Заштитник грађана Зоран Пашалић најоштрије је осудио насиље током јавних окупљања у среду увече на улицама више градова у Србији, истакавши да је такво поступање у потпуној супротности са вредностима демократског друштва за које се начелно залажу сви учесници у јавном животу, укључујући и медије, јер доприноси стварању атмосфере несигурности и дестабилизацији државе.
„Уколико је циљ стабилно, демократско и цивилизовано друштво, чему без остатка сви грађани теже, онда је немогуће да је насиље, непоштовање правног поретка и државних институција начин за остварење тог циља. Напротив. Зато и овом приликом молим и апелујем на све политичке неистомишљенике да покажу личну одговорност и елементарно поштовање према сваком ко у односу на њих мисли другачије и да своје ставове артикулишу кроз дијалог, поштујући законодавни оквир и државне институције, што је у највећем интересу грађана Србије“ нагласио је Пашалић.
Заштитник грађана већ осам месеци указује на то да та институција, по закону, нема права да контролише и утиче на рад надлежних правосудних органа, али да има право да броји и евидентира кажњива дела и да о тим прекршајима алармира надлежне и јавност.
„Свако поступање које има елементе прекршаја и кривичних дела се не може и не сме се више толерисати, јер се тако релативизује сваки облик насиља, угрожава се безбедност људи и озбиљно узнемирава јавност", истакао је заштитник грађана Зоран Пашалић.
Председник Националног савета бошњачке националне мањине/Бошњачког националног вијећа у Републици Србији Фуад Баћићанин поднео је Заштитнику грађана притужбу којим се притужује на рад Народне скупштине Републике Србије.
Заштитник грађана подсећа да по члану 138. став 2. Устава Републике Србије и члану 19. став 2. Закона о Заштитнику грађана институција није овлашћена да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава у Републици Србији.
Делегација Јавног браниоца права Словачке Републике борави у тродневној студијској посети Заштитнику грађана Републике Србије током које ће се упознати са радом и надлежностима Заштитника грађана, а пре свега са искуствима Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ).
Фото: Заштитник грађана
НПМ спада у релативно нову надлежност омбудсмана Словачке, те је посета посвећена првенствено преношењу искуства у раду НПМ-а Србије, методологији и пракси у надзорним посетама, извештавању, препорукама и њиховом праћењу, међународној сарадњи, а обићи ће и Казнено-поправни завод у Панчеву.
Фото: Заштитник грађана
Заштитник грађана Зоран Пашалић је захвалио словачком колеги Роберту Доброводском (Róbert Dobrovodský) на указаном поверењу и интересовању према раду НПМ-а у Србији. „Живимо у времену када грађани све више очекују да институције буду доступне, да их чују и разумеју. Зато је наша међусобна подршка важна – да размењујемо искуства и да заједно проналазимо начине како најбоље да одговоримо на потребе грађана“, рекао је Пашалић.
Говорећи о стању права у Србији Роберт Доброводски је посебно истакао добро уређену заштиту права и положај националних мањина. Пашалић је нагласио да је Србија својим законима и Уставом најбоље уредила права националних мањина.
„Наш добар однос према националним мањинама само говори о томе да су Срби много пута у историји више водили рачуна о другима него о себи. Србија ће морати да посвети више пажње остварењу и заштити права Срба у другим државама и територијама где су Срби мањина“, указао је Пашалић.
Фото: Заштитник грађана
Заштитник грађана је истакао да словачка национална мањина умногоме обогаћује културу и традицију на овим просторима, првенствено у области ликовне уметности. Председница Националног савета словачке националне мањине у Србији Душанка Петрак је додала да је на предлог Србије Ковачичко наивно сликарство прошлог децембра уписано на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа.
Омбудсмани су на састанку потписали анекс Меморандума о разумевању којим се ближе уређује начин обраде личних података физичких лица друге стране.
Председница Одбора за Косово и Метохију мр Данијела Николић, састала се данас, у Дому Народне скупштине, са заштитником грађана мр Зораном Пашалићем, у циљу разматрања положаја и заштите основних људских права Срба и неалбанаца на територији Косова и Метохије.
Фото: Народна скупштина
На састанку је разговарано о бројним изазовима са којима се суочава српско и остало неалбанско становништво у јужној покрајини. Било је речи о једностраним ескалаторним потезима Аљбина Куртија по етичкој основи, указано је на проблем отимања имовине где су власници Срби, забраном коришћења наше валуте, а председница Одбора посебно је нагласила све чешћи проблем сексуалног узнемиравања жена, нарочито на северу Покрајине, који указује на угрожену безбедност, ограничен приступ јавним службама, институционалну дискриминацију и повреде основних људских права и слобода.
