a

Интервју : Саша Јанковић, омбудсман

У Војводини су људска права најзаштићенија

Аутор: Драгица Вељковић | Фото:В. Лалић | 08.12.2008. - 05:00

Државна администрација и даље је кост у грлу српским грађанима који са бирократијом и често са личним неваспитањем службеника не успевају да изађу на крај ни уз помоћ омбудсмана. Током прве године рада, заштитнику грађана Саши Јанковићу јавило се око 4.000 грађана. Најчешће притужбе су да државни службеници у великом броју отаљавају посао без намере да разреше проблем. Грађанин и даље остаје немоћан и пред својом правном муком и пред државом која је не разрешава.

Иако је по закону МУП дужан да пружи обезбеђење и заштиту свима који раде у овој канцеларији, па и грађанима који долазе, такву заштиту ни после више од годину дана ова канцеларија нема. Простор у Улици Милутина Миланковића на Новом Београду, који је Влада дала омбудсману, у таквом је стању да је МУП, након увида, написмено обавестио омбудсмана да нису у стању да било коме гарантују безбедност јер су просторије за то неподобне и неусловне.
- Не желим да ико помисли да се жалимо на грађане, само износим чињеницу да је до сада било пет-шест физичких напада на запослене и присутне грађане. После најновијег, један наш радник је на боловању због претрпљеног страха и стреса, а ми више не радимо у тој просторији, већ искључиво у Палати „Србија”. Разумемо да грађани долазе код нас фрустрирани немогућношћу да у дужем времену реше свој проблем, али минимум безбедности мора бити обезбеђен - каже Јанковић.

Шта на све то каже премијер Мирко Цветковић који би требало да вам буде десна рука?
-Пре више од три седмице тражио сам састанак са председником Владе и упркос законској обавези да ме прими у року од 15 дана, још, нажалост, чекам на тај разговор. Тиме што смо установили омбудсмана нисмо решили питање људских права у Србији као што неко може да помисли. Ми имамо свој буџет, али зависимо од тога колико ће нам нашег новца пустити Министарство финансија, што потире независност ове институције. Тражићу од премијера да се преконтролише ко користи државни простор јер су многи државни органи запосели нека здања мимо одлуке Владе.

Немате просторије, довољан број запослених, безбедност, нити финансијску независност, па сте у позицији фикуса као демократског украса - зашто онда не поднесете оставку?
- Ако је неко помислио да ће у мени имати институцију фикуса, грдно се преварио. Оно што ме охрабрује да све ово има смисла јесте да смо поступцима које смо окончали успели да доведемо до побољшања ситуације за неке конкретне грађане. Број представки растао је до пре три месеца, сад се држи на просечних 340, што је испод наших очекивања и позивам грађане да нам се обрате, мада нас 20 не можемо да покријемо целу Србију. Размишљамо о отварању канцеларије за Прешево, Бујановац и Медвеђу, што ће повећати број притужби. Оставку ћу поднети кад видим да мој рад не доводи до побољшања. Са овим тешкоћама сам рачунао и за сада сам далеко од тог потеза јер моја борба није узалудна.

Какву слику Србије у области поштовања људских права стварају притужбе које добијате, а међу којима је чак трећина на рад судова, иако за то нисте надлежни?
- Упадљива је неуједначеност нивоа заштите права грађана, а то зависи од места у коме живе. Ниво остваривања људских права у Војводини знатно је већи у односу на југ Србије, да не помињем Косово, поводом којег је један државни орган ускратио право на социјалну помоћ једном повратнику само зато што се није вратио организовано, већ самостално. Такође, видео сам да се ставови управа у различитим градовима разликују. То је неједнакост и по територијалном принципу, и по суштини права које се даје или оспорава. Још је већа неједнакост између грађана и припадника неке маргиналне групе као што су Роми, инвалиди, посебно старе особе са инвалидитетом, самохране мајке…

Наведите нам неки конкретан пример.
-
Илустрације ради, наводим пример труднице која већ има троје деце. У договору са супругом посветила се материнству, али у ГСП не може да добије повластицу за незапослене, јер јој траже потврду да је пријављена на биро за незапослене, где не може да се пријави јер хоће да буде само мајка. Кад имамо драстичне разлике између универзитетског професора и онога ко живи испод Мостарске петље, не можемо говорити о хуманом друштву ни о начелу социјалне правде
.

Нељубазност, вређање на националној основи
Међу типичним притужбама грађана, према Јанковићевим речима, јесу оне које се односе на нељубазност приликом издавања личних карата и пасоша. Затим брутална и неправична примена закона, нереаговање полиције на породично насиље или на вређање на националној основи међу комшијама…
- Догађа се да полиција неправилним путем сазна податак заштићен банкарском тајном па се пропис тумачи неправилно по грађанина, али МУП најбрже коригује своје пропусте. У центрима за социјални рад, према притужбама, нема довољно слуха за индивидуализацију проблема. Или, становник једног села стално добија енормне телефонске рачуне и не може да докаже да нису његови јер тамо нема аналогне централе, због чега он има право да се жали, али у стварности то право не може да оствари - каже
Јанковић.

Државна управа најгора
Омбудсману Јанковићу до сада се обратило око 4.000 грађана, а поднето је 1.330 притужби, од којих је 590 одбачено јер за њих није био надлежан. Најбројније су притужбе на некоректно понашање администрације која води предуге, нелогичне, бирократизоване и малициозне поступке у којима се губи суштина, а грађани излажу беспотребном напору, што се зове „лоша управа”. Свака трећа притужба се односи на овај проблем. Око петина притужби је из области социјалних и економских права, али има притужби на кршење права детета (40), притворских и затворских права (30), права мањина (15) или права инвалида (10).


На кога се највише жале грађани
Највише је притужби на рад ПИО фонда, МУП-а, Министарства рада и социјалне политике, центара за социјални рад који су под надзором овог министарства, затим на Министарство економије и регионалног развоја…

-
Наравно, нису све притужбе оправдане. Охрабрују примери, попут Фонда ПИО, у којима смо покренули механизам унутрашње контроле, па сада сами исправљају своје грешке. Често нам се обраћају не зато што одлука управе није била неправилна већ је поступак вођен тако да је код грађанина створено осећање неправде. Ту од органа власти тражимо да побољша комуникацију с људима о чијим правима и обавезама одлучују - каже Јанковић.