НАГЛАВЦЕ ОКРЕНУТА РЕАЛНОСT

гост коментатор

Саша Јанковић заштитник грађана

Влада Републике Србије не може својим закључком запосленима у јавним институцијама Републике Србије на Косову и Метохији дати право на посебан додатак на плату (тзв. косовски додатак) јер се тако нешто може учинити само законом или на основу овлашћења које проистиче из закона, кога нема - утврдио је Уставни суд.

И ето нове прилике да се представници извршне власти, уместо да се упитају, или да их неко упита за одговорност, упусте у оцену коначне одлуке надлежног државног органа (?!) и назову је, речима једног државног секретара у Министарству за КиМ, „дискутабилном” и „преурањеном”?!

Необично, управо они који су плаћени да раде неки државни посао, али не било како већ у складу са Уставом и законом, који у овом случају треба да државну политику уобличавају у нацрте и предлоге закона, осећају се најпозванијим да коментаришу неизбежну одлуку Уставног суда о нечему што је њихова велика и очигледна грешка. „Привремено” су, а трајније него што је век многих овде донетих закона, закључцима - актима без пуне правне заштите, који се могу спроводити овако и онако, који се могу усвајати и на телефонским седницама, који се тичу права десетина хиљада људи и новца свих пореских обвезника, решавали о стварима о којима се по Уставу сме решити само законом.

Нашли су и прилику да део јавности „спинују” против још једног државног органа који у свом раду мора да се руководи искључиво Уставом и законима, а не политичким обзирима. И још једном, Уставни суд није одлучивао о томе да ли запослени у институцијама на КиМ треба или не треба да примају додатак, већ је констатовао да се о правима грађана не сме одлучивати закључком, већ законом!

А тај закон су „коментатори”, да су радили свој посао, пре осам година требали да припреме и доставе Народној скупштини на одлучивање. Али не, лакше је окривити другог за недостатак осећаја за време или политику, нема везе што се тај неко на „тајминг” и политику по дефиницији не сме обазирати. „Злонамерни”, „закаснели”, „преурањени”, „дискутабилни”... свакакви су ти независни државни органи и њихове одлуке, само нису позвани да раде свој посао. И заиста, показује се да када год покажу и најмање стрпљења, разумевања за нагомилане проблеме власти, то им се врати у лице као бумеранг. Да је Уставни суд реаговао чим је закључак донет, 2003. године, вероватно никоме у овој наглавце окренутој реалности не би пало на памет да каже да је „преуранио”.