњег годишњег просека. Грађани су поднели Заштитнику грађана више од 6000 притужби, а у контролним поступцима и обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре, надлежним органима упутио је укупно 1340 препорука. Значајан податак је да проценат поступања по препорукама износи скоро 90 одсто, што представља раст у односу на претходну годину и у границама је просека поступања по препорукама за период 2007-2015. године.

Очекујемо да ће, када је реч о овом извештају, ове године важећи прописи бити поштовани, као и циљ његовог сачињавања, тиме што ће кроз јавну расправу на пленуму, пред очима јавности, са њим бити упознати посланици, грађани и стручна јавност, закључио је вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић.

Поступајући по препорукама Националног механизма за превенцију тортуре Окружни затвор у Панчеву – Одсек Вршац унапредио је материјалне услове смештаја у Заводу, као и здравствену заштиту лица лишених слободе. Притвореницима је омогућен боравак на свежем ваздуху најмање два сата дневно, као и дуже трајање посета.

Поступање Окружног затвора у Панчеву – Одсек Вршац представља пример добре праксе сарадње са Националним механизмом за превенцију тортуре, имајући у виду да је Завод у остављеном року поступио по највећем броју упућених препорука.

Тим Националног механизма за превенцију тортуре је 15. децембра 2016. године посетио Окружни затвор у Панчеву – Одсек Вршац. О овој посети је сачињен Извештај са 25 препорука мера за исправљање уочених недостатака и унапређење поступања према лицима лишеним слободе.

Страна 2 од 311