Председница Николић је упознала заштитника грађана са начином рада Одбора, досадашњим активностима и блиском сарадњом са Канцеларијом за Косово и Метохију. Истакла је да се на терену свакодневно погоршава општа безбедносна и институционална ситуација, што се огледа у бројним примерима угрожавања основних права српског народа, али и другог неалбанског становноштва. Указала је да је у протеклих годину и више дана преко 20 одсто Срба напустило Космет, услед систематског притиска, институционалне дискриминације и директних безбедносних претњи режима Аљбина Куртија. Посебно су истакнути примери великог броја хапшења наших сународника на КиМ, без икаквих материјалних и доказа и кривице, за дела која им се стављају на терет. Такође је поменут случај хапшења државног службеника Игора Поповића, као и разлози за његово неосновано хапшење, чиме се додатно урушава поверење грађана у институције и ствара клима страха и несигурности. У разговору је такође било речи и о потреби подршке економском оснаживању српске заједнице, при чему је наглашено да се кроз институционалне механизме и у сарадњи са надлежним органима пружа помоћ незапосленим лицима на Косову и Метохији, с циљем подстицања запошљавања, самозапошљавања и останка младих у Покрајини.
Заштитник грађана Зоран Пашалић изразио је пуну подршку напорима који се улажу у очување права српског народа на Косову и Метохији и истакао значај сталног праћења ситуације на терену. Том приликом, Пашалић је упознао председницу Одбора са иницијативом институције Заштитника грађана да се отвори канцеларија омбудсмана у северном делу Косовске Митровице и замолио је за помоћ око могуће реализације овог подухвата. Циљ ове иницијативе био би да се грађанима на Косову и Метохији омогући директан приступ заштити њихових права и да се ојача институционално присуство Републике Србије у овим тешким околностима у Покрајини.
Током састанка постигнут је договор о интензивирању сарадње између Одбора за Косово и Метохију, Канцеларије за Косово и Метохију и Заштитника грађана, а Пашалић је нагласио да ће, користећи своје међународне контакте, уложити напоре да колеге омбудсмане детаљније упозна са ситуацијом и изазовима с којима се грађани на Косову и Метохији суочавају.
Саговорници су се сагласили да је важно јачати институционалне капацитете и континуирано пратити ситуацију на подручју Косова и Метохије како би се ефикасније одговарало на потребе грађана и пружила адекватна подршка најугроженијима.
Председница Одбора за Косово и Метохију и заштитник грађана закључили су да ће наставити сарадњу у циљу заштите људских права и очувања институционалне подршке грађанима Косова и Метохије.
Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) је марта 2025. године посетио Полицијску управу у Лесковцу и то полицијске испоставе Север и Југ, полицијске станице Власотинце, Бојник и Медвеђу. Тим посетама је претходила посета Окружном затвору у Лесковцу. Све посете су биле ненајављене и обављене су у циљу праћења поступања према доведеним и задржаним лицима у погледу начина остваривања основних права, као и услова у просторијама за задржавање, а обављене су у сарадњи са Одбором за људска права Ваљево.
НПМ је након посета сачинио извештај и упутио укупно четири препоруке по којима је поступљено.
Поступајући по препорукама, ПУ Лесковац ће свим лицима задржаним у кривичном поступку уручивати писмена обавештења о правима задржаних лица у којима ће бити наведена права задржаног из члана 29. Правилника о полицијским овлашћењима. Такође, у записницима о задржавању евидентираће се подаци о обедовању задржаних лица.
Лекар Окружног затвора у Лесковцу ће у даљем раду, када утврди да лице лишено слободе има повреде, у извештајима о обављеним прегледима уносити детаљне и конкретне наводе лица о начину настанка повреда, а уколико на првом лекарском прегледу лица лишеног слободе по пријему у Завод уочи повреде које указују на злостављање или лице лишено слободе наведе да је било злостављано, ОЗ Лесковац ће о томе обавестити надлежно јавно тужилаштво.
Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је у марту 2025. године ненајављену контролну посету Прихватилишту за странце у Падинској Скели са циљем праћења поступања по раније упућеним препорукама НПМ-а. НПМ је установио да по многим препорукама није поступљено и да нису решена многа питања на која је НПМ указивао у ранијим извештајима, те су у новом извештају поновљене те препоруке. На жалост, по тим препорукама и даље није поступљено, а образложења Управе граничне полиције показују несарадњу са Заштитником грађана, односно НПМ-ом.
НПМ је поново упутио препоруку за побољшање хигијене мокрих чворова и замену дотрајалих санитарних уређаја и истрошених столица у дневном боравку. Као и у децембру 2023. године, НПМ је поново добио одговор да је једна организациона јединица Управе граничне полиције – Одељење за странце покренула поступак набавке пред другом организационом јединицом Управе – Одељењем за професионалне вештине и оперативну подршку, и да ће, како до сада није поступљено по овоме, ургирати.
НПМ годинама указује на чињеницу да се боравак у прихватилишту користи и мимо законом предвиђеног циља, због чега је поновљена препорука да се странцима за које не постоји довољно изгледа да се могу принудно удаљити не одређује боравак у прихватилиштима. Такође није ништа урађено по препоруци из 2023. године да се странцима омогући учешће у организованим активностима у складу са дужином боравка у прихватилишту, као ни по препоруци за повећање броја полицијских службеника.
Проблем одговарајућег пружања здравствене заштите ни након више година указивања на њега и упућивања одговарајућих препорука до данас није решен, нити је успостављен систем психолошке подршке и праћења менталног здравља странаца који су овде смештени. Комуникација са странцима који не знају енглески језик се одвија помоћу доступних апликација или коришћењем помоћи других странаца који говоре и разумеју српски или енглески, иако је НПМ више пута указао да потребно користити услуге професионалних преводилаца.
Информатор о раду
