a

Поводом Међународног дана избеглица, Заштитник грађана истиче да су проблеми збрињавања избеглица из ратом захваћених подручја сада далеко сложенији и компликованији, имајући у виду да се они сада дуже задржавају у Републици Србији, за разлику од претходног периода када су само пролазили кроз земљу и овде боравили свега неколико дана. Они сада у Србији остају по неколико месеци, а само мали, готово незнатан број њих жели да тражи азил у Србији, док већина планира да прође даље, ка развијеним земљама Европске уније.

У сарадњи са организацијама цивилног друштва које се баве питањима избеглица и миграната и уз подршку Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР), Заштитник грађана је током претходна два месеца интензивно спроводио активности откривања и документовања случајева тортуре, која је почињена од стране полиција суседних држава, чланица ЕУ (Хрватске, Мађарске и Румуније), приликом незаконитог враћања избеглица у Србију (тзв. push-backs). Заштитник грађана је у циљу документовања насталих повреда ангажовао лекаре специјалисте судске медицине и психологе, који на терену бележе настале телесне повреде и психичке трауме које су ови људи преживели приликом покушаја напуштања Републике Србије и одласка у земље Европске уније. О налазима и закључцима биће сачињен посебан специјални извештај, који ће бити објављен на сајту Заштитника грађана.

Од почетка избегличке кризе Заштитник грађана је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио око 130 посета местима у којима се налазе избеглице и мигранти и органима који поступају према њима. Посећене су полицијске управе и полицијске станице у њиховом саставу, регионални центри граничне полиције, центри за азил, прихватни центри за мигранте, Прихватилиште за странце у Падинској Скели, Аеродром "Никола Тесла", прихватне јединице за смештај малолетних странаца без пратње, центри за социјални рад, заводи за извршење кривичних санкција и неформална места окупљања избеглица и миграната на граничним прелазима и у насељеним местима. Налази из посета приказани су у 70 извештаја НПМ-а, који су сачињени након посета и у којима је надлежним органима упућено око 120 препорука за уклањање утврђених недостатака и побољшање положаја избеглица.

Заштитник грађана је у поступку сарадње успоставио стални дијалог са државним органима надлежним за решавање питања избеглица, а такође је учествовао на бројним међународним и регионалним скуповима посвећеним унапређењу положаја избеглица и миграната и јачању прекограничне, међудржавне сарадње у решавању овог веома сложеног наднационалног феномена.

Од избијања пожара на депонији Винча, пре тачно месец дана па до данас, још увек видљиви облаци дима узнемирују грађане околних београдских насеља.

Упркос чврстим уверавањима Градског завода за јавно здравље града Београда да ниво детектоване концентрације појединих хемијских једињења не може имати озбиљне последице по здравље људи, ипак је осетљивим групама грађана (старијим, трудницама и деци) упућена препорука да у случају појаве дима смање боравак на отвореном простору. Истовремено, научна и стручна јаност упозорава на чињеницу да се приликом сагоревања отпада са депоније, осим угљен-моноксида, сумпор-диоксида и азотових оксида чије је мерење извршено и резултати објављени, ослобађају и друге високотоксичне и канцерогене материје чије мерење није извршено или резултати нису презентовани у јавности.

Како контрадикторне информције у јавности продобљују већ присутну уземиреност и неповерење грађана, Заштитник грађана је апелујући на поштовање права грађана на доступност информација затражио од институција надлежних за мониторинг и објављивање резултата квалитета ваздуха (Градског завода за јавно здравље града Београда и Агенције за заштиту животне средине) достављање свих информација о начину и резултатима извршених мерења, као и врсти загађујућих материја чије је мерење вршено.

Заштитник грађана изражава уверење да ће надлежне институције доставити све релевантне информације и тако омогућити грађанима да буду правовремено и тачно обавештени.

Опширније...

Вршилац функције заштитника грађана и заменик заштитника грађана за права лица лишених слободе Милош Јанковић указао је данас да парламент већ трећу годину заредом не разматра годишњи извештај о раду омбудсмана, иако је то његова законска обавеза.

Јанковић је на скупу "Кључни налази из годишњег извештаја Заштитника грађана за 2016. годину" казао да Скупштина Србије тај документ није размотрила ни три месеца након што јој је предат. Подсетио је и на то да ни два претходна извештаја нису разматрана, а исту судбину имају и извештаји о раду осталих независних институција Повереника за заштиту равноправности и Повереника за заштиту података о личности.

