a

Zdravstvo u Srbiji: Zaštitnici građana i nezadovoljni pacijenti

Veliki broj žalbi na zdravstvene radnike

Zaštitnike prava pacijenata ne želimo da stavimo pod kontrolu, već da im pomognemo da slobodno rade svoj posao


Autor: Aleksandar Roknić

 - Skoro 700 slučajeva korupcije ili neku vrstu zloupotrebe prijavili su nezadovoljni građani republičkom ombudsmanu samo tokom prošle godine, od čega se izvestan broj odnosi na slučajeve iz oblasti zdravstva.

Kako za Danas objašnjava Saša Janković, zaštitnik građana, pored oko 1.500 primljenih pritužbi iz svoje nadležnosti - zaštite ljudskih prava i kontrole pravilnosti i zakonitosti rada organa uprave, preko 2.000 građana se instituciji Zaštitnika građana obratilo za pitanja van njenog neposrednog domena rada.



- Od tog broja, oko 700 građana je želelo da nam govori o korupciji ili nekom obliku lične zloupotrebe. Međutim, ombudsman ne hvata počinioce krivičnih dela većkontroliše rad organa uprave i zato te građane po pravilu upućujemo na policiju i tužilaštvo. Dosad se nije desilo da nam se neko sa ozbiljnim navodima o korupciji vrati iz policije i kaže da MUP odbija da reaguje. To je mehanizam koji daje rezultate, ali ga građani nažalost nerado koriste. To je posebno izraženo u zdravstvu, pošto se pacijenti i porodice plaše da će im se prijava osvetiti kroz nesavesno lečenje - navodi Janković.



Zaštitnik građana naglašava da je uveren da velika većina zdravstvenih radnika svoj posao radi savesno, ali da sve dok za nesavesne ne postoji efikasan mehanizam sankcionisanja, posledice negativnog javnog mnjenja snose svi.
- Slično je i sa sudstvom, prosvetom i drugim oblastima koje se obično povezuju sa korupcijom - objašnjava Janković. Na pitanje postoji li povratna informacija iz Ministarstva zdravlja u vezi sa pritužbama građana, Jankovićnavodi da je u više navrata razgovarao s ministrom Tomicom Milosavljevićem, što je dovodilo do rešavanja problema, a u jednom navratu i oslobađanja osobe koja je bez osnova zadržana u zdravstvenoj ustanovi, ali da se svi slučajevi ne mogu rešavati na tom nivou. Jankovićnavodi slučaj u kome mu se porodica čoveka preminulog od srčanog udara žalila na nesavesnost ekipe hitne medicinske pomoći, ali i na neobjektivan postupak pred zaštitnikom prava pacijenata, koji je organ unutrašnje kontrole u bolnicama, kao i rad republičkog zdravstvenog inspektora.


Porodica tvrdi da ni zaštitnik prava pacijenata ni nadzorni organ Ministarstva nisu suštinski proveravali dokaze koje im je porodica nudila, tvrdeći da je lekarska ekipa nesavesno postupila i nije nastavila reanimaciju preminulog od srčanog udara. Umesto toga, dva nadzorna organa su kao nepobitnu prihvatili izjavu lekara da je smrt nastupila bar sat vremena pre dolaska hitne ekipe, što je lekar, kako tvrdi, ustanovio na osnovu ukočenosti vilice. Porodica, međutim, kaže da je preminuli prestao davati znake života samo nekoliko trenutaka pre ulaska medicinske ekipe u stan, a da mu lekar nije ni prišao, i za to nudi svedoke.



Ombudsman ističe da ne želi da prejudicira ishod ovog nezavršenog slučaja, ali ukazuje da je zaštitnik pacijentovih prava porodici koja mu se žalila odgovorio da je pribavio listing poziva hitnoj pomoći, izvršio uvid u lekarski izveštaj, obavio razgovor sa članovima lekarske ekipe i pribavio mišljenje stručnog saveta - dakle, razgovarao samo sa lekarskom stranom.
- Indikativan je i stav zaštitnika prava pacijenata da će celokupnu dokumentaciju lično dostaviti direktoru kako bi „direktor mogao preduzeti sve što je u njegovoj moći da se eventualni nedostaci lekarskih ekipa isprave unapred“. Od nekog ko se zove „zaštitnik prava pacijenta“, međutim, građani po analogiji sa institucijom Zaštitnika građana, očekuju da objektivno i nezavisno utvrdi eventualni propust, a ne da sve prosledi direktoru. Zbog toga nam se inostrane kolege čude što smo dozvolili da se unutrašnji kontrolni mehanizmi zovu isto ili slično kao institucije ombudsmana - kaže Janković.


I republički zdravstveni inspektor je u istoj stvari postupio slično kao i zaštitnik prava pacijenata, i prema dostupnoj dokumentaciji nijednog momenta nije proverio navode porodice, zbog čega će kancelarija Zaštitnika građana proveriti ne samo da li ima osnova da se sumnja u nesavesno lečenje, veći da li je u zdravstvenom sistemu zaista omogućena zaštita prava pacijenata kroz proveru njihovih pritužbi.
- Mi ne želimo da zaštitnike prava pacijenata „stavimo pod svoju kontrolu“, nego da im pomognemo da dobiju uslove da svoj izuzetno težak i stresan posao rade zaista nezavisno i bez straha za svoj posao. Tek tada, ombudsman može imati smisla i postupke voditi, kako zakon i predviđa, „izuzetno“, i pored iskorišćenih ostalih pravnih lekova. To podrazumeva da se zaštitnici prava pacijenata ne bave nijednim drugim poslom. Međutim, u razgovoru s njima, žalili su nam se i da se bave, recimo, javnim nabavkama - zaključuje republički ombudsman.


Vojvodina: Pritužbe zbog grubosti
U izveštaju o zaštitnicima prava pacijenata u Vojvodini, koji je načinio pokrajinski ombudsman Petar Teofilović, utvrđeno je da institucija zaštitnika prava pacijenata funkcioniše u svim domovima zdravlja u Pokrajini, ali da je nedovoljno regulisanje ove oblasti dovelo do određenih nedoumica i problema koje imaju zaštitnici pacijenata. Prema istraživanju koje je kancelarija ombudsmana sprovela na osnovu ukupnog broja predstavki, utvrđeno je da se najviše žalbi pacijenata odnosi na „grubo ili nekorektno ponašanje zdravstvenih radnika, povišen ton/neljubaznost od nekih sestara (ponegde i lekara)“. Građani se žale i na česte pauze lekara, nepoštovanje radnog vremena, vreme čekanja na zdravstvenu uslugu, kvalitet pruženih usluga, izdavanje lekova po receptu koji iziskuje dosta vremena prilikom unosa podataka u računar. „Broj pritužbi zavisi od mesta do mesta, ali možemo slobodno reći da je broj obraćanja dvocifren, a u nekim domovima zdravlja i trocifren“, piše u izveštaju. Zaštitnici prava pacijenata ukazali su i na probleme da je veoma teško doći do prave informacije, jer zdravstveni radnici postupanje zaštitnika shvataju kao „atak“ na njihovu ličnost, ali da je utvrđeno da je osnovni problem u radu zaštitnika prava pacijenata nedovoljna zakonska regulativa.


Beograd: Penzioneri najnezadovoljniji
U izveštaju iz decembra 2007, Građanski branilac za Beograd navodi da je najveći broj pritužbi građana u vezi s neljubaznošću, odnosno nerazumevanjem, ali i u vezi sa sukobom zdravstvenih radnika i pacijenata. „Zdravstveni radnici su u razgovoru istakli da se osećaju kao neravnopravan subjekt u odnosu na pacijenta, naročito kada je rečo neosnovanim prigovorima i neprimerenom ponašanju korisnika zdravstvenih usluga“, piše u izveštaju. Najčešći prigovori građana odnose se na lošu komunikaciju zdravstvenih radnika i pacijenata, plaćanje usluga, neplansko i prekoredno primanje pacijenata i na stomatološke usluge. Prema strukturi pacijenata podjednako se žale i muškarci i žene, pretežno stariji pacijenti - 60, 70 godina, uglavnom nižeg obrazovanja, poneko srednjeg obrazovanja i lošeg imovnog stanja. Beogradski ombudsman Dušanka Gaćeša predložila je republičkom ombudsmanu, koji se takođe sreo sa beogradskim zaštitnicima prava pacijenata, da inicira proces osnaživanja nezavisnosti zaštitnika prava pacijenata, između ostalog jer građani sve „zaštitnike“ percipiraju kao deo iste mreže. 
   

panel flajer