"Неопходно је да се што пре разматра извештај те институције у Скупштини Србије, јер садржи драгоцене податке који би могли да допринесу бољем поступању органа јавне управе. Скупштина треба што пре да разматра извештај, прво на одборима, а затим и на пленарном заседању", рекао је Јанковић. Он је подсетио да се грађани најчешће жале на проблеме из области економског и социјалног статуса трећина жалби односила се на "лошу управу", као и на то да је прошле године настављен тренд умањења улоге Заштитника, кроз оспоравање рада путем медијске кампање, а изостала је и прописана сарадња појединих државних органа са том институцијом. Јанковић, ипак, као охрабрујуће оцењује то што су државни службеници и већина руководилаца у управи одржали добар ниво сарадње са Зашитником.

"Уместо да се ојача положај Заштиника, током 2016. започете су активности ка смањењу његове надлежности. Најављено је увођење посебног омбудмана за заштиту права детета. Апсурд је да се органи власти чија је дужност да обезбеде заштиту залажу за увођење бољег механизма који њих треба да контролише. Унапређење права се постиже унапређењем рада органа власти", поручио је Јанковић.

Опширније...

Опширније...Поводом данашњег обележавања Међународног дана борбе против насиља над старијима, заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Владана Јовић учествовала је на конференцији "Злостављање старијих – шта даље, како спречити?“, у организацији Црвеног крста Србије.

Владана Јовић је указала на неопходност координисаног ангажовања органа јавне власти и невладиног сектора на препознавању и превенцији насиља над старијима. Истакла је улогу Заштитника грађана, који не само да контролише рад органа управе, већ и унапређује права грађана. Заштитник грађана ће, како је навела, основати Савет за права старијих који ће укључити релевантне друштвене субјекте који се баве правима ове рањиве групе становништва и тиме допринети подизању ове теме на највиши ниво.

-----

Опширније...На међународном нивоу је препозната потреба да се правима старијих лица посвети нарочита пажња. Стога су све јаче међународне иницијативе ка Уједињеним нацијама за доношење Конвенције о правима старијих особа што и Заштитник грађана кроз своје активности у међународним мрежама институција за заштиту људских права интензивно заступа и промовише, изјавила је данас заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих Владана Јовић на конференцији за новинаре у Медија центру.

Конференцијом, коју је организовало удружења грађана „AMITY“ – снага пријатељства из Београда кренула је и кампања „Зауставимо насиље и дискриминацију над старијим женама“, која у фокус ставља старије жене - три пута чешће жртве породичног насиља у односу на старије мушкарце.

Заштитник грађана изражава забринутост због чињенице да је све већи број старијих особа изложен неком облику злостављања, насиља и дискриминације. Поред физичког, као најчешћег облика злостављања, често је присутно и психичко и финансијско злостављање старијих, истиче Владана Јовић, заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом и старијих, поводом Међународног дана борбе против насиља над старијим особама. У оквиру ове рањиве групе становника, како наводи, нарочито су угрожене жене, које су неретко, поред свих наведених жртве и сексуалног злостављања. У посебно незавидном положају налазе се старији житељи села у неразвијеним општинама, који због изостанка одговарајуће помоћи и подршке од стране државе, немају коме да се обрате како би се потенцијално злостављање спречило и предупредило, односно претрпљено злостављање санкционисало, а последице отклониле, наглашава Јовић.

Старији грађани, као лица која имају неретко мале пензије, у стању општег сиромаштва друштва, често су жртве финансијског злостављања од стране најближих сродника, када се њихови приходи троше неадекватно или незаконито. Економска и друштвене кризе плодно су тло за развој насиља иначе, а посебно према најрањивијим и немоћним као што су старији. Уместо да у таквим временима заштите ову посебно рањиву групу грађана и да им обезбеде социјалну сигурност у животној доби која им не даје могућност да и даље привређују, надлежни органи, кроз систем мера штедње додатно отежавају њихов положај. Ова категорија становништва је често и жртва дискриминације, коју друштво, али ни саме жртве не препознају, закључује Јовић.

Заштитник грађана је стога одлучио да формира посебан Савет старијих особа, како би проблеми са којима се сусреће ова група становништва били видљивији, те кроз деловање ове институције и сарадње са другим надлежним органима било унапређено остваривање права старијих лица.

Опширније...Милош Јанковић, в. ф. заштитника грађана и Гордана Стевановић, заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност, разговарали су данас са Томашом Бочеком, специјалним представником генералног секретара Савета Европе за миграције и избеглице, који je у посети Србији. Јанковић је нагласио да Заштитник грађана посебну пажњу посвећује питању миграната и избеглица и да је у претходном периоду Национални механизам за превенцију тортуре упутио више од 100 препорука како би унапредио њихов положај. Посебна пажња посвећује се деци без пратње, рекла је Стевановић, истичући да у тој области постоји блиска сарадња са омбудсманима региона и Европском мрежом омбудсмана за права детета.

Страна 2 од